Koagulacijski faktor VII
Koagulacijski faktor VII (EC 3.4.21.21, ranije poznat kao prokonvertin) jedan je od proteina koji uzrokuje zgrušavanje krvi u kaskadi zgrušavanja, a kod ljudi je kodiran genom F7, sa hromosoma 13. To je enzim klase serin-proteaza. Jednom kada se veže za tkivni faktor koji se oslobađa iz oštećenih tkiva, pretvara se u faktor VIIa (ili faktor zgrušavanja krvi VIIa, aktivirani faktor zgrušavanja krvi VII), koji zauzvrat aktivira faktor IX i faktor X.
Korištenje genetičke rekombinacije rekombinantnog faktora VIIa (eptakog alfa) (trgovački nazivi uključuju NovoSeven) je odobrila FDA za kontrolu krvarenja kod hemofilija.[5] Ponekad se neovlašteno koristi u teškim nekontroliranim krvarenjima, iako postoje sigurnosni problemi. Biosličnosni oblik rekombinantnog aktiviranog faktora VII (AryoSeven) je takođe dostupan, ali nema značajnu ulogu na tržištu.
U aprilu 2020. godine, američka FDA je odobrila novi rFVIIa proizvod, eptakog beta (SEVENFACT), prvi zaobilazeći agens (BPA) odobren u više od 2 decenije. Kao proizvod rFVIIa, eptakog beta djeluje u kompleksu sa tkivnim faktorom kako bi aktivirao faktor X do Xa, čime zaobilazi FVIII i FIX. Aktivacija faktora X u Xa pokreće zajednički put kaskade koagulacije, što dovodi do stvaranja ugruška na mjestu krvarenja. Aktivirani FVII vezuje se za endotelni protein C receptor (EPCR), što pojačava hemostazu . Jedna studija je pokazala da se eptakog beta veže za EPCR sa 25% do 30% većim afinitetom od eptakog alfa, istiskujući protein C sa EPCR vezivnih mjesta i smanjujući aktivaciju proteina, što doprinosi njegovom hemostatskom učinku.
Fiziologija
urediGlavna uloga faktora VII (FVII) je da pokrene proces koagulacije u sprezi sa tkivnim faktorom (TF/faktorom III). Tkivni faktor se nalazi na vanjskoj strani krvnih sudova – obično nije izložen krvotoku. Prilikom povrede krvnog suda, tkivni faktor je izložen krvi i cirkulirajućem faktoru VII. Jednom vezan za TF, FVII se aktivira na FVIIa pomoću različitih proteaza, među kojima su trombin (faktor IIa), faktor Xa, IXa, XIIa i sam FVIIa-TF kompleks. Kompleks faktora VIIa sa TF katalizuje konverziju faktora IX i faktora X u aktivne proteaze, odnosno faktora IXa i faktora Xa.[6]
Djelovanje faktora ometa inhibitor puteva tkivnog faktora (TFPI), koji se oslobađa skoro odmah nakon iniciranja koagulacije. Faktor VII, koji je otkriven oko 1950. godine, zavisi od vitamina K i proizvodi se u jetri. Upotreba varfarina ili sličnih antikoagulansa smanjuje sintezu FVII u jetri.
Struktura
urediAminokiselinska sekvenca
urediDužina polipeptidnog lanca proteina je 466 aminokiselina, a molekulska težina je 51 594 molekulska masa — 51 594 Da
10 | 20 | 30 | 40 | 50 | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
MVSQALRLLC | LLLGLQGCLA | AGGVAKASGG | ETRDMPWKPG | PHRVFVTQEE | ||||
AHGVLHRRRR | ANAFLEELRP | GSLERECKEE | QCSFEEAREI | FKDAERTKLF | ||||
WISYSDGDQC | ASSPCQNGGS | CKDQLQSYIC | FCLPAFEGRN | CETHKDDQLI | ||||
CVNENGGCEQ | YCSDHTGTKR | SCRCHEGYSL | LADGVSCTPT | VEYPCGKIPI | ||||
LEKRNASKPQ | GRIVGGKVCP | KGECPWQVLL | LVNGAQLCGG | TLINTIWVVS | ||||
AAHCFDKIKN | WRNLIAVLGE | HDLSEHDGDE | QSRRVAQVII | PSTYVPGTTN | ||||
HDIALLRLHQ | PVVLTDHVVP | LCLPERTFSE | RTLAFVRFSL | VSGWGQLLDR | ||||
GATALELMVL | NVPRLMTQDC | LQQSRKVGDS | PNITEYMFCA | GYSDGSKDSC | ||||
KGDSGGPHAT | HYRGTWYLTG | IVSWGQGCAT | VGHFGVYTRV | SQYIEWLQKL | ||||
MRSEPRPGVL | LRAPFP |
Faktor VII dijeli zajedničku arhitekturu domena sa faktorima IX i X.
Genetika
urediGen za faktor VII nalazi se na hromosomu 13 (sekvenca 13q34).
Uloga u bolesti
urediNedostatak faktora VII (kongenitalni nedostatak prokonvertina) je rijedak i nasljeđuje se recesivno. Predstavlja se kao poremećaj krvarenja sličan hemofiliji. Liječi se rekombinantnim faktorom VIIa (NovoSeven ili AryoSeven). Pristupi genske terapije u liječenju nedostatka FVII su vrlo obećavajući ([7]).
Medicinska upotreba
urediRekombinantni faktor VIIa, koji se prodaje pod trgovačkim nazivima AryoSeven i NovoSeven, koristi se za osobe sa hemofilijom (sa nedostatkom faktorom VIII ili IX ) koji su razvili antitijela protiv zamjenskog faktora koagulacije.
Također se koristio i kod nekontrolisanog krvarenja,[8][9] ali njegova uloga u ovom okruženju je kontroverzna s nedostatkom dokaza koji bi podržali njegovu upotrebu izvan kliničkih ispitivanja.[10] Prvi izveštaj o njegovoj upotrebi kod krvarenja bio je kod izraelskih vojnika sa nekontrolisanim krvarenjem 1999.[11] Rizici njegove upotrebe uključuju povećanje arterijske tromboze.[10] Međutim, studije na životinjama nisu pokazale komplikacije kao kod ljudi; zapravo iste studije pokazuju bolju prognozu. U vojnim okruženjima koristi se kao izvanredna intervencija kod komplikacija povezanih s diseminiranom intravaskularnom koagulacijom krvarenja uzrokovanom penetrirajućom traumom.[12]
Rekombinantni ljudski faktor VII, iako je u početku izgledao obećavajuće u unutarlobanjskom krvarenju, nije pokazao korist nakon daljnjih studija i ovo se više ne preporučuje.[13][14]
Interakcije
urediPokazalo se da faktor VII reaguje sa tkivnim faktorom i protein kinazom C.[15][16]
Reference
uredi- ^ a b c GRCh38: Ensembl release 89: ENSG00000057593 - Ensembl, maj 2017
- ^ a b c GRCm38: Ensembl release 89: ENSMUSG00000031443 - Ensembl, maj 2017
- ^ "Human PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
- ^ "Mouse PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
- ^ Biron-Andreani, C; Schved, JF (januar 2019). "Eptacog beta: a novel recombinant human factor VIIa for the treatment of hemophilia A and B with inhibitors". Expert Review of Hematology. 12 (1): 21–28. doi:10.1080/17474086.2019.1560259. PMID 30577721. S2CID 58538425.
- ^ Wajima T, Isbister GK, Duffull SB (septembar 2009). "A comprehensive model for the humoral coagulation network in humans". Clinical Pharmacology and Therapeutics. 86 (3): 290–8. doi:10.1038/clpt.2009.87. PMID 19516255. S2CID 205121835.
- ^ Marcos-Contreras OA, Smith SM, Bellinger DA, Raymer RA, Merricks E, Faella A, Pavani G, Zhou S, Nichols TC, High KA, Margaritis P (2016). "Sustained correction of FVII deficiency in dogs using AAV-mediated expression of zymogen FVII". Blood. 127 (5): 565–71. doi:10.1182/blood-2015-09-671420. PMC 4742547. PMID 26702064.
- ^ Roberts HR, Monroe DM, White GC (decembar 2004). "The use of recombinant factor VIIa in the treatment of bleeding disorders". Blood. 104 (13): 3858–64. doi:10.1182/blood-2004-06-2223. PMID 15328151.
- ^ "Uncontrolled Bleeding and Injury Lawsuit Claims". Arhivirano s originala, 16. 6. 2016. Pristupljeno 26. 8. 2015.
- ^ a b Simpson E, Lin Y, Stanworth S, Birchall J, Doree C, Hyde C (mart 2012). "Recombinant factor VIIa for the prevention and treatment of bleeding in patients without haemophilia" (PDF). The Cochrane Database of Systematic Reviews. 3 (3): CD005011. doi:10.1002/14651858.CD005011.pub4. hdl:10871/13808. PMID 22419303.
- ^ Kenet G, Walden R, Eldad A, Martinowitz U (novembar 1999). "Treatment of traumatic bleeding with recombinant factor VIIa". Lancet. 354 (9193): 1879. doi:10.1016/S0140-6736(99)05155-7. PMID 10584732. S2CID 23159895.
- ^ Hodgetts, T. J.; Kirkman, E.; Mahoney, P. F.; Russell, R.; Thomas, R.; Midwinter, M. (1. 12. 2007). "UK Defence Medical Services Guidance for the Use of Recombinant Factor VIIA (RFVIIA) in the Deployed Military Setting". Journal of the Royal Army Medical Corps (jezik: engleski). 153 (4): 307–309. doi:10.1136/jramc-153-04-18. ISSN 0035-8665. PMID 18619169. S2CID 10776054.
- ^ Mayer SA, Brun NC, Begtrup K, Broderick J, Davis S, Diringer MN, Skolnick BE, Steiner T (februar 2005). "Recombinant activated factor VII for acute intracerebral hemorrhage". The New England Journal of Medicine. 352 (8): 777–85. doi:10.1056/NEJMoa042991. PMID 15728810.
- ^ Mayer SA, Brun NC, Begtrup K, Broderick J, Davis S, Diringer MN, Skolnick BE, Steiner T (maj 2008). "Efficacy and safety of recombinant activated factor VII for acute intracerebral hemorrhage". The New England Journal of Medicine. 358 (20): 2127–37. doi:10.1056/NEJMoa0707534. hdl:10067/688040151162165141. PMID 18480205.
- ^ Carlsson K, Freskgård PO, Persson E, Carlsson U, Svensson M (juni 2003). "Probing the interface between factor Xa and tissue factor in the quaternary complex tissue factor-factor VIIa-factor Xa-tissue factor pathway inhibitor". European Journal of Biochemistry. 270 (12): 2576–82. doi:10.1046/j.1432-1033.2003.03625.x. PMID 12787023.
- ^ Zhang E, St Charles R, Tulinsky A (februar 1999). "Structure of extracellular tissue factor complexed with factor VIIa inhibited with a BPTI mutant". Journal of Molecular Biology. 285 (5): 2089–104. doi:10.1006/jmbi.1998.2452. PMID 9925787.
Dopunska litereatura
uredi- Broze GJ, Majerus PW (februar 1980). "Purification and properties of human coagulation factor VII". The Journal of Biological Chemistry. 255 (4): 1242–7. doi:10.1016/S0021-9258(19)86020-9. PMID 7354023.
- Versteeg HH, Peppelenbosch MP, Spek CA (decembar 2001). "The pleiotropic effects of tissue factor: a possible role for factor VIIa-induced intracellular signalling?". Thrombosis and Haemostasis. 86 (6): 1353–9. doi:10.1055/s-0037-1616734. PMID 11776298.
- Golino P (maj 2002). "The inhibitors of the tissue factor:factor VII pathway". Thrombosis Research. 106 (3): V257-65. doi:10.1016/S0049-3848(02)00079-8. PMID 12356487.
Vanjski linkovi
uredi- Official website
- The MEROPS online database for peptidases and their inhibitors: S01.215 Arhivirano 29. 5. 2020. na Wayback Machine
- CHES - Comprehensive Health Education Services LLC - Factor VII treatment and awareness [1]