Otvori glavni meni

Vikersundbakken je skijaška letaonica u norveškom Vikersundu. Najveća je letaonica na svijetu i jedina u Skandinaviji. Dosad je na njoj postavljeno devet svjetskih rekorda, uključujući i trenutni od 253,5 m, koji drži Austrijanac Stefan Kraft.[1] Nalazi se u okviru kompleksa koji obuhvata još veliku i malu skakaonicu, te nekoliko skakaonica za trening.

Vikersundbakken
Vikersund skiflygingsbakke.jpg
Lokacija Vikersund, Norveška
Vlasnik Vikersund IF
Otvorena 1935-1936.
Renovirana 1956, 1964-1965, 2010.
Veličina
K-tačka K-200
Veličina skakaonice HS 240
Rekord 253,5 m World record icon.svg
(Stefan Kraft, 18. 3. 2017)
Takmičenje
Svjetsko prvenstvo 1977, 1990, 2000, 2012.

HistorijaUredi

Godine 1894. osnovan je "Vikersund SK". Do 1930-ih klub je koristio šest skakaonica u tom području, ali, s obzirom na to da je u klubu stasalo dovoljno dobrih skakača, predloženo je da se sagradi odgovarajuća skakaonica. 19. marta 1935. formiran je komitet na čelu s Gustavom N. Hovdeom. Prvo su pronašli prikladnu lokaciju sjeverno od Heggena, međutim, nisu uspjeli postići dogovor s vlasnikom zemljišta. Hovde je tada predložio novu lokaciju, strmi brijeg u blizini hegenske crkve. Nakon kupovine zemljišta počeli su radovi krajem 1935. Originalnu skakaonicu dizajnirao je Thunold Hansen. Radovi su koštali 6.290 kruna, od čega je 1.000 bilo posuđeno, a ostatak su bile privatne donacije.[2]

Prva skakaonica, od vrha zaletišta do kraja isteka, bila je duga 425 m i visinsku razliku 130 m. Zaletište je bilo dugo 115 m, s visinskom razlikom 46 m.[2] Skakaonicu je 29. januara 1936. otvorio Birger Henriksen skokom od 50 m. Najduži skok prvog dana imao je Reidar Andersen (86 m). Tokom skoka dosegao je visinu od 10 do 12 m iznad padine, tako da je most snižen za 40 cm sa šest na 11 stepeni.[3]

Glavni logistički problem prilikom takmičenja bio je saobraćaj jer je do skakaonice vodila samo jedna uska cesta. Tokom 1950-ih posjećenost je porasla dobro preko nekadašnje od 5.000 gledalaca, prisilivši da se cesta proširi i nadogradi 1955.[4] Do 1950-ih počele su se graditi veće skakaonice, pa je 1954. Kristian Hovde predložio proširenje Vikersundbakkena, za koje se nadao da će omogućiti skokove od 100 m. Planovi su prihvaćeni na klupskom sastanku 13. septembra, a radovi su počeli u ljeto 1955. Donji dio padine ukopan je za 1,75 m, zaletište je podignuto za 85 cm, a izgrađeni su i novi toranj za sudije i stepenište. Dodatno proširenje odobreno je 27. aprila 1956; iznad starog zaletišta izgrađeno je novo na skelama visokim 12 m. Skakaonicu je dizajnirao Carl Borgen. Izvođači su bili "Braća Teigen", a s obzirom na to da klub nije imao dovoljno novca, bili su voljni čekati dok se novac skupi. Nova skakaonica otvorena je 10. marta 1956.[5]

Nova skakaonica bila je prevelika da bi se smatrala velikom (u terminološkom smislu), ali nedovoljno velika da bi se kategorizirala kao letaonica. Godine 1964. klub je imenovao komitet na čelu s Ottarom Grøtterudom sa zadatkom da razmotri povećanje skakaonice.[6] U nordijskim zemljama trebala je biti sagrađena samo jedna letaonica, a glavna alternativa bila bi skakaonica Renabakken u Reni.[7] Izgradnja je koštala 445.000 NOK; 75.000 dobijeno je u vidu granta, 150.000 posuđeno je od općine Modum, 20.000 bilo je od volonterskog rada, 80.000 od kluba te u vidu grantova od kompanija i banaka, kao i od općine Buskerud, a 100.000 od kladioničkih fondova.[8] Radove je izvršila građevinska firma Gunnara Sterkebyeja. Skakaonica je dobila novo zaletište visine 23 m i toranj za sudije udaljen 70 m. Na doskočištu i isteku moralo je biti uklonjeno 200.000 m3 zemlje. Radove su otežavali obilan snijeg i temperatura koja se spuštala i do –28 °C. Skakaonica je otvorena 13. marta 1966.[9]

Do SP-a 1977. urađeno je još nekoliko manjih popravki[9], a skakaonica je opet renovirana pred SP 1990. Uz nju je sagrađena i mala skakaonica (K-90).[10]

Letaonica je još jednom obnovljena pred SP 2012. Ugrađena je dublje u teren, a sa strane su podignute barijere od prirodnog šljunka kako bi se izbjegli problemi s vjetrom tokom takmičenja. Osim toga, od zaletišta je blago nagnuta prema jugu s ciljem da se još više smanje problemi s vjetrom. Letaonica je bila spremna za probno SP 2011. koje je održano od 11. do 13. februara.

Staro zaletište srušeno je 2010. Arhitekti nove i veće skakaonice bili su Slovenci Janez Gorišek i njegov sin Sebastjan. Janez, sa svojim bratom Ladom, najpoznatiji je po projektu Letalnice, koja je do posljednje obnove Vikersundbakkena bila najveća skakaonica na svijetu. Obično ga nazivaju ocem modernih skijaških letova, a poznat je i kao stručnjak za letaonice.

Tokom probnog prvenstva u letovima Evensen je već na prvom službenom treningu 11. februara doletio na 243 m, postavivši novi svjetski rekord. U kvalifikacijama je to popravio na zapanjujućih 246,5 m. Idućeg dana Gregor Schlierenzauer popravio je austrijski rekord na 243,5 m. Evensen je ponovio dobru formu od prethodnog dana doletjevši na 240 m uz savršen telemark.

U jesen 2011. letaonica je još malo poboljšana povećavajući mogućnost za ostvarivanje još većih dužina. Dodatno je bila skraćena za metar zato što je skakačima bila potrebna manja brzina. Zapravo, tokom takmičenja 2011. moralo je biti dodano nekoliko "kapija" (visina zaletišta) ispod najniže radi uvjeta boljih no što su ih predvidjeli tokom radova 2010. Ukupno je dodano pet kapija. Schlierenzauer je hvalio letaonicu u intervjuima, nazivajući je najboljom na svijetu. Evensen je također bio izuzetno zadovoljan letaonicom, nazivajući je "savršenom".

TakmičenjaUredi

Prvo takmičenje održano je 25. februara 1936. pred 5.000 gledalaca.[3] Pobijedio je Hilmar Myhra, postavivši rekord skakaonice s 86 m.[11] Skakaonica je svake godine upotrebljavana za jedno takmičenje – Vikersundrennet. Arnold Kongsgård srušio je rekord skakaonice 1946. kad je skočio 87,5 m, a dvije godine kasnije poboljšao je rekord za još metar. Posljednji rekord na originalnoj skakaonici iznosio je 98 m (što je bio i norveški rekord), a postavio ga je Arne Hoel 1951.[12] Nakon otvaranja nove skakaonice 1957. Hoel je postavio rekord skočivši 100,5 m.[5] To je naredne godine popravio Asbjørn Osnes doskočivši na 108,5 m da bi 1960. Paavo Lukkariniemi zabilježio dužinu 116,5 m.[4]

Na prvom letačkom takmičenju 14. marta 1966. Bjørn Wirkola postavio je svjetski rekord sletjevši na 146 m.[9] Počevši od 12. marta 1967. klub je uveo Međunarodnu sedmicu ski-letova. Istog dana Austrijanac Reinhold Bachler popravio je svjetski rekord za osam metara (154 m). 11. marta 1968. takmičenje je otkazano zbog jakog vjetra iako je bilo došlo 22.500 gledalaca.[13] Godine 1973. skokovi su opet otkazani, ali ovog puta zbog nedostatka snijega.[9] Godine 2004. ovdje su održana dva takmičenja u okviru Kontinentalnog kupa. Na oba je slavio Austrijanac Roland Müller.

Krajem 1960-ih FIS je počeo planirati Svjetsko prvenstvo u skijaškim letovima. Norveški skijaški savez bio je protiv toga.[14] Vikersundbakken dobila je domaćinstvo četvrtog SP-a u letovima, održanog 1977. Zlatnu medalju osvojio je Švicarac Walter Steiner, a novi rekord skakaonice postavio je František Novák iz Čehoslovačke (157 m). Ovdje su održana i takmičenja u Svjetskom kupu 1980, 1983. i 1986.[15]

Mala skakaonica upotrebljavana je za prvenstvo Norveške 1989. Budući da nije bilo snijega, iz Finsea je Bergenskom prugom vozom dopremljeno 3.000 m3 do stanice u Vikersundu, a odatle je do skakaonice snijeg prevožen kamionima.[16]

Međunarodna takmičenjaUredi

Ovo su rezultati svih međunarodnih takmičenja na ovoj letaonici održanih pod okriljem FIS-a:[17]

Datum Takmičenje Skakaonica 1. mjesto 2. mjesto 3. mjesto
1. 1. 1977. Svjetsko prvenstvo K-155   Walter Steiner   Toni Innauer   Henry Glaß
2. 3. 1980. Svjetski kup K-155   Per Bergerud   Stanisław Bobak   Ján Tánczos
18. 2. 1983. Svjetski kup K-155   Matti Nykänen   Pavel Ploc   Hans Wallner
19. 2. 1983. K-155   Matti Nykänen   Horst Bulau   Tuomo Ylipulli
20. 2. 1983. K-155   Matti Nykänen   Olav Hansson   Pavel Ploc
15. 2. 1986. Svjetski kup K-180   Andreas Felder   Matti Nykänen   Piotr Fijas
16. 2. 1986. K-180   Andreas Felder   Ernst Vettori   Matti Nykänen
25. 2. 1990. Svjetsko prvenstvo K-180   Dieter Thoma   Matti Nykänen   Jens Weißflog
18. 2. 1995. Svjetski kup K-180   Andreas Goldberger   Takanobu Okabe   Lasse Ottesen
19. 2. 1995. K-180   Andreas Goldberger   Takanobu Okabe   Roberto Cecon
1. 3. 1998. Svjetski kup K-180   Andreas Widhölzl   Sven Hannawald   Akira Higashi
1. 3. 1998. K-180   Takanobu Okabe   Hiroya Saitō   Noriaki Kasai
14. 2. 2000. Svjetsko prvenstvo K-185   Sven Hannawald   Andreas Widhölzl   Janne Ahonen
6. 3. 2004. Kontinentalni kup HS 207   Roland Müller   Olav Magne Dønnem   Balthasar Schneider
7. 3. 2004. HS 207   Roland Müller   Balthasar Schneider   Martin Koch
13. 1. 2007. Svjetski kup HS 207   Anders Jacobsen   Thomas Morgenstern   Matti Hautamäki
14. 1. 2007. HS 207 Otkazano
14. 3. 2009. Svjetski kup HS 207   Austrija
Martin Koch
Wolfgang Loitzl
Thomas Morgenstern
Gregor Schlierenzauer
  Finska
Matti Hautamäki
Kalle Keituri
Ville Larinto
Harri Olli
  Norveška
Johan Remen Evensen
Bjørn Einar Romøren
Anders Bardal
Anders Jacobsen
15. 3. 2009. HS 207   Gregor Schlierenzauer   Simon Ammann   Dmitrij Vasiljev
12. 2. 2011. Svjetski kup HS 225   Gregor Schlierenzauer
  Johan Remen Evensen
  Simon Ammann
13. 2. 2011. HS 225   Gregor Schlierenzauer   Johan Remen Evensen   Adam Małysz
25. 2. 2012. Svjetsko prvenstvo HS 225   Robert Kranjec   Rune Velta   Martin Koch
26. 2. 2012. HS 225   Austrija
Thomas Morgenstern
Andreas Kofler
Gregor Schlierenzauer
Martin Koch
  Njemačka
Andreas Wank
Richard Freitag
Maximilian Mechler
Severin Freund
  Slovenija
Jernej Damjan
Jurij Tepeš
Jure Šinkovec
Robert Kranjec
26. 1. 2013. Svjetski kup HS 225   Gregor Schlierenzauer   Simon Ammann   Robert Kranjec
27. 1. 2013. HS 225   Robert Kranjec   Michael Neumayer   Gregor Schlierenzauer
14. 2. 2015. Svjetski kup HS 225   Peter Prevc   Anders Fannemel   Noriaki Kasai
15. 2. 2015. HS 225   Severin Freund   Anders Fannemel   Johann André Forfang
12. 2. 2016. Svjetski kup HS 225   Robert Kranjec   Kenneth Gangnes   Noriaki Kasai
13. 2. 2016. HS 225   Peter Prevc   Johann André Forfang   Robert Kranjec
14. 2. 2016. HS 225   Peter Prevc   Stefan Kraft   Andreas Stjernen
18. 3. 2017. Svjetski kup HS 225   Norveška
Daniel-André Tande
Robert Johansson
Johann André Forfang
Andreas Stjernen
  Poljska
Piotr Żyła‎‎
Dawid Kubacki
Maciej Kot
Kamil Stoch
  Austrija
Michael Hayböck
Manuel Fettner
Gregor Schlierenzauer
Stefan Kraft
19. 3. 2017. HS 225   Kamil Stoch   Noriaki Kasai   Michael Hayböck
17. 3. 2018. Svjetski kup HS 240   Norveška
Daniel-André Tande
Johann André Forfang
Andreas Stjernen
Robert Johansson
  Poljska
Piotr Żyła‎‎
Stefan Hula
Dawid Kubacki
Kamil Stoch
  Slovenija
Domen Prevc
Jernej Damjan
Tilen Bartol
Peter Prevc
18. 3. 2018. HS 240   Robert Johansson   Andreas Stjernen   Daniel-André Tande
16. 3. 2019. Svjetski kup HS 240   Slovenija
Anže Semenič
Peter Prevc
Domen Prevc
Timi Zajc
  Njemačka
Constantin Schmid
Richard Freitag
Karl Geiger
Markus Eisenbichler
  Austrija
Michael Hayböck‎‎
Philipp Aschenwald
Daniel Huber
Stefan Kraft
17. 3. 2019. HS 240   Domen Prevc   Ryōyū Kobayashi   Stefan Kraft

Rekordi letaoniceUredi

MuškarciUredi

SlužbeniUredi

Datum Skakač Dužina
1936.   Hilmar Myhra 85 m
1946.   Arnold Kongsgård 87,5 m
1948.   Arnold Kongsgård 88,5 m
1951.   Arne Hoel 98 m
1957.   Arne Hoel 100,5 m
1958.   Asbjørn Osnes 108,5 m
1960.   Paavo Lukkariniemi 116,5 m
1966.   Bjørn Wirkola 145 m  
1966.   Bjørn Wirkola 146 m  
12. 3. 1967.   Reinhold Bachler 154 m  
20. 2. 1977.   František Novák 157 m
15. 2. 1986.   Piotr Fijas 163 m
25. 2. 1990.   Matti Nykänen 171 m
25. 2. 1990.   Dieter Thoma 171 m
18. 2. 1995.   Lasse Ottesen 175 m
18. 2. 1995.   Andreas Goldberger 179 m
Godina Skakač Dužina
1995.   Espen Bredesen 185 m
19. 2. 1995.   Janne Ahonen 187 m
19. 2. 1995.   Andreas Goldberger 188 m
1. 3. 1998.   Takanobu Okabe 194 m
11. 2. 2000.   Andreas Goldberger 207 m
12. 1. 2007.   Michael Uhrmann 214,5 m
14. 3. 2009.   Martin Koch 216,5 m
14. 3. 2009.   Harri Olli 219 m
11. 2. 2011.   Daiki Itō 220 m
11. 2. 2011.   Johan Remen Evensen 243 m  
11. 2. 2011.   Johan Remen Evensen 246,5 m  
14. 2. 2015.   Peter Prevc 250 m  
15. 2. 2015.   Anders Fannemel 251,5 m  
18. 3. 2017.   Robert Johansson 252 m  
18. 3. 2017.   Stefan Kraft 253,5 m  

Neslužbeni i nevažećiUredi

Godina Skakač Dužina Napomena
5. 2.2000.   Tom Aage Aarnes 204 m probni skakač
9. 2. 2000.   Terje Nyhus 211 m predskakač
13. 2. 2000.   Sven Hannawald 214,5 m pad
4. 3. 2004.   Jostein Smeby 211 m Kont. kup
4. 3. 2004.   Kim-Roar Hansen 212 m Kont. kup
6. 3. 2004.   Olav Magne Dønnem 214 m Kont. kup
6. 3. 2004.   Roland Müller 219 m Kont. kup
12. 1. 2007.   Martin Koch 220,5 m pad
12. 3. 2009.   Bøorge Gellein Blikeng 220,5 m predskakač
14. 3. 2009.   Gregor Schlierenzauer 224 m pad
10. 2. 2011.   Andreas Vilberg 220,5 m probni skakač
15. 2. 2015.   Dmitrij Vasiljev 254 m pad

ŽeneUredi

Godina Skakačica Dužina
2004.   Anette Sagen 174,5 m

ReferenceUredi

Bibliografija
  1. ^ "Johansson satte verdensrekord – så ble han slått av Kraft: 253,5 meter!". 18. 3. 2017. Pristupljeno 18. 3. 2017.  (no)
  2. ^ a b Drolsum, 42.
  3. ^ a b Drolsum, 43.
  4. ^ a b Drolsum, 47.
  5. ^ a b Drolsum, 46.
  6. ^ Drolsum, 49.
  7. ^ Drolsum, 54.
  8. ^ Drolsum, 55.
  9. ^ a b c d Drolsum, 53.
  10. ^ Drolsum, 61.
  11. ^ Drolsum, 44.
  12. ^ Drolsum, 45.
  13. ^ Drolsum, 57.
  14. ^ Drolsum, 58.
  15. ^ Drolsum, 60.
  16. ^ Drolsum, 50.
  17. ^ "Results". Pristupljeno 26. 2. 2012.  Pažnja: Na ovom linku nalaze se i rezultati takmičenja održanih na manjim skakaonicama u Vikersundu; oni nisu uključeni u ovu tabelu.

Vanjski linkoviUredi