Evropsko prvenstvo u atletici

Evropsko prvenstvo u atletici
Evropsko prvenstvo u atletici
Sport	Atletika
Osnovana	1934.
Kontinent	Evropa
Osnivač	EAA
Službeni veb-sajt	european-athletics.org

Evropsko prvenstvo u atletici međunarodno je atletsko takmičenje koje organizira Evropska atletska asocijacija.^[1] Prvi put održano je 1934. u Torinu i otad je organizirano svake četiri godine, uz nekoliko izuzetaka. Od 2010. održava se svake dvije godine i, kad se dogodi da u istoj godini budu i Olimpijske igre, takmičenja u maratonu i brzom hodanju ne održavaju se. Od 2016. u olimpijskim godinama održava se polumaraton, a i maraton i polumaraton koji se održavaju u okviru prvenstva također funkcioniraju kao glavna evropska elitna ekipna takmičenja na tim distancama.

Izdanja

#	Godina	Grad	Trajanje	Stadion	Takmičenja	Države	Takmičari
1.	1934.	Torino	7–9. septembar	"Benito Mussolini"	22	23	226
2.	1938.	Pariz	3–5. septembar	Colombes	23	23	272
2.	1938.	Beč^[a]	17–18. septembar	Praterstadion	9	14	80
3.	1946.	Oslo	22–25. august	Bislett	33	20	353
4.	1950.	Bruxelles	23–27. august	Heysel	34	24	454
5.	1954.	Bern	25–29. august	Neufeld	35	28	686
6.	1958.	Stockholm	19–24. august	Olimpijski stadion	36	26	626
7.	1962.	Beograd	12–16. septembar	Stadion JNA	36	29	670
8.	1966.	Budimpešta	30. august – 4. septembar	Népstadion	36	30	769
9.	1969.	Atina	16–21. septembar	Karaiskakis	38	30	674
10.	1971.	Helsinki	10–15. august	Olimpijski stadion	38	29	857
11.	1974.	Rim	2–8. septembar	Olimpico	39	29	745
12.	1978.	Prag	29. august – 3. septembar	"Evžen Rošický"	40	29	1004
13.	1982.	Atina	3–9. septembar	Olimpijski stadion	41	29	756
14.	1986.	Stuttgart	26–31. august	Neckarstadion	43	31	906
15.	1990.	Split	26. august – 2. septembar	Poljud	43	33	952
16.	1994.	Helsinki	7–14. august	Olimpijski stadion	44	44	1113
17.	1998.	Budimpešta	18–23. august	Népstadion	44	44	1259
18.	2002.	München	6–11. august	Olimpijski stadion	46	48	1244
19.	2006.	Göteborg	7–13. august	Ullevi	47	48	1288
20.	2010.	Barcelona	27. juli – 1. august	"Lluís Companys"	47	50	1323
21.	2012.	Helsinki	27. juni – 1. juli	Olimpijski stadion	42	50	1230
22.	2014.	Zürich	12–17. august	Letzigrund	47	50	1439
23.	2016.	Amsterdam	6–10. juli	Olimpijski stadion	44	50	1469
24.	2018^[b]	Berlin	7–12. august	Olimpijski stadion	50	49^[c]	1439
–	2020.	Pariz	26–30. august	"Sébastien Charléty"	Otkazano zbog pandemije COVID-a 19
25.	2022^[d]	München	15–21. august	Olimpijski stadion	48	48	1495
26.	2024.	Rim	7–12. juni	"Olimpico"	47	48	1559
27.	2026.	Birmingham	3–9. august	Stadion "Alexander"
28.	2028.	Chorzów	21–27. august	"Śląski"
29.	2030.	Pariz	19–25. august	"Sébastien Charléty"

Napomene

^ Iako je prvenstvo održano u Beču, Austrija je od aprila 1938. bila u sastavu Trećeg rajha.
^ Dio Evropskog sportskog prvenstva
^ Ne uključujući Autorizirane neutralne takmičare i Atletski tim izbjeglica (DNS).
^ Dio Evropskog sportskog prvenstva

Vječna tabela medalja (1934–2024)

Rang	Država	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
1.	Velika Britanija	127	100	111	338
2.	Sovjetski Savez	120	110	101	331
3.	Istočna Njemačka	90	83	66	239
4.	Francuska	73	74	72	219
5.	Njemačka	71	72	69	212
6.	Poljska	59	60	66	185
7.	Italija	54	53	57	164
8.	Rusija	49	50	51	150
9.	Zapadna Njemačka	36	44	51	131
10.	Finska	35	29	42	106
11.	Španija	34	28	38	100
12.	Nizozemska	33	28	29	90
13.	Švedska	32	44	41	117
14.	Ukrajina	23	30	24	77
15.	Norveška	20	17	20	57
16.	Mađarska	18	24	24	66
17.	Čehoslovačka	16	16	27	59
18.	Belgija	16	15	13	44
19.	Portugal	16	15	10	41
20.	Grčka	16	10	11	37
21.	Švicarska	12	16	19	47
22.	Bugarska	12	16	12	40
23.	Turska	12	10	10	32
24.	Bjelorusija	10	13	12	35
25.	Hrvatska	9	3	3	15
26.	Rumunija	8	22	10	40
27.	Češka	8	14	14	36
28.	Jugoslavija	6	6	3	15
29.	Irska	5	9	7	21
30.	Danska	4	7	4	15
31.	Estonija	4	6	5	15
32.	Latvija	4	3	3	10
33.	Litvanija	3	3	5	11
33.	Austrija	3	2	6	11
35.	Izrael	3	2	4	9
36.	Slovenija	3	2	3	8
37.	Island	3	1	1	5
38.	Srbija	2	8	3	13
39.	Slovačka	1	5	1	7
–	ANA^[1]	1	3	2	6
40.	Albanija	1	1	0	2
41.	Azerbejdžan	0	2	2	4
42.	Crna Gora	0	1	0	1
42.	Luksemburg	0	1	0	1
43.	Moldavija	0	0	1	1

Ukupno		1052	1058	1053	3163

^[1] ANA je ime pod kojim su takmičari iz Rusije nastupali na prvenstvima 2016. i 2018. Njihove medalje nisu uključene u zvaničnu tabelu medalja.

Zaključno s 2022, medalju još nisu osvojili Andora, Armenija, Bosna i Hercegovina, Gibraltar, Gruzija, Kipar, Kosovo, Lihtenštajn, Malta, Monako, San Marino i Sjeverna Makedonija. Saar se takmičio jednom (1954), ne osvojivši nijednu medalju.

Višestruki osvajači medalja

Muškarci

Plasman	Ime	Discipline	Od	Do	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
1.	Jakob Ingebrigtsen	1500 m / 5000 m	2018.	2024.	6	–	–	6
2.	Roger Black	400 m / 4 × 400 m	1986.	1994.	5	1	–	6
	Mohamed Farah	5000 m / 10.000 m	2006.	2014.	5	1	–	6
	Harald Schmid	400 m prepone / 4 × 400 m	1978.	1986.	5	1	–	6
5.	Mahiedine Mekhissi-Benabbad	3000 m prepreke / 1500 m	2010.	2018.	5	–	–	5
6.	Christophe Lemaitre	100 m / 200 m / 4 × 100 m	2010.	2014.	4	2	2	8
7.	Kevin Borlée	400 m / 4 × 400 m	2010.	2022.	4	2	1	7
7.	Matthew Hudson-Smith	400 m / 4 × 400 m	2014.	2022.	4	2	1	7
9.	Valerij Borzov	100 m / 200 m / 4 × 100 m	1969.	1974.	4	1	–	5
9.	Zharnel Hughes	100 m / 200 m / 4 × 100 m	2018.	2022.	4	1	–	5

Žene

Plasman	Ime	Discipline	Od	Do	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
1.	Sandra Elkasević (Perković)	Bacanje diska	2010.	2024.	7	–	–	7
2.	Dina Asher-Smith	100 m / 200 m / 4 × 100 m	2016.	2024.	6	2	–	8
3.	Marita Koch	400 m / 4 × 400 m	1978.	1986.	6	–	–	6
4.	Irena Szewińska (Kirszenstein)	100 m / 200 m / 400 m / 4 × 100 m / 4 × 400 m / Skok u dalj	1966.	1978.	5	1	4	10
5.	Fanny Blankers-Koen	100 m / 200 m / 80 m prepone / 4 × 100 m	1938.	1950.	5	1	2	8
6.	Marlies Göhr	100 m / 200 m / 4 × 100 m	1978.	1986.	5	1	1	7
7.	Grit Breuer	400 m / 4 × 400 m	1990.	2002.	5	1	–	6
7.	Heike Drechsler	200 m / Skok u dalj	1986.	1998.	5	1	–	6
9.	Femke Bol	400 m / 400 m prepone / 4 × 400 m / 4 × 400 m mješovito	2022.	2024.	5	–	1	8
10.	Renate Stecher (Meissner)	100 m / 200 m / 4 × 100 m	1969.	1974.	4	4	–	8

Najviše medalja u istoj disciplini

Devetnaest atletičara i 12 atletičarki osvojilo je četiri ili više medalja u istoj disciplini.^[2] Sandra Elkasević (Perković) jedina je u obje konkurencije uspjela pobijediti sedam puta u istoj disciplini.

Muškarci

Medalje	Z/S/B	Ime	Godine	Disciplina
5	(3/2/0)	Igor Ter-Ovanesjan	1958–1971.	Dalj
5*	(3/1*/1)	Jonathan Borlée	2010–2022.	4 × 400 m
5	(3/1/1)	Kevin Borlée	2010–2022.	4 × 400 m
4	(4/0/0)	Jānis Lūsis	1962–1974.	Koplje
4	(4/0/0)	Colin Jackson	1990–2002.	110 m prepone
4	(4/0/0)	Steve Backley	1990–2002.	Koplje
4	(4/0/0)	Mahiedine Mekhissi-Benabbad	2010–2018.	3000 m prepreke
4	(3/1/0)	Mohamed Farah	2006–2014.	5000 m
4	(3/1/0)	Dylan Borlée	2016–2024.	4 × 400 m
4	(3/0/1)	Adam Kszczot	2010–2018.	800 m
4	(3/0/1)	Renaud Lavillenie	2010–2018.	Motka
4	(3/0/1)	David Storl	2010–2018.	Kugla
4	(3/0/1)	Wojciech Nowicki	2016–2024.	Kladivo
4	(2/2/0)	Viktor Sanjejev	1969–1978.	Troskok
4	(2/1/1)	Matthew Hudson-Smith	2014-2022.	4 x 400 m
4*	(1/2/1*)	Jimmy Vicaut	2010-2022.	4 x 100 m
4	(0/3/1)	Gerd Kanter	2006–2016.	Disk
4	(0/2/2)	Alexander Kosenkow	2002–2014.	4 × 100 m
4	(0/1/3)	Lothar Milde	1962–1971.	Disk

uključujući jednu medalju u štafeti u kojoj je trčao samo u kvalifikacijama

Žene

Medalje	Z/S/B	Ime	Godine	Disciplina
7	(7/0/0)	Sandra Elkasević (Perković)	2010–2024.	Disk
6	(4/1/1)	Anita Włodarczyk	2010–2024.	Kladivo
5	(2/3/0)	Katerina Stefanidi	2014–2024.	Motka
4	(4/0/0)	Nadežda Čižova	1966–1974.	Kugla
4	(4/0/0)	Heike Drechsler	1986–2002.	Dalj
4*	(3*/1/0)	Asha Philip	2014–2024.	4 × 100 m
4	(3/0/1)	Nafissatou Thiam	2014–2024.	Sedmoboj
4	(2/1/1)	Geza Felicitas Krause	2012–2024.	3000 m prepreke
4	(2/1/1)	Malaika Mihambo	2016–2024.	Dalj
4	(1/3/0)	Floria Gueï	2012–2018.	4 × 400 m
4	(1/1/2)	Linda Stahl	2010–2016.	Koplje
4	(1/1/2)	Barbora Špotáková	2010–2022.	Koplje

uključujući jednu medalju u štafeti u kojoj je trčala samo u kvalifikacijama

Najviše učešća

Muškarci

Učešća	Ime	Godine
7	Jesús Ángel García	1994–2018.
	Zoltán Kővágó	1998–2018.
	João Vieira	1998–2022.
	Jesús España	2002–2018.
	Gerd Kanter	2002–2018.
	Marian Oprea	2002–2018.
	David Söderberg	2002–2018.
6	Abdon Pamich	1954–1971.
	Ludvík Daněk	1962–1978.
	Nenad Stekić	1969–1990.
	Virgilijus Alekna	1994–2014.
	Dwain Chambers	1998–2014.
	Serhij Lebid	1998–2014.
	Nicola Vizzoni	1998–2014.
	Szymon Ziółkowski	1998–2014.
	Gregory Sedoc	2002–2016.
	Johan Wissman	2002–2016.
	Hamza Alić	2002–2018.
	Fabrizio Donato	2002–2018.
	Ángel David Rodríguez	2002–2018.
	Konstantinos Filippidis	2006–2018.
	Kafétien Gomis	2006–2018.
	Daniele Meucci	2006–2022.
	Mustafa Mohamed	2006–2022.
	Jonathan Borlée	2010–2022.
	Kevin Borlée	2010–2022.
	Javier Cienfuegos	2010–2022.
	Eivind Henriksen	2010–2022.
	Asmir Kolašinac	2010–2022.
	Stefano La Rosa	2010–2022.
	Renaud Lavillenie	2010–2022.
	Apostolos Parellis	2010–2022.
	Andrij Procenko	2010–2022.
	Dimitrios Tsiamis	2010–2022.
	Jimmy Vicaut	2010–2022.
	Andreas Vojta	2010–2022.

Žene

Učešća	Ime	Godine
7	Mélina Robert-Michon	1998–2022.
	Krisztina Papp	2002–2018.
	Martina Ratej	2006–2022.
	Dragana Tomašević	2006–2022.
	Sandra Perković / Elkasević	2010–2024.
6	Helena Fibingerová	1969–1986.
	Heike Drechsler (Daute)	1982–2002.
	Fernanda Ribeiro	1986–2010.
	Felicia Țilea-Moldovan	1990–2010.
	Nuria Fernández	1998–2014.
	Ruth Beitia	2002–2016.
	Berta Castells	2002–2016.
	Merja Korpela	2002–2016.
	Dana Velďáková	2002–2016.
	Martina Hrašnová	2002–2018.
	Inês Henriques	2002–2022.
	Barbora Špotáková	2002–2022.
	Ásdís Hjálmsdóttir	2006–2018.
	Kathrin Klaas	2006–2018.
	Éva Orbán	2006–2018.
	Olga Saladuha	2006–2018.
	Patricia Sarrapio	2006–2018.
	Fionnuala McCormack	2006–2022.
	Patrícia Mamona	2010–2022.
	Sara Moreira	2010–2022.
	Madara Palameika	2010–2022.
	Jamile Samuel	2010–2022.
	Tina Šutej	2010–2022.
	Ivana Španović (Vuleta)	2010–2022.

Reference

^ "European Athletics Championships Zürich 2014 – Statistics Handbook" (PDF). EAA. Pristupljeno 13. 8. 2014.
^ "Statistics Handbook 2022 – European Athletics Championships" (PDF). European Athletics. Arhivirano s originala (PDF), 7. 10. 2022. Pristupljeno 15. 8. 2022.

Vanjski linkovi

Commons logo

Commons ima datoteke na temu: Evropsko prvenstvo u atletici

Službeni sajt EAA-e

[2] Iako je prvenstvo održano u Beču, Austrija je od aprila 1938. bila u sastavu Trećeg rajha.

[3] Dio Evropskog sportskog prvenstva

[4] Ne uključujući Autorizirane neutralne takmičare i Atletski tim izbjeglica (DNS).

[5] Dio Evropskog sportskog prvenstva

[eaa_01-1] "European Athletics Championships Zürich 2014 – Statistics Handbook" (PDF). EAA. Pristupljeno 13. 8. 2014.

[stat-6] "Statistics Handbook 2022 – European Athletics Championships" (PDF). European Athletics. Arhivirano s originala (PDF), 7. 10. 2022. Pristupljeno 15. 8. 2022.

[1]

[a]

[b]

[c]

[d]

[1]

[2]