Wikipedia

Goran Ivanišević

hrvatski teniser

Goran Ivanišević hrvatski je teniser, pobjednik Wimbledona 2001. i Davis Cupa 2005. s reprezentacijom Hrvatske. Najbolji plasman na ATP-listi u karijeri mu je drugo mjesto, ostvareno 1994.

Goran Ivanišević
NadimakZec
Država SFRJ (1988–1991)
Hrvatska (1991–2004)
Rođenje (1971-09-13) 13. septembar 1971 (53 godine)
Split, SFRJ
Visina193 cm
Težina81 kg
Prof. početak1988.
Kraj karijere2004.
Ruka kojom igraLijeva (dvoručni bekhend)
Novčane nagrade19.878.007 $
Međ. ten. kuća slavnih2020.
Pojedinačno
Pobjede–porazi599–333 (64,27%)
Osvojeni turniri22
Najbolji plasman2 (4. 7. 1994)
Uspjeh na Grand Slamu pojedinačno
Australian OpenČF (1989, 1994, 1997)
Roland GarrosČF (1990, 1992, 1994)
WimbledonP (2001)
US OpenPF (1996)
Ostali turniri
Masters CupPF (1992, 1993, 1996)
Grand Slam CupP (1995)
Olimpijske igrePF (1992)
Parovi
Pobjede–porazi263–226 (53,78%)
Osvojeni turniri9
Najbolji plasman20 (6. 1. 1992)
Uspjeh na Grand Slamu u parovima
Australian Open2K (1990, 1994)
Roland GarrosF (1990, 1999)
Wimbledon3K (1989, 1993)
US OpenČF (1997)
Ostali turniri
Olimpijske igrePF (1992)
Timska takmičenja
Davis CupP (2005)
Hopman CupP (1996)
Trenerska karijera
Trenerska dostignuća
Spisak značajnih turnira
(s prvakom)
Medalje
Olimpijske igre – Tenis
Bronzana medalja – treće mjesto Barcelona 1992. Singl
Bronzana medalja – treće mjesto Barcelona 1992. Parovi
Ažurirano: 20. 11. 2023.

Dobitnik je hrvatske Državne nagrade za sport "Franjo Bučar" (1992).

Presjek karijere

uredi

Rođen je u Splitu od oca Srđana i majke Gordane (rođ. Škaričić).[1] Profesionalno se počeo baviti tenisom 1988. Iste godine osvaja svoj prvi turnir u paru s Nijemcem Rüdigerom Haasom, ali se kasnije fokusirao više na pojedinačnu karijeru nego na onu u parovima iako je i u njoj imao uspjeha, osvojivši devet turnira. Značajnije uspjehe u tenisu bilježi od 1990. Na Roland Garrosu izbacio je Borisa Beckera u prvom kolu i probio se do četvrtfinala. Na istom je turniru u paru sa Čehom Petrom Kordom stigao do finala, gdje su ih porazili Španci Sergio Casal i Emilio Sánchez. Nekoliko sedmica kasnije igra polufinale Wimbledona, gdje gubi od Beckera, koji je tada predvidio da će Ivanišević u budućnosti postati vimbldonski pobjednik. Iste godine Ivanišević osvaja turnir u Stuttgartu i pomaže Jugoslaviji da osvoji Svjetsko ekipno prvenstvo u tenisu. Igrao je za Jugoslaviju u osam Davis Cup mečeva prije nego što je napustio tim nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske.[2]

Ubrzo je postao poznat po napadačkoj igri i izrazito jakom servisu. Za nekoliko godina postao je vodeći na listi tenisera s najviše asova na ATP-turnirima. Sposoban pobijediti bilo koga na svijetu kad je u najboljoj formi, također je bio poznat po povremenim nastupima bijesa na terenu (obično usmjerenim na samog sebe) i nestalnosti kvaliteta njegove igre. Primio je prijetnje smrću na turniru u Adelaideu 1992,[3], ali ga to nije omelo da osvoji taj turnir.

Iste godine igra finale Wimbledona do kojeg je protutnjao pobijedivši zaredom Lendla, Edberga i Samprasa. U finalu ga je čekao Andre Agassi. Iako je bio favorit, izgubio je 2–3 u setovima, ne iskoristivši brejk-loptu kod 3–3 u petom. U posljednjem gemu tog meča napravio je dvije dvostruke servis-greške u prva dva poena iako ih je dotad u meču napravio samo pet. Broj asova na tom turniru (206) bio je tada najveći u historiji ATP-turnira (taj rekord srušio je tek 2001, odserviravši 213 asova upravo na Wimbledonu i on važi i danas). U finalu je servirao 39 asova, dok ih je Agassi imao 37 na cijelom turniru. To je bio težak poraz, ali s obzirom na to da je imao samo 20 godina, predviđena mu je svijetla budućnost. Kasnije te godine, nastupajući prvi put za nezavisnu Hrvatsku na Olimpijskim igrama u Barceloni, osvaja dvije bronzane medalje – pojedinačno i u paru sa Goranom Prpićem, a osim toga je osvojio još četiri turnira.

Već 1994. igra svoje drugo finale Wimbledona. Bolji od njega bio je Sampras (6–7, 6–7, 0–6). Uprkos porazu, došao je do 2. mjesta na ATP-listi, što je njegov najbolji plasman u karijeri.

Godine 1995. osvaja Grand Slam Cup, pobijedivši u finalu Todda Martina (3–0). Nastavlja sa sjajnim igrama na Wimbledonu. Probija se u polufinale, ali ga je tu pobijedio Sampras (2–3).

Tokom 1996. osvaja pet turnira (najviše u karijeri u jednoj godini) i ponovo igra finale Grand Slam Cupa, ali ovog puta gubi od Beckera. Sezonu je završio osvajanjem Hopman Cupa u paru s Ivom Majoli. Te godine pobijedio je Edberga za ulazak u polufinale US Opena, što mu je bilo prvo (i jedino) polufinale na nekom Grand Slam turniru mimo Wimbledona; taj meč ujedno je bio i posljednji Edbergov meč u karijeri na nekom GS turniru. Ivaniševića je u polufinalu pobijedio opet Sampras (1–3). (Sampras je otišao do kraja pobijedivši u finalu Michaela Changa, osvojivši tako svoj četvrti US Open.)

Godine 1998. ponovo igra finale Wimbledona, treće u karijeri. Iako je Sampras ovog puta bio veliki favorit, Ivanišević je uspio odvesti meč u peti set, ali je i ovog puta Sampras na kraju bio uspješniji. Nakon tog izgubljenog finala mnogi su bili sumnjičavi u vezi s njegovom izjavom da će jednom postati vimbldonski pobjednik.

Ivanišević je 1999. u paru sa Jeffom Tarangom ponovo ušao u finale parova na Roland Garrosu, ali su ih porazili Indijci Mahesh Bhupathi i Leander Paes. Međutim, tokom 1999, 2000. i 2001. zbog povrede ramena propušta brojne turnire, pa mu opada rejting, te je u ljeto 2001. bio 125. igrač svijeta. Taj plasman nije bio dovoljan da se direktno plasira na Wimbledon, pa mu organizatori dodjeljuju pozivnicu, kao trostrukom finalistu. Protivno svim očekivanjima, Ivanišević se probija do finala, pobijedivši, između ostalih, Moyu, Roddicka i Safina. U antologijskom polufinalu, koje se zbog kiše igralo čak tri dana, u pet setova pobijedio je domaćeg favorita, Tima Henmana (četverostrukog polufinalista Wimbledona), preokrenuvši meč nakon što je izgubio treći set 0–6 za samo 18 minuta i stigavši Henmanovo vodstvo u četvrtom. U finalu ga je čekao Patrick Rafter, koji je i godinu prije igrao finale i izgubio od Samprasa (1–3). To je bilo prvo Ivaniševićevo finale nakon 1998. U vrlo izjednačenom finalu, koje je trajalo nešto malo više od tri sata, slavio je Ivanišević (6–3, 3–6, 6–3, 2–6, 9–7) i tako postao igrač s najnižim plasmanom na ATP-listi u historiji i prvi igrač s pozivnicom koji je osvojio ovaj prestižni turnir, i to dva mjeseca prije svog 30. rođendana.[4] Do danas je ostao jedini teniser koji je osvojio Grand Slam turnir s pozivnicom. Taj uspjeh svrstan je na 16. mjesto liste 100 najvećih sportskih trenutaka koju je sastavila britanska televizija Channel 4.

Dan nakon osvajanja Wimbledona priređen mu je veličanstven doček u Splitu na kojem se okupilo preko 150.000 ljudi, predvođenih lokalnim i državnim zvaničnicima koji su ga dočekali u splitskoj luci, uz paradu brodova i vatromet, a za vrhunac slavlja pobrinuo se sam Ivanišević, koji se svukao i skočio u more.[5] Kasnije te godine dobio je BBC-jevu nagradu za sportsku ličnost godine izvan Velike Britanije.

Vimbldonska titula bila mu je posljednja u karijeri. Nakon Wimbledona se povlači iz tenisa radi operacije ramena i vraća se 2004. kako bi još jednom nastupio na Wimbledonu. Izgubio je od Lleytona Hewitta u trećem kolu na centralnom terenu, što je bio njegov posljednji profesionalni meč u karijeri.

Godine 2005. bio je član hrvatskog Davis Cup tima u finalu protiv Slovačke u Bratislavi, u kojem je Hrvatska pobijedila i tako prvi put osvojila najprestižnije ekipno tenisko takmičenje. Iako nije igrao, dobio je pobjedničku medalju, a ime mu je ugravirano na trofej pored imena ostalih članova tima (Mario Ančić, Ivo Karlović, Ivan Ljubičić i selektor Nikola Pilić).

Dugo je bio svjetski rekorder po broju asova u karijeri. U čak pet sezona odservirao ih je više od 1.000, a najviše 1996 – 1477. Samo su trojica tenisera osim njega uspjela servirati više od 1.000 asova u sezoni. Ukupan broj asova koji se navodi (10.183 iz 895 mečeva)[6] nepotpun je podatak jer se ATP-ova statistika asova vodi od 1991. Ivanišević je, prema ATP-ovim podacima, zabilježio 599 pobjeda i 333 poraza, što je 932 meča ili 37 mečeva više od broja mečeva iz kojih se računa broj asova. Osim toga, iz ATP-ovih statistika može se vidjeti da je 1988. odigrao pet mečeva (1–4), 1989. 46 mečeva (26–20), a 1990. 69 mečeva (46–23), pa je vrlo vjerovatno da je njegov ukupan broj asova znatno veći od 10.183. Statistike mečeva za navedene godine nisu dostupne tako da nije poznato koliko je asova postigao navedenih godina.

Završio je profesionalnu karijeru s 22 pojedinačne titule i devet titula u parovima.

Nakon povlačenja

uredi

U junu 2006. nastupio je na egzibicijskom turniru u Calderstone Parku u Liverpoolu. U novembru iste godine osvojio je turnir za seniore, pobijedivši u finalu još jednu legendu svjetskog tenisa, Johna McEnroea (7–6 /12/, 7–6 /1/).

Godine 2007. Roger Federer, koji je išao na petu uzastopnu vimbldonsku titulu u finalu protiv Nadala, trenirao je s Ivaniševićem i rekao da mu je to pomoglo protiv Nadala:

“ Pa, mislim da je dobro prije finala vježbati protiv ljevaka barem pola sata jer sam do finala igrao protiv 6 dešnjaka. Stoga je, naravno, teško ući u meč i igrati protiv ljevaka. To naročito uvijek osjetim na vraćanju servisa. Čitavi poeni igraju se na drukčiji način. Gdje obično igram bekhend-kros, protiv Rafe moram igrati bekhend-paralelu. Pitao sam jučer Gorana želi li trenirati sa mnom. Rekao je: 'Sigurno, tu sam'. Bio sam vrlo sretan što je to učinio. ”

Od septembra 2013. do jula 2016. bio je trener Marina Čilića,[7] koga je na US Openu 2014. vodio do prve titule na Grand Slam turnirima u karijeri. 8. augusta 2016. Tomáš Berdych na društvenim je mrežama objavio da će mu Ivanišević biti novi trener, počevši od Cincinnati Mastersa 2016. Saradnja s Berdychom okončana je sljedeće godine.

Nogomet

uredi

Nakon osvajanja Wimbledona potpisao je kratkoročni ugovor s Hajdukom. Još kao dječak trenirao je i nogomet (u Hajduku) uporedo s tenisom, za koji se kasnije i opredijelio, pa mu je igranje za Hajduk ostalo neispunjena želja.[8] Od ostalih klubova navija za West Bromwich Albion. Počeo je navijati za njih nakon što su se 2005. izvukli od ispadanja u Drugu ligu.[9] Nosio je njihov dres na zagrijavanju prije finala BlackRock Mastersa 2006.[10]

Također je učestvovao u egzibicijskoj utakmici hrvatske reprezentacije i međunarodnih nogometnih zvijezda 7. oktobra 2002. u Zagrebu. To je bila posljednja utakmica u karijeri Zvonimira Bobana, veznjaka i kapitena reprezentacije. Ivanišević je postigao gol za 1–1 (utakmicu su dobile međunarodne zvijezde rezultatom 1–2).

Nacionalni naboj

uredi

Ivanišević je skrenuo pažnju međunarodne teniske javnosti na rat u Hrvatskoj tokom turnira u Wimbledonu 1991. kad je oštro osudio agresiju i tražio pomoć međunarodne zajednice. Na OI 1992. u Barceloni Hrvatska je prvi put samostalno nastupila, a Ivanišević je tom prilikom osvojio dvije medalje.

Grand Slam finala

uredi

Pobjede (1)

uredi
Godina Grand Slam Protivnik u finalu Rezultat
2001.   Wimbledon   Patrick Rafter 6–3, 3–6, 6–3, 2–6, 9–7

Porazi (3)

uredi
Godina Grand Slam turnir Protivnik Rezultat
1992.   Wimbledon   Andre Agassi 7–6, 4–6, 4–6, 6–1, 4–6
1994.   Wimbledon   Pete Sampras 6–7, 6–7, 0–6
1998.   Wimbledon   Pete Sampras 7–6, 6–7, 4–6, 6–3, 2–6

ATP finala

uredi

Pojedinačno

uredi

Pobjede (22)

uredi
Legenda
Grand Slam (1)
Masters Cup (0)
Grand Slam Cup (1)
ATP Masters (2)
ATP Tour (18)
Br. Godina Turnir Protivnik Rezultat
1. 1990.   Stuttgart (o)   Guillermo Pérez Roldán 6–7, 6–1, 6–4, 7–6
2. 1991.   Manchester   Pete Sampras 6–4, 6–4
3. 1992.   Adelaide   Christian Bergström 1–6, 7–6, 6–4
4. 1992.   Stuttgart (d)   Stefan Edberg 6–7, 6–3, 6–4, 6–4
5. 1992.   Sydney (d)   Stefan Edberg 6–4, 6–2, 6–4
6. 1992.   Stockholm   Guy Forget 7–6, 4–6, 7–6, 6–2
7. 1993.   Bukurešt   Andrej Čerkasov 6–2, 7–6
8. 1993.   Beč   Thomas Muster 4–6, 6–4, 6–4, 7–6
9. 1993.   Pariz   Andrej Medvedev 6–4, 6–2, 7–6
10. 1994.   Kitzbühel   Fabrice Santoro 6–2, 4–6, 4–6, 6–3, 6–2
11. 1994.   Tokio (d)   Michael Chang 6–4, 6–4
12. 1995.   Grand Slam Cup, München   Todd Martin 7–6, 6–3, 6–4
13. 1996.   Zagreb   Cédric Pioline 3–6, 6–3, 6–2
14. 1996.   Dubai   Albert Costa 6–4, 6–3
15. 1996.   Milano   Marc Rosset 6–3, 7–6
16. 1996.   Rotterdam   Jevgenij Kafeljnikov 6–4, 3–6, 6–3
17. 1996.   Moskva   Jevgenij Kafeljnikov 3–6, 6–1, 6–3
18. 1997.   Zagreb   Greg Rusedski 7–6, 4–6, 7–6
19. 1997.   Milano   Sergi Bruguera 6–2, 6–2
20. 1997.   Beč   Greg Rusedski 3–6, 6–7, 7–6, 6–2, 6–3
21. 1998.   Split   Greg Rusedski 7–6, 7–6
22. 2001.   Wimbledon   Patrick Rafter 6–3, 3–6, 6–3, 2–6, 9–7

Porazi (27)

uredi
Legenda
Grand Slam (3)
Masters Cup (0)
Grand Slam kup (1)
ATP Masters (5)
ATP Tour (18)
Br. Godina Turnir Protivnik u finalu Rezultat
1. 1989.   Firenca   Horacio de la Peña 4–6, 3–6
2. 1990.   Umag   Goran Prpić 3–6, 6–4, 4–6
3. 1990.   Long Island   Stefan Edberg 6–7, 3–6
4. 1990.   Bordeaux   Guy Forget 4–6, 3–6
5. 1990.   Basel   John McEnroe 7–6, 6–4, 6–7, 3–6, 4–6
6. 1991.   New Haven   Petr Korda 4–6, 2–6
7. 1992.   Milano   Omar Camporese 6–3, 3–6, 4–6
8. 1992.   Wimbledon   Andre Agassi 7–6, 4–6, 4–6, 6–1, 4–6
9. 1993.   Doha   Boris Becker 6–7, 6–4, 5–7
10. 1993.   Rim   Jim Courier 1–6, 3–6, 2–6
11. 1993.   Stockholm   Michael Stich 6–4, 6–7, 6–7, 2–6
12. 1994.   Stuttgart (d)   Stefan Edberg 6–4, 4–6, 2–6, 2–6
13. 1994.   Wimbledon   Pete Sampras 6–7, 6–7, 0–6
14. 1994.   Bukurešt   Franco Davín 2–6, 4–6
15. 1994.   Stockholm   Boris Becker 6–4, 4–6, 3–6, 6–7
16. 1995.   Hamburg   Andrej Medvedev 3–6, 2–6, 1–6
17. 1996.   Sydney (o)   Todd Martin 7–5, 3–6, 4–6
18. 1996.   Antwerpen   Michael Stich 3–6, 2–6, 6–7
19. 1996.   Key Biscayne   Andre Agassi 0–3 predaja (bol u vratu)
20. 1996.   Indianapolis   Pete Sampras 6–7, 5–7
21. 1996.   Grand Slam Cup, München   Boris Becker 3–6, 4–6, 4–6
22. 1997.   Dubai   Thomas Muster 5–7, 6–7
23. 1997.   Queen's Club   Mark Philippoussis 5–7, 3–6
24. 1998.   Wimbledon   Pete Sampras 7–6, 6–7, 4–6, 6–3, 2–6
25. 1998.   New Haven   Karol Kučera 4–6, 7–5, 2–6
26. 1998.   Šangaj   Michael Chang 6–4, 1–6, 2–6
27. 1998.   Moskva   Jevgenij Kafeljnikov 6–7, 6–7

Parovi

uredi

Pobjede (9)

uredi
Br. Godina Turnir Partner Protivnici Rezultat
1. 1988.   Frankfurt   Rüdiger Haas   Jeremy Bates
  Tom Nijssen 		1–6, 7–5, 6–3
2. 1991.   Milano   Omar Camporese   Cyril Suk
  Tom Nijssen 		6–4, 7–6
3. 1991.   Rim   Omar Camporese   Laurie Warder
  Luke Jensen 		6–2, 6–3
4. 1991.   Manchester   Omar Camporese   Andrew Castle
  Nick Brown 		6–4, 6–3
5. 1992.   Adelaide   Marc Rosset   Mark Kratzmann
  Jason Stoltenberg 		7–6, 7–6
6. 1995.   Bordeaux   Saša Hiršzon   Henrik Holm
  Danny Sapsford 		6–3, 6–4
7. 1996.   Milano   Andrea Gaudenzi   Jakob Hlasek
  Guy Forget 		6–4, 7–5
8. 1997.   Zagreb   Saša Hiršzon   Brent Haygarth
  Mark Keil 		6–4, 6–3
9. 1997.   Dubai   Sander Groen   Sandon Stolle
  Cyril Suk 		7–6, 6–3

Porazi (10)

uredi
Br. Godina Turnir Partner Protivnici Rezultat
1. 1989.   Palermo   Diego Nargiso   Peter Ballauff
  Rüdiger Haas 		2–6, 7–6, 4–6
2. 1990.   Bruxelles   Balázs Taróczy   Emilio Sánchez
  Slobodan Živojinović 		5–7, 3–6
3. 1990.   Roland Garros   Petr Korda   Sergio Casal
  Emilio Sánchez 		5–7, 3–6
4. 1990.   New Haven   Petr Korda   Jeff Brown
  Scott Melville 		5–7, 6–7
5. 1991.   Stuttgart   Omar Camporese   Wally Masur
  Emilio Sánchez 		6–2, 3–6, 4–6
6. 1992.   Queen's Club   Diego Nargiso   John Fitzgerald
  Anders Järryd 		6–7, 6–2, 14–16
7. 1995.   Barcelona   Andrea Gaudenzi   Trevor Kronemann
  David Macpherson 		2–6, 4–6
8. 1995.   Los Angeles   Saša Hiršzon   Brent Haygarth
  Kent Kinnear 		4–6, 5–7
9. 1999.   Roland Garros   Jeff Tarango   Mahesh Bhupathi
  Leander Paes 		2–6, 5–7
10. 1999.   Los Angeles   Brian MacPhie  Byron Black
  Wayne Black 		2–6, 6–7

Nastupi na Grand Slam turnirima

uredi

Pojedinačno

uredi
Turnir 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Titule
  Australian Open – ČF 1K 3K 2K – ČF 1K 3K ČF 1K – 2K – 2K – – 0
  Roland Garros – 4K ČF 2K ČF 3K ČF 1K 4K 1K 1K 1K 1K – – – – 0
  Wimbledon 1K 2K PF 2K F 3K F PF ČF 2K F 4K 1K P – – 3K 1
  US Open – 2K 3K 4K 3K 2K 1K 1K PF 1K 4K 3K 1K 3K – – – 0

Parovi

uredi
Turnir 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. Titule
  Australian Open 1K 2K 1K 1K – 2K – – 1K 1K – 1K 0
  Roland Garros 3K F 2K 1K ČF – – – 1K 1K F 2K 0
  Wimbledon 3K 1K 2K 1K 3K – – – – – – – 0
  US Open 3K 2K 2K 2K 2K – – 2K ČF 1K 1K – 0

Zarada

uredi
Godina Osv. turniri Zarada (USD) Poredak po zaradi
1988. 0 nema podataka
1989. 0
1990. 1
1991. 1
1992. 4
1993. 3
1994. 2
1995. 1
1996. 5
1997. 3 1.458.257 10.
1998. 1 1.541.177 10.
1999. 0 455.130 48.
2000. 0 234.736 92.
2001. 1 1.215.040 9.
2002. 0 66.018 206.
2003. 0 20.725 370.
2004. 0 107.216 171.
Karijera 22 19.878.007 28. na listi svih vremena

Međusobni omjer s igračima iz top 10

uredi

Igrači koji su bili svjetski broj 1 napisani su podebljano.

Pobjede protiv igrača iz top 10

uredi
Sezona 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Ukupno
Pobjede 0 3 3 5 11 8 5 5 9 3 2 2 0 4 0 0 0 60
# Igrač ATP# Turnir Podloga Kolo Rezultaz IP
1989.
1.   Kent Carlsson 9. Hamburg Zemlja 2K 7–5, 4–6, 6–1 71.
2.   Alberto Mancini 10. Palermo Zemlja ČF 3–6, 7–5, 6–4 56.
3.   Jakob Hlasek 9. Basel Tvrda (d) 2K 4–6, 6–3, 7–5 46.
1990.
4.   Boris Becker 3. Roland Garros Zemlja 1K 5–7, 6–4, 7–5, 6–2 51.
5.   Emilio Sánchez 9. Stuttgart Zemlja PF 6–4, 6–4 24.
6.   John McEnroe 9. Stockholm Tepih (d) 3K 6–4, 6–4 11.
1991.
7.   Stefan Edberg 2. Davis Cup, Zagreb Zemlja (d) GF 6–4, 6–2 7.
8.   Pete Sampras 9. Manchester Trava F 6–4, 6–4 11.
9.   Andre Agassi 8. Sydney Tvrda (d) ČF 7–5, 7–63 19.
10.   Andre Agassi 8. Tokio Tepih (d) ČF 6–3, 6–4 16.
11.   Guy Forget 6 Stockholm Tepih (d) 3K 7–613, 7–65 15
1992.
12.   Jim Courier 1. Stuttgart Tepih (d) ČF 3–6, 7–62, 7–68 9.
13.   Stefan Edberg 2. Stuttgart Tepih (d) F 6–75, 6–3, 6–4, 6–4 9.
14.   Carlos Costa 10. Roland Garros Zemlja 4K 6–3, 4–6, 6–1, 6–1 9.
15.   Stefan Edberg 2. Wimbledon Trava ČF 6–710, 7–5, 6–1, 3–6, 6–3 8.
16.   Pete Sampras 3. Wimbledon Trava PF 6–74, 7–65, 6–4, 6–2 8.
17.   Stefan Edberg 3. Sydney Tvrda (d) F 6–4, 6–2, 6–4 8.
18.   Boris Becker 10. Stockholm Tepih (d) ČF 7–5, 6–4 7.
19.   Stefan Edberg 3. Stockholm Tepih (d) PF 6–4, 7–68 7.
20.   Michael Chang 5. ATP Svjetsko prvenstvo (Frankfurt) Tepih (d) GF 7–64, 6–2 4.
21.   Jim Courier 1. ATP Svjetsko prvenstvo (Frankfurt) Tepih (d) GF 6–3, 6–3 4.
22.   Richard Krajicek 10. ATP Svjetsko prvenstvo (Frankfurt) Tepih (d) GF 6–4, 6–3 4.
1993.
23.   Pete Sampras 1. Rim Zemlja PF 7–64, 6–2 6.
24.   Thomas Muster 9. Beč Tepih (d) F 4–6, 6–4, 6–4, 7–63 12.
25.   Michael Chang 7. Pariz Tepih (d) 3K 7–65, 7–5 11.
26.   Pete Sampras 1. Pariz Tepih (d) ČF 7–63, 7–5 11.
27.   Stefan Edberg 6. Pariz Tepih (d) PF 4–6, 7–64, 7–63 11.
28.   Andrij Medvedev 8. Pariz Tepih (i) F 6–4, 6–2, 7–62 11.
29.   Sergi Bruguera 4. ATP Svjetsko prvenstvo (Frankfurt) Tepih (d) GF 6–4, 7–64 8.
30.   Stefan Edberg 5. ATP Svjetsko prvenstvo (Frankfurt) Tepih (d) GF 7–63, 6–75, 6–3 8.
1994.
31.   Boris Becker 10. Wimbledon Trava PF 6–2, 7–66, 6–4 5.
32.   Stefan Edberg 5. Tokio Tepih (d) PF 6–4, 6–4 2.
33.   Michael Chang 9. Tokio Tepih (d) F 6–4, 6–4 2.
34.   Andre Agassi 8. Stockholm Tepih (d) ČF 6–1, 3–6, 7–68 2.
35.   Boris Becker 3. Grand Slam Cup (München) Tepih (d) ČF 6–4, 6–1 5.
1995.
36.   Alberto Berasategui 7. Barcelona Zemlja ČF 1–6, 6–4, 6–4 9.
37.   Jevgenij Kafeljnikov 9. Svjetsko ekipno prvenstvo (Düsseldorf) Zemlja GF 6–4, 7–64 4.
38.   Magnus Larsson 10. Svjetsko ekipno prvenstvo (Düsseldorf) Zemlja F 6–4, 6–4 4.
39.   Jevgenij Kafeljnikov 7. Wimbledon Trava ČF 7–5, 7–611, 6–3 6.
40.   Jevgenij Kafeljnikov 6. Grand Slam Cup (München) Tepih (d) PF 7–67, 4–6, 6–3, 6–4 10.
1996.
41.   Wayne Ferreira 10. Dubai Tvrda ČF 6–2, 6–1 9.
42.   Boris Becker 4. Antwerpen Tepih (d) PF 6–4, 7–65 9.
43.   Jevgenij Kafeljnikov 8. Rotterdam Tepih (d) F 6–4, 3–6, 6–3 6.
44.   Michael Chang 4. Miami Tvrda ČF 6–4, 6–4 6.
45.   Pete Sampras 2. Miami Tvrda PF 2–6, 6–4, 6–4 6.
46.   Jevgenij Kafeljnikov 3. Moskva Tepih (d) F 3–6, 6–1, 6–3 4.
47.   Thomas Muster 5. ATP Svjetsko prvenstvo (Hannover) Tepih (d) GF 6–4, 6–4 4.
48.   Richard Krajicek 8. ATP Svjetsko prvenstvo (Hannover) Tepih (d) GF 6–4, 6–74, 7–61 4.
49.   Jevgenij Kafeljnikov 3. Grand Slam Cup (München) Tepih (d) PF 6–76, 2–6, 6–3, 6–2, 6–4 4.
1997.
50.   Thomas Muster 2. Davis Cup, Graz Zemlja (d) GF 6–75, 7–5, 6–75, 6–2, 7–5 5.
51.   Michael Chang 2 Svjetsko ekipno prvenstvo (Düsseldorf) Zemlja GF 6–2, 2–6, 6–3 4
52.   Greg Rusedski 4. Beč Tepih (d) F 3–6, 6–74, 7–64, 6–2, 6–3 9.
1998.
53.   Greg Rusedski 8. Split Tepih (d) F 7–63, 7–65 16.
54.   Greg Rusedski 5. Hamburg Zemlja 3K 6–4, 6–2 23.
1999.
55.   Jevgenij Kafeljnikov 2. Basel Tepih (d) ČF 4–6, 6–3, 6–4 44.
56.   Gustavo Kuerten 5. Beč Tvrda (d) 1K 6–1, 6–72, 6–4 43.
2001.
57.   Thomas Enqvist 9. Indian Wells Tvrda 2K 7–61, 6–3 126.
58.   Marat Safin 3. Wimbledon Trava ČF 7–62, 7–5, 3–6, 7–63 125.
59.   Patrick Rafter 10. Wimbledon Trava F 6–3, 3–6, 6–3, 2–6, 9–7 125.
60.   Gustavo Kuerten 1. Tennis Masters Cup (Sydney) Tvrda (d) GF 6–2, 6–72, 6–4 13.

Reference

uredi
  1. ^ "Svoje vino predstavio i Srđan Ivanišević". Slobodna Dalmacija. 25. 11. 2009. Arhivirano s originala, 18. 10. 2012. Pristupljeno 11. 7. 2011.
  2. ^ "TENNIS; With Minds on Homeland at War". New York Times. 29. 8. 1991.
  3. ^ "A Fighter on Home Ground Ivanisevic, His Fans, His Family, and the War". The New York Times. 20. 2. 1993.
  4. ^ "Klasični mečevi: Ivanišević – Rafter (prijevod naslova)". BBC Sport. 31. 5. 2004.
  5. ^ "Moment of Zen - Stripping Man". The Daily Show. 11. 7. 2001.
  6. ^ "Zorro From Zagreb: Karlovic Chases Aces Record". ATP.com. 13. 7. 2015. Pristupljeno 20. 7. 2015.
  7. ^ "Cilic defeats Haas to win Zagreb Indoors"". Yahoo! Sport. 10. 2. 2014. Arhivirano s originala, 2. 3. 2014. Pristupljeno 7. 7. 2014.
  8. ^ "Goranova odanost Splitu (prijevod naslova)". BBC Sport. 14. 7. 2001.
  9. ^ "E-mail razgovor s Goranom Ivaniševićem: 'Kad već govorimo o Splitu, još postoje tri Gorana?' (prijevod naslova)". The Independent. 28. 11. 2005. Arhivirano s originala, 25. 10. 2012. Pristupljeno 12. 7. 2011.
  10. ^ "Goran pokazao svoje boje (prijevod naslova)". Službeni sajt WBA. 11. 12. 2006. Arhivirano s originala, 7. 8. 2011. Pristupljeno 12. 7. 2011.

Vanjski linkovi

uredi
 
Commons logo
Commons ima datoteke na temu: Goran Ivanišević
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Goran_Ivanišević&oldid=3637599"