Vanćelijski matriks

Vanćelijski matriks (VM) ili češća tuđica – ekstracelularni matriks – u biologiji je bilo koji materijal tkiva koji nije u sastavu ćelija. Ovu vanćelijsku strukturu luče same ćelije (npr. ćelijski zid bakterija i biljaka) ili specijalizirani fibrioblasti, osteoblasti u kostima, kao i hondrioblast i u hrskavici životinja.

Vanćelijski matriks (Matrix extracellularis)
Ilustracija prikazuje vanćelijski matriks (baznu membranu i intersticijalnu matricu) u odnosu na epitel, endotel i vezivno tkivo
Identifikatori
MeSH	D005109
TH	TH {{{2}}}.html HH2.00.03.0.02001 .{{{2}}}.{{{3}}}
Anatomska terminologija

VM bakterija

Vanćelijski bakterija je živi ćelijski zid koji obavija jedinstvenu ćeliju, kojoj daje oblik, štiti je od osmotskog pritiska i obezbeđujuje joj oslonac za bičeve (flagele), treplje (cilije), pili i sl. Istovremeno omogućava i djelovanje antibiotika i prihvatanje bakteriofaga za ćeliju. Jedna od najprihvatljivijih klasifikacija bakterijskih ćelija se temelji na sastavu ćelijskog zida (Bojenje po Gramu). Gram pozitivne bakterije imaju višeslojne zidove uglavnom od lanaca peptidoglikana (90%), koji su povezani sa aminokiselinama. Gram negativne bakterije su sa mnogo tanjim zidovima, od fosfolipidnog dvosloja kao i ćelijska membrana, one su dvomenbranske, sa mnogo manje peptidoglikana (20%), povezanih za fosfolipide lipoproteinima.

VM gljiva

Ćelijski zid gljiva je građen od polisaharida hitina.

VM biljaka

VM viših biljaka i algi je uglavnom od polisaharida ceuloze, koja im gradi strukturna vlakna. Ova vlakna su uronjena u matriks građen od polisaharida hemiceluloze (20% mase) i pektina (30%), te glikoproteina lignina i ekstenzina (10%). Celuloza je najzastupljeniji polimer na Zemlji, sastavljen od dugih lanaca glukoze (i do preko 10.000 monomera). Mnoštvo ovih lanaca, u paralelnoj formaciji, grade celulozne mikrofibrile, koji su, opet, povezani polisaharidima hemicelulozom i pektinom. Molekule oba ova organska spoja su jako razgranate. Dok hemiceluloza, mrežastom strukturom, zidu daje potrebnu čvrstinu, negativno naelektrisan pektin veže pozitvno naelektrisane ione i vodu, dajući zidu gelne svojstvenosti.

Ekstenzin je građen od glavne aminokiselinske grane i bočnih šećera, što ćelijskom zidu daje dodatnu čvrstinu. Pektin i hemiceluloza se sintetiziraju Golgijevom aparatu, dok se sinteza celuloze odvija uz učešće enzimskog kompleks na ćelijskoj membrani.

Primarni ćelijski zidovi su savitljivi pa omogućavaju rast; sastavljeni su od jednakih dijelova celuloze, hemiceluloze i pektina, a sa starenjem ih zamjenjuje sekundarni ćelijski zid. Sekundarni zid se nalazi između primarnog zida i membrane. Obično je debeo i ima organiziranije mikrofibrile, pa je čvršći, sastavljen od mnogo manje pektina i od 50-80% celuloze, a ponekad je i dodatno ojačan ligninom (osobito kod drvenastih biljaka). Ima važnu ulogu u ćelijama koje su specijalizirane zaduženim za transport, a daje čvrstinu biljci i štiti je od osmotskog pritiska sredine.

VM životinja

Vanćelijski matriks životinja popunjava prostor između ćelija, omogućavajući im normalnu homeostatsku strukturu i funkciju. Mnogim vezivnim tkivima obezbeđuje povezanost, međućelijske veze, kretanje imunih ćelija do upalnih mjesta, obavlja funkciju proliferacije, diferencijaciju, migracije i skladištenja nekih regulatora rasta. Tokom evolucije višećelijskih životinja pojava vanćelijskog matriksa omogućila je stvaranje novih životnih oblika. Višećelijski organizmi sastoje se od ćelija, koje su pretežno male čvrstine (želatinozne) , na koje djeluje gravitacija pa bi, da ne postoji vanćelijski matriks, organizmi rasli na veoma širokoj osnovi što bi im otežavalo krtanje. Vezivno tkivo životinja ima veoma dobro razvijen VM, dok je epitelni sloj oskudan.

Građa

Molekule vanćelijskog matriksa životinja su:

1. voda (tzv. tkivna tečnost),
2. proteoglikani,
   • hijaluronati
   • agrekani,
   • hondroitin sulfat,
   • keratan sulfat,
   • dermatan sulfat,
   • heparan sulfat,
3. strukturni fibrilarni proteini (kolagen, elastin),
4. adhezivni glikoproteini vanćelijskog matriksa,
   • fibronektin i laminin, kao molekule bazne lamine,
   • hondronektin u hrskavici,
   • osteokalcin, osteopontin i koštani sijaloprotein,
5. minerali, čiji sastav i koncentracija zavise od vrste tkiva,

Također pogledajte

• Međućelijske veze
• Vanćelijsko

Vanjski linkovi

• http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?call=bv.View..ShowTOC&rid=cooper.TOC&depth=2