HLA-DQB1
DQ beta 1 klase II glavnog kompleksa histokompatibilnosti, znan i kao HLA-DQB1, ljudski gen sa hromosoma 6 , na istoimenom lokusu.[5] Protein kodiran ovim genom je jedan od dva proteina koji su potrebni za formiranje heterodimera DQ, imunskog receptora ćelijske površine esencijalnog za funkciju imunskog sistema.
Aminokiselinska sekvenca
urediDužina polipeptidnog lanca je 261 aminokiselina, a molekulska težina 29.991 Da.[6]
10 | 20 | 30 | 40 | 50 | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
MSWKKALRIP | GGLRAATVTL | MLAMLSTPVA | EGRDSPEDFV | YQFKAMCYFT | ||||
NGTERVRYVT | RYIYNREEYA | RFDSDVEVYR | AVTPLGPPDA | EYWNSQKEVL | ||||
ERTRAELDTV | CRHNYQLELR | TTLQRRVEPT | VTISPSRTEA | LNHHNLLVCS | ||||
VTDFYPAQIK | VRWFRNDQEE | TTGVVSTPLI | RNGDWTFQIL | VMLEMTPQHG | ||||
DVYTCHVEHP | SLQNPITVEW | RAQSESAQSK | MLSGIGGFVL | GLIFLGLGLI | ||||
IHHRSQKGLL | H |
Funkcija
urediHLA-DQB1 pripada HLA klasi II beta lancu paraloga. Ova molekula klase II je heterodimer koji se sastoji od alfa (DQA) i beta lanca (DQB), oba usidrena u membrani. Ima centralnu ulogu u imunskom sistemu, predstavljajući peptide izvedene iz vanćelijskih proteina. Molekule klase II se eksprimiraju u ćelije koje prezentiraju antigen (APC: B-limfociti, dendritske ćelije, makrofagi).[5]
Struktura gena i polimorfizmi
urediBeta-lanac je težak otprilike 26-28 kDa i sadrži šest egzona. Egzon 1 kodira vodeći peptid, egzoni 2 i 3 kodiraju dva vanćelijskaa proteinska domena, egzon 4 kodira transmembranski domen, a egzon 5 kodira citoplazmatski rep. Unutar DQ molekula, i alfa lanac i beta lanac sadrže polimorfizme koji određuju specifičnosti vezivanja peptida, što rezultira do četiri različite molekule. Tipizacija za ove polimorfizme se rutinski radi za transplantaciju koštane srži.[5][7]
Pridruženje bolesti
urediDijabetes
urediNekoliko alela HLA-DQB1 povezano je sa povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 1.[8][9][10] Lokus također ima genetički naziv IDDM1 jer predstavlja najveći genetički rizik za dijabetes tipa 1. Opet, aleli DQB1*0201 i DQB1*0302, posebno fenotip DQB1*0201/*0302, imaju visok rizik od kasnog početka dijabetesa tipa 1. Rizik se djelimično dijeli sa HLA-DR lokusom (DR3 i DR4 serotipovi).
Celijakija
urediCelijakija1 je genetički naziv za DQB1, HLA DQB1*0201, *0202 i *0302 koji kodiraju gene koji posreduju autoimunsku celijakiju. Homozigoti DQB1*0201 imaju veći rizik od razvoja celijakije, u odnosu na bilo koji drugi genski lokus.[11]
Multipla skleroza
urediOdređeni aleli HLA-DQB1 povezani su također sa umjereno povećanim rizikom od multiple skleroze.[12][13]
Narkolepsija
urediOstali aleli HLA-DQB1 povezani su sa predispozicijom za narkolepsiju,[14] konkretno HLA-DQB1*0602, koji nosi preko 90% pacijenata sa narkolepsijom-katapleksijom.[15]
Aleli
urediSerotip | DQB1 alel |
---|---|
DQ2 | *0201 |
*0202 | |
*0203 | |
DQ4 | *0401 |
*0402 | |
DQ5 | *0501 |
*0502 | |
*0503 | |
*0504 | |
DQ6 | *0601 |
*0602 | |
*0603 | |
*0604 | |
*0605 | |
*0609 | |
DQ7 | *0301 |
*0304 | |
DQ8 | *0302 |
*0305 | |
DQ9 | *0303 |
Također pogledajte
urediReference
uredi- ^ a b c ENSG00000206237, ENSG00000231286, ENSG00000206302, ENSG00000179344, ENSG00000231939, ENSG00000225824 GRCh38: Ensembl release 89: ENSG00000233209, ENSG00000206237, ENSG00000231286, ENSG00000206302, ENSG00000179344, ENSG00000231939, ENSG00000225824 - Ensembl, maj 2017
- ^ a b c GRCm38: Ensembl release 89: ENSMUSG00000073421 - Ensembl, maj 2017
- ^ "Human PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
- ^ "Mouse PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
- ^ a b c [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?%5d
Db=gene&Cmd=ShowDetailView&TermToSearch=3119 "Entrez Gene: HLA-DQB1 major histocompatibility complex, class II, DQ beta 1"] Provjerite vrijednost parametra
|url=
(pomoć). line feed character u|url=
na mjestu 44 (pomoć) - ^ Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka
<ref>
; nije naveden tekst za reference s imenomentrez
- ^ Lau M, Terasaki PI, Park MS (1994). "International Cell Exchange, 1994". Clinical Transplants: 467–88. PMID 7547576.
- ^ Todd JA (april 1990). "Genetic control of autoimmunity in type 1 diabetes". Immunology Today. 11 (4): 122–9. doi:10.1016/0167-5699(90)90049-F. PMID 2187469.
- ^ Todd JA (mart 1997). "Genetics of type 1 diabetes". Pathologie-Biologie. 45 (3): 219–27. PMID 9296067.
- ^ Redondo MJ, Fain PR, Eisenbarth GS (2001). "Genetics of type 1A diabetes". Recent Progress in Hormone Research. 56: 69–89. doi:10.1210/rp.56.1.69. PMID 11237226.
- ^ Murray JA, Moore SB, Van Dyke CT, Lahr BD, Dierkhising RA, Zinsmeister AR, Melton LJ, Kroning CM, El-Yousseff M, Czaja AJ (decembar 2007). "HLA DQ gene dosage and risk and severity of celiac disease". Clinical Gastroenterology and Hepatology. 5 (12): 1406–12. doi:10.1016/j.cgh.2007.08.013. PMC 2175211. PMID 17919990.
- ^ Dyment DA, Sadovnick AD, Ebers GC, Sadnovich AD (1997). "Genetics of multiple sclerosis". Human Molecular Genetics. 6 (10): 1693–8. doi:10.1093/hmg/6.10.1693. PMID 9300661.
- ^ Schmidt H, Williamson D, Ashley-Koch A (maj 2007). "HLA-DR15 haplotype and multiple sclerosis: a HuGE review". American Journal of Epidemiology. 165 (10): 1097–109. doi:10.1093/aje/kwk118. PMID 17329717.
- ^ Kadotani H, Faraco J, Mignot E (maj 1998). "Genetic studies in the sleep disorder narcolepsy". Genome Research. 8 (5): 427–34. doi:10.1101/gr.8.5.427. PMID 9582188.
- ^ "Narcolepsy Research - FAQs".