CLBA1

Neokarakterizirani protein CLBA1 je protein koji je kod ljudi kodiran gen CLBA1.

CLBA1
Identifikatori
Aliasi	CLBA1
Vanjski ID-jevi	MGI: 2443738 HomoloGene: 17077 GeneCards: CLBA1
Lokacija gena (čovjek) Hrom. Hromosom 14 (čovjek) Bend 14q32.33 Početak 104,985,775 bp Kraj 105,010,482 bp
Lokacija gena (miš) Hrom. Hromosom 12 (miš) Bend 12 F1|12 61.2 cM Početak 112,772,557 bp Kraj 112,779,872 bp
Obrazac RNK ekspresije Više referentnih podataka o ekspresiji
Ontologija gena Molekularna funkcija • clathrin binding Ćelijska komponenta • citoplazma • AP-1 adaptor complex • trans-Golgi network membrane Biološki proces • intracellular transport • protein transport Izvori:Amigo / QuickGO
Ortolozi
Vrste	Čovjek	Miš
Entrez	122616	217887
Ensembl	ENSG00000140104	ENSMUSG00000037594
UniProt	Q96F83	Q8BHN9
RefSeq (mRNK)	NM_174891 NM_001364170	NM_145450
RefSeq (bjelančevina)	NP_777551 NP_001351099	NP_663425
Lokacija (UCSC)	Chr 14: 104.99 – 105.01 Mb	Chr 12: 112.77 – 112.78 Mb
PubMed pretraga
Wikipodaci
Pogledaj/uredi – čovjek Pogledaj/uredi – miš

Aminokiselinska sekvenca

Dužina polipeptidnog lanca je 325 aminokiselina, a molekulska težina 35.690 Da..

10		20		30		40		50
MQGRRELGGE		PLSDLQEEAA		SASLRVAPER		LSDDSLEWRR		TCPDLLLSDG
KASISMPREG		GSTCTARCPD		PGEHSSTWGE		FEGFRESSAK		SGQFSQSLEL
LEGPTEPQPP		RTTSAPKECS		SHQPCQGGPW		VTGTSAVPPS		EPILSYENIL
KCAFQEITVQ		QAAEDVSTID		HFLEISSEEK		PGVERVHKLC		NESRKLWRAL
QSIHTTSTSQ		RLWSESRCQE		NFFLVLGIDA		AQKNLSGGQG		HIMEDCDLKE
PEGLLTVSSF		CLQHCKALIQ		TKLSGPPGSK		QGRLMTCSRF		LKTPSCGGGQ
HITIPRKRMF		TPRKLKLTLF		NSDVC

Simboli

C: Cistein
D: Asparaginska kiselina
E: Glutaminska kiselina
F: Fenilalanin
G: Glicin
H: Histidin
I: Izoleucin
K: Lizin
L: Leucin
M: Metionin
N: Asparagin
P: Prolin
Q: Glutamin
R: Arginin
S: Serin
T: Treonin
V: Valin
W: Triptofan
Y: Tirozin

Funkcija

Efekti gena CLBA1 proučavami su na učincima talogene transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija (HSCT). Pokazao se da je imunski sistem sposoban iskorijeniti akutnu mijeloidnu leukemiju (AML). Ovo znanje, zajedno s identifikacijom ciljnih antigena protiv kojih su usmjereni imunski dgovori na antileukemiju, pružilo je snažan podsticaj razvoju antigen-ciljane imunoterapije AML. Uspjeh bilo koje antigen-specifične imunoterapijske strategije kritično ovisi o izboru ciljnog antigena. Idealne molekule za imunsko ciljanje u AML su oni koji su: (1) specifični za leukemiju, (2) eksprimirani u većini leukemijskih eksplozija, uključujući leukemijske matične ćelije, (3) važni za leukemijski fenotip, (4) imunogeni i (5) klinički efikasni. U ovom pregledu učinjen je sveobuhvatan pregled tumorskih antigena povezanih s AML-om i procjenjena njihova primjenjivost na imunoterapiju prema pet gore navedenih kriterija. Na ovaj način želimo olakšati odabir odgovarajućih ciljnih antigena, što je zadatak koji postaje sve izazovniji s obzirom na veliki broj identificiranih antigena i brzi tempo kojim se otkrivaju novi ciljevi. Dobijeni rezultati namijenjeni su usmjeravanju racionalnog dizajna budućih antigen-specifičnih imunoterapijskih ispitivanja, koja bi mogla dovesti do novih ntileukemijskih terapija s više selektivnosti i većom efikasnošću.

Iako se postojeće znanje o ulozi imunskog sistema u kontroli AML još uvijek razvija, dobro je utvrđeno da ćelije AML, kao i mnoge druge kancerske, pokazuju tumorske antigene koji mogu pokrenuti antileukemijski imunski odgovor. U dvije decenije nakon otkrića prvog tumorskog antigena (TAA) povezanog u melanomu, okarakteriziran je znatan broj antigena povezanih s AML-om. To je podstaknulo razvoj antigenom usmjerenih pristupa imunoterapiji za AML, koji se mogu podijeliti u dvije glavne strategije: 'aktivnu' specifičnu imunoterapiju (odnosno vakcinaciju ciljanim antigenom) i 'pasivnu' imunoterapiju (odnosno usvojeni transfer antigena-reaktivnih T-ćelija, kao u kontekstu alogenih HSCT ili infuzijom donornih limfocita (DLI).

Sa sve većim brojem identificiranih TAA, selekcija odgovarajućih ciljnih antigena u dizajnu protokola imunoterapije postaje zastrašujući, ali neophodan zadatak, jer je djelotvornost antigen-specifične imunoterapije ovisna o upotrebi imunokompetentnog ciljnog antigena, koji može biti prepoznat putem imunskog sistema i izazvati zaštitne antitumorske imunske reakcije.

Dopunska literatura

• Guinn BA, Bland EA, Lodi U, et al. (2005). "Humoral detection of leukaemia-associated antigens in presentation acute myeloid leukaemia". Biochem. Biophys. Res. Commun. 335 (4): 1293–304. doi:10.1016/j.bbrc.2005.08.024. PMID 16112646.
• Gerhard DS, Wagner L, Feingold EA, et al. (2004). "The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC)". Genome Res. 14 (10B): 2121–7. doi:10.1101/gr.2596504. PMC 528928. PMID 15489334.
• Ota T, Suzuki Y, Nishikawa T, et al. (2004). "Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs". Nat. Genet. 36 (1): 40–5. doi:10.1038/ng1285. PMID 14702039.
• Heilig R, Eckenberg R, Petit JL, et al. (2003). "The DNA sequence and analysis of human chromosome 14". Nature. 421 (6923): 601–7. doi:10.1038/nature01348. PMID 12508121.
• Strausberg RL, Feingold EA, Grouse LH, et al. (2003). "Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899–903. doi:10.1073/pnas.242603899. PMC 139241. PMID 12477932.
• Yu W, Andersson B, Worley KC, et al. (1997). "Large-scale concatenation cDNA sequencing". Genome Res. 7 (4): 353–8. doi:10.1101/gr.7.4.353. PMC 139146. PMID 9110174.
• Andersson B, Wentland MA, Ricafrente JY, et al. (1996). "A "double adaptor" method for improved shotgun library construction". Anal. Biochem. 236 (1): 107–13. doi:10.1006/abio.1996.0138. PMID 8619474.

Vanjski linkovi

• Lokacija ljudskog genoma C14orf79 i stranica sa detaljima o genu C14orf79 u UCSC Genome Browseru.