Wikipedia

Austrijski šiling

Austrijski šiling (njemački: Österreichischer Schilling) je bio novčana jedinica u Austriji od 1925. do 1938. i od 1945. do 1. januara 2002, dana uvođenja gotovine eura u Evropskoj uniji. Jedna od stabilnijih valuta u Evropi, direktno (od 1976) vezana za njemačku marku (DEM), nazvana alpskim dolarom.[1]

Austrijski šiling
Österreichischer Schilling

Kovanica od 1 šilinga
ISO 4217 KodATS
KorisnikAustrija
Najmanja jedinicagroš
Grosch
Kovanice1, 2, 5, 10, 50 groša, 1, 5, 10, 20 i 50 šilinga
Novčanice20, 50, 100, 500, 1000 i 5000 šilinga
Nacionalna bankaNarodna banka Austrije

Postojalo je nekoliko serija, a poslijednja serija sastojala se od novčića: 2, 5, 10, i 50 groša, 1, 5, 10, 20 i 50 šilinga. Banknote su bile u apoenima od 20, 50, 100, 500, 1000 i 5000 šilinga. Novčići od 2 i 5 groša nisu bili u upotrebi u nekoliko zadnjih godina postojanja šilinga zbog neznatne vrijednosti i izdavali su se u ograničenim količinama najčešće u godišnjem kompletu samo za numizmatičke serije, kao i posebna izdanja od 20 i 50 šilinga, koja su vrlo rijetko bili u opticaju, ali vrlo omiljena u numizmatičkim krugovima. Svake se godine pojavljivala kovanica od 20 šilinga sa drugačijom pozadinom povodom neke obljetnice. Kovanica od 50 šilinga je bila bimetalna i također se nije dugo zadržavala u opticaju. Zadnja se serija šilinga još uvijek može zamijeniti za euro u Centralnoj banci Austrije.[2]

Postojali su također srebrnjaci sa nominalnom vrijednošću od 25, 50, 100 i 500 šilinga, koji se također mogu zamijeniti za euro, ali zbog vrijednosti u srebru, ostali su u mnogim kolekcijama sačuvani.

1 Šiling sastojao se od 100 groša (Groschen) Šiling je zamjenjen eurom po tečaju 1€ = 13,7603 ATS

Historija

uredi

Prvi kovani novac pojavljuje se oko 1000. u Salzburgu. Za vrijeme vladavine Leopolda III (1095-1136) nastaju babengergski pfeninzi (njem.: "Pfennige der Babenberger") u Kremu, tadašnjem glavnom trgovačkom području. Kasnije se oko 1200-te pojavljuje bečki pfening (njem.: "Wiener Pfenning") potiskuje babengergski. Bečki pfening je doživio svoj vrhunac 1350. kada je bio u upotrebi cijelom području Podunavlja.[3]

Srednji vijek

uredi

U srednjem vijeku su bile u upoterbi srebrene kovanice raznih težina i čistoće. Čistoća srebra određivana je vaganjem tokom trgovine. Kao veća novčana jedinica koristila se funta (240 pfeninga) i šiling (30 pfeninga), koje kao kovanice nisu postojale. U Tirolu se koristio bernski pfening (njem.: "Berner Pfennning") koji, mada je predstaljao izuzetak, se pod nazivom kreuzer kasnije proširio na cijelu Austriju. Kreuzer je bio kovan od srebra do 1760. a od 1892. koristi se bakar. 3 kreuzera su vrijedili jedan groš, a 20 srebrenih groša su vrijedili 1 gulden (60 kreuzera) koji se koristio do 1857. Srebreni gulden je kasnije preračunat, tokom prelaska na decimalni sistem, u 100 kreuzera. Iz Joachimssthala (Böhmen) pojavljuje se taler (odakle potječe i naziv za dolar) koji postaje svjetska kovanica. Pored toga pod vladavinom Marije Theresie izdavan je konvencijski taler (njem.: "Marie-Theresien Taler", "Konventionstaler"). 1 taler se dijelio na 2 guldena, 1/3 guldena je bila važna jedinica u trgovini. Zlatne kovanice, po uzoru na Veneciju, pod nazivom dukat (ita. "Ducatus", bs. "hercegovina") bile su u upotrebi do 1892. kada se uvodi zlatna kruna (njem.: "Goldkrone").[3]

Napoleonski ratovi

uredi

Sedmogodišnji rat, koji je trajao od 1756-1763., je već ranije ubrzao proces prelaska na novčanice. Prve novčanice je izdavala banka Stadtbanco u Beču . Radilo se u stvari o ceduljama koje su bile izložene visokoj inflaciji da je, zbog ratova s Francuskom (Napoleonski ratovi), 1811. došlo do državnog bankrota. Gubitak od 90% vrijednosti novca je za stanovništvo značio rub siromaštva. Nakon okončanja Napoleonskih ratova osniva se 1816. Nacionalna banka (Nationalbank). Nacionalna banka oživljava konvencijsku valutu (gulden) koja je s novom bečkom valutom (također gulden) imala odnos 1:2,5.[3]

Drugi svjetski rat

uredi
Glavni članak: Drugi svjetski rat

Gulde se ukida 1892, kojeg zamjenjuje kruna po tečaju 1:2. Kruna se dijelila na manju jedinicu heller. Velika inflacija dovodi 1922. do konačnog ukidanja krune kao papirnog novca. Nakon stabilizacije tzv. zlatne krune (kovanice), uvodi se srebreni šiling. Marka njemačkog rajha zamjenuje 1938. šiling koji se ponovo uvodi nakon kraja Drugog svjetskog rata. Prve novčanice šilinga su uvedene 13. decembra 1945. Šiling je ostao do uvođenja eura, 1. januara 1999 samo u obračunu a 1. januara 2002 i u praksi, stabilna i jaka valuta.[3]

Kovanice

uredi
Pregled kovanica izdatih do 28. februara 2002[4]
Revers Avers Vrijednost Prečnik Masa Sastav Prvo izdanje Nevažeće Motiv
    1 groš 17 mm 1,8 g Zn 5. april 1948
2 groša 18 mm 0,9 g 98,5 % Al, 1,5 % Mg 15. juli 1950
    5 groša 19 mm 2,5 g Zn 17. juni 1948
    10 groša 21 mm 3,5 g Zn 1. juli 1947 31. maj 1959
20 mm 1,1 g 98,5 % Al, 1,5 % Mg 27. novembar 1951
    20 groša 22 mm 4,5 g 91,5 % Cu, 8,5 % Al 23. decembar 1950 30. april 1959
    50 groša 22 mm 1,4 g 98,5 % Al, 1,5 % Mg 11. decembar 1947 2. juni 1961
19,5 mm 3,0 g 91,5 % Cu, 8,5 % Al 1. oktobar 1959
1 šiling 25 mm 2,0 g 98,5 % Al, 1,5 % Mg 11. decembar 1947 2. maj 1961
22,5 mm 4,2 g 91,5 % Cu, 8,5 % Al 1. septembar 1959 Crtež runolista (lat. "Leontopodium nivale") koji je uradio Ferdinand Welz
    2 šilinga 28 mm 2,8 g 98,5 % Al, 1,5 % Mg 11. decembar 1947 29. juni 1957
    5 šilinga 31 mm 4,0 g 98,5 % Al, 1,5 % Mg 25. oktobar 1952 15. februar 1961
23,5 mm 5,2 g 64 % Ag, 36 % Cu 2. januar 1961 30. septembar 1969 Izrezbaren
23,5 mm 4,8 g 75 % Cu, 25 % Ni 15. januar 1969 Gladak
10 šilinga 27 mm 7,5 g 64 % Ag, 36 % Cu 1. juli 1957 31. mart 1975 Lice: ženska odjeća koju je dizajnirao Ferdinand Welz - Naličje: Grb
26 mm 6,2 g 75 % Cu, 25 % Ni 17. april 1974 Lice isto, na naličju Savezni orao (Bundesadler)
20 šilinga 27,7 mm 8,0 g 92 % Cu, 6 % Al, 2 % Ni 10. decembar 1980 Kovanice od 20 šilinga koje su trebale zamijeniti novčanice iste vrijednosti
18 raznih motiva
25 šilinga (srebrene kovanice) 30 mm 13 g 80 % Ag, 20 % Cu 1. Oktober 1955 3 verzije vrijednosne strane; 19 izdanja raznih motiva na licu
50 šilinga (srebrene kovanice) 34 mm 20 g 1959–1973: 90 % Ag, 10 % Cu
1974–1978: 64 % Ag, 36 % Cu 		20. februar 1959 3 verzije vrijednosne strane; 24 izdanja raznih motiva na licu
50 šilinga (bimetalne kovanice) 26,5 mm 8,15 g Bimetal:
Prsten: 92 % Cu, 6 % Al, 2 % Ni;
Unutrašnj dio: Magnimat 7 		1996 Jedinstvena vrijednosna strana, 9 raznih motiva na licu
100 šilinga (srebrene kovanice) 1974-79: 36 mm
ab 1991: 34 mm 		1974-79: 24 g
ab 1991: 20 g 		1974–1979: 64 % Ag, 36 % Cu
ab 1991: 90 % Ag, 10 % Cu 		23. decembar 1974 Razne verzije vrijednosne strane; 24 izdanja u periodu 1974-1979; 18 izdanja u sklopu raznih serija od 1991-te
200 šilinga (srebrene kovanice) 40 mm 33,63 g 92,5 % Ag, 7,5 % Cu 12. januar 1995 jedinstvena vrijednosna strana, 2 različita motiva na licu
500 šilinga (srebrene kovanice) 38 mm 24 g 1980–1982: 64 % Ag, 36 % Cu
ab 1983: 92,5 % Ag, 7,5 % Cu 		10. april 1980 34 izdanja (s jedinstvenom vrijednosnom stranom) u periodu 1980-1988; od 1989. 26 dodatnih izdanja s tim da je kupac mogao odrediti motiv.

Novčanice

uredi
Pregled, novčanica (Druga republika) u opticaju do 28. februara 2002
Vrijednost Lice Naličje Motiv lica Motiv naličja Veličina[5] Prvo izdanje[6]
Interimsnoten 1945
10 šilinga Ruine Aggstein Großglockner 68 x 122 mm 13. decembar 1945
20 šilinga   Prednje Alpe, sijač pod brdima Salzkammerguta 137 x 73 mm 13. decembar 1945
100 šilinga   Akademija nauka 164 x 85 mm 13. decembar 1945
1000 šilinga Salzburg 185 x 92 mm 13. decembar 1945
Interimsnoten 1947
5 šilinga Erzberg 110 x 67 mm 11. decembar 1947
10 šilinga Ruine Aggstein, drugo izdanje Großglockner 68 x 132 mm 11. decembar 1947
50 šilinga Zgrada crkve Maria Wörth 154 x 78 mm 11. decembar 1947
100 šilinga   Drugo izdanje Akademija nauka 177 x 85 mm 11. decembar 1947
1000 šilinga Drugo izdanje Salzburg 185 x 92 mm 11. decembar 1947
Serija iz 1950-te
10 šilinga Tvrđava kovanica u Hall (Tirol) 125 x 70 mm 25. august 1949
20 šilinga     Beč 140 x 75 mm 12. april 1948
100 šilinga Jezero Gosau ispred Dachsteina (Oberösterreich) 165 x 83 mm 28. januar 1948
100 šilinga Prvo izdanje Beč i Dunav 176 x 85 mm 3. novembar 1949
100 šilinga Drugo izdanje Beč i Dunav 176 x 85 mm 7. juli 1952
Serija 1950
10 šilinga Španska škola jahanha Dvorac Belvedere 132 x 65 mm 26. Mai 1951
20 šilinga Joseph Haydn Brdo Kalvarien Brdska crkva u Eisenstadtu 148 x 70 mm 25. September 1950
50 šilinga Jakob Prandtauer Stift Melk 164 x 75 mm 25. oktobar 1952
100 šilinga Franz Grillparzer Dürnstein 176 x 85 mm 14. oktobar 1955
500 šilinga Julius Wagner-Jauregg Univerzitet u Beču 186 x 88 mm 5. decembar 1953
1000 šilinga Anton Bruckner Brucknerske orgulje u bazilika Sv. Floriana 192 x 89 mm 23. januar 1956
Serija 1956
20 šilinga Carl Auer von Welsbach Maria Rain (Kärnten) 132 x 65 mm 3. decembar 1956
50 šilinga Richard Wettstein Burg Mauterndorf 140 x 70 mm 11. März 1963
100 šilinga Johann Strauss Dvorac Schönbrunn 150 x 75 mm 25. September 1961
1000 šilinga Viktor Kaplan Elektrana Ybbs-Persenbeug 150 x 75 mm (bijela varijanta), 160 x 84 mm (plava varijanta) 5. Februar 1962 (bijela varijanta),
26. novembar 1962(plava varijanta)
Serija 1966
20 šilinga Carl von Ghega Željeznica u Semmeringu 132 × 65 mm 4. novembar 1968
50 šilinga Ferdinand Raimund Dvorsko pozorište 140 x 70 mm 15. februar 1972
100 šilinga Angelika Kauffmann Bregenzerwälderhaus 150 × 75 mm 19. oktobar 1970
500 šilinga Joseph Ressel Parni brod Civetta (brod) 155 x 80 mm 24. oktobar 1966
1000 šilinga Bertha von Suttner Leopoldskron, Hohensalzburg 159 x 84 mm 21. septembar 1970
Serija 1983
20 šilinga Moritz Daffinger Albertina 123 × 62 mm 19. oktobar 1988
50 šilinga Sigmund Freud Collegium-Medico-Chirurgicum-Josephinum 130 × 65 mm 19. oktobar 1987
100 šilinga Eugen Böhm von Bawerk Aula der starog univerziteta u Beču, kojeg je izgradio Jean Nicolas Jadot de Ville-Issey tokom 1735-1755, od 1857. sjedišteAkademije nauka. 138 × 68 mm 14. oktobar 1985
500 šilinga Otto Wagner Postsparkasse u Beču 144 × 72 mm 20. oktobar 1986
1000 šilinga Erwin Schrödinger Univerzitet u Beču 152 × 76 mm 14. novembar 1983
5000 šilinga Wolfgang Amadeus Mozart i pogled na Salzburg. Bečka državna opera 160 × 80 mm 17. oktobar 1989
Serija 1997
500 šilinga Rosa Mayreder Rosa i Karl Mayreder, slika učesnica ženskih klubova na Bundestagu u Beču 1911. 148 × 72 mm 20. oktobar 1997
1000 šilinga Karl Landsteiner Karl Landsteiner u laboratoriji na Institutu patologije u Beču. Prikaz poliovirusa i opis postupka određivanja krvne grupe. 154 × 72 mm 20. oktobar 1997

Da je šiling ostao u opticaju. novčanice apoena 20, 50, 100 i 5000 šilinga bi odgovarale dizajnu apoena od 500 i 1000 šilinga iz 1997. Motivi bi bili Gustav Klimt, Ida Pfeiffer, Franz Schubert i Marie von Ebner-Eschenbach.[7]

Reference

uredi
  1. ^ Hermann Neumüller (27. 12. 2011). "Erfolgsgeschichte Schilling: Vom Notnagel zum Alpendollar" (jezik: njemački). Nachichten.at. Pristupljeno 27. 1. 2016.
  2. ^ "Schilling, Währung" (jezik: njemački). AEIOU, Österreich Lexikon. Pristupljeno 27. 1. 2016.
  3. ^ a b c d "Geldwesen" (jezik: njemački). AEIOU Österreich Lexikon. Pristupljeno 27. 1. 2016.
  4. ^ "Arhivirana kopija". Arhivirano s originala, 3. 2. 2011. Pristupljeno 1. 2. 2016.CS1 održavanje: arhivirana kopija u naslovu (link)
  5. ^ Katalog der österreichischen Banknoten ab 1759 (jezik: njemački) (2 izd.). Eigenverlag. 2010. str. 239-280. ISBN 978-3-200-01957-7.
  6. ^ "Chronologische Auflistung aller Banknoten" (jezik: njemački). Centralna banka Austrije. Arhivirano s originala, 26. 2. 2013. Pristupljeno 18. 7. 2011.
  7. ^ "Ron Wise,s Banknoteworld: Austria 1995" (jezik: engleski). Arhivirano s originala, 6. 8. 2013. Pristupljeno 1. 6. 2013.

Vanjski linkovi

uredi


 
Commons logo
Commons ima datoteke na temu: Austrijski šiling
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Austrijski_šiling&oldid=3543976"