Inicijativa Tri mora
Inicijativa Tri mora (Three Seas Initiative, Baltic, Adriatic, Black Sea (BABS) Initiative) – međunarodna ekonomska i politička inicijativa koja okuplja 12 zemalja Evropske Unije koje se nalaze u blizini Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora. Ovu grupu čine: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Litvanija, Latvija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Mađarska.[1]
Inicijativa Tri mora
|
||
|---|---|---|
 Položaj Inicijative Tri mora
|
||
| Broj zemalja članica | ||
| Zakonodavstvo | ||
| Datum osnivanja | 2015. | |
| Veb-sajt | three-seas |
|
Historija
urediPrvi sastanak članova inicijative održao se 29. septembra 2015. godine u New Yorku. Ideja inicijative ''Tri mora'', iako se ponekad povezuje sa idejom Međumorja, razlikuje se od samog koncepta kojeg je u međuratnom periodu promovisala poljska diplomatija. Ekonomska saradnja i drugi odnosi između država socijalističkog bloka koje su godinama bile blisko povezane sa Sovjetskim Savezom, bili su popilično slabi.[2] Nakon što su zemlje bivšeg sovjetskog bloka ušle u Evropsku uniju, pojavile su se mogućnosti za proširenje ekonomske i političke saradnje tih zemalja.
U 2015. godini u cilju proširenja saradnje, odlučeno je – na inicijativu predsjednika Poljske Andrzeja Dude i predsjednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović – uspostaviti grupu pod nazivom "Tri mora".[1]
Prvi sastanak inicijativne grupe održan je u Dubrovniku 25. i 26. avgusta 2016. godine. Na ovom sastanku usvojena je deklaracija koja je definisala ciljeve saradnje na polju energetike, transporta (uključujući Via Carpatia), digitalne komunikacije i ekonomije, ali je izrazila i uvjerenje da će srednja i istočna Evropa postati sigurnija i konkuretnija, te na taj način doprinijeti jačanju Evropske Unije generalno.[3]
Sljedeći sastanak održan je u Varšavi 6. i 7. jula 2017. godine. Predsjednik SAD-a, Donald Trump, također je učestvovao na ovom sastanku.[4]
Na sastanku Tri mora, između ostalog, dogovoreno je i osnivanje Fonda Tri mora (po ovom pitanju potpisano je i pismo namjere) i Mreže privrednih komora Tri mora.[5] Predstavljen je i katalog zajedničkih ulaganja u oblasti transporta, energetike i digitalizacije, koji su zajednički prioriteti zemalja ove inicijative.
U 2019. poljska banka Gospodarstwa Krajowego (bos. Državna privredna banka) i rumunska EximBank potpisale su u Luksemburgu akt o osnivanju Investicionog fonda inicijative Tri mora. Odlučeno je da će se fond fokusirati na projekte stvaranja infrastrukture u poljima transporta, energije i digitalizacije u regiji Tri mora.[6] Osnivanje fona inicirala je poljska strana, a njegovo osnivanje u 2018. godini najavio je predsjednik Andrzej Duda.
12 januara 2021. godine, tokom međunarodne posjete predsjednice Moldavije Maie Sandu u Kijevu sa predsjednikom Ukrajine, Vladimirom Zelenskim, potpisana je deklaracija u kojoj su obje države izrazile interes za učestvovanje u inicijativi Tri mora.[7][8]
Ciljevi
urediCilj grupe Tri mora jeste uglavnom saradnja na poljima: energetike, logistike, transporta, ali i IT-a kao i telekomunikacije u centralnoj Evropi.[2]
Najvažniji dokumenti koj ideklarišu ciljeve inicijative Tri mora su deklaracije iz Dubrovnika (2016.), Varšave (2017.), Bukurešta (2018.) i Ljubljane (2019.) U deklaraciji potpisanoj u Bukureštu 2018. godine tri glavna cilja Tri mora bila su:[9]
- jačanje ekonomskog razvoja,
- jačanje političke stabilnosti EU,
- obogaćivanje transatlantskih veza.
Karakteristike zemalja
uredi| Glavni grad | Površina (km2) | Stanovništvo
(2020) |
BDP (mld USD) (2020) |
BDP per capita (2020) | |
|---|---|---|---|---|---|
 Austrija
|
Beč | 83 879 | 8 901 064 | 461,4 | 51 936 |
 Bugarska
|
Sofija | 110 910 | 6 951 482 | 164,1 | 23 741 |
 Češka
|
Prag | 78 866 | 10 693 939 | 432,3 | 40 585 |
 Estonija
|
Tallinn | 45 339 | 1 328 976 | 49,6 | 39 543 |
 Hrvatska
|
Zagreb | 56 594 | 4 058 165 | 117,9 | 29 207 |
 Latvija
|
Riga | 64 573 | 1 907 678 | 63,5 | 30 579 |
 Litvanija
|
Vilnius | 65 300 | 2 794 090 | 107,0 | 38 605 |
 Mađarska
|
Budimpešta | 93 030 | 9 769 526 | 316,3 | 32 434 |
 Poljska
|
Varšava | 312 685 | 37 958 138 | 1353,0 | 35 651 |
 Rumunija
|
Bukurešt | 238 391 | 19 317 984 | 584,9 | 30 140 |
 Slovačka
|
Bratislava | 49 035 | 5 457 873 | 175,7 | 32 184 |
 Slovenija
|
Ljubljana | 20 273 | 2 095 861 | 83,0 | 40 343 |
| Ukupno | 1 218 875 | 111 234 776 | 3908,7 |
Posmatrači
Fond Tri mora
urediInstitucije država osnivača obavezale su se da će dati doprinose u ukupnom iznosu koji prelazi 500 miliona eura. Fond je otvoren i za ostale zemlje Tri mora, koje se mogu pridružiti nakon sticanja odgovarajućih dozvola. Nadzorni odbor fonda čine predstavnici razvojnih banaka iz Poljske, Rumunije i Češke.[10]
U 2019. godini banka Gospodarstwa Krajowego i EximBank potpisale su osnivački akt Investicionog fonda inicijative tri mora.
Fond se fokusira na infrastrukturalne projekte u poljima transporta, energije i digitalizacije u regionima Tri mora.
Privatni investitori iz penzionih fondova, privatnih investicionih fondova i drugi subjekati također će biti pozvani da se pridruže ovom fondu. Cilj fonda je prikupiti između 3 i 5 milijardi eura.[11]
Fond će se komercijalno angažovati u infrastrukturnim projektima ukupne vrijednosti do 100 milijardi eura, a potrebe regiona Tri mora procjenjuju se na preko 570 milijardi eura. Fond će aktivirati i druge izvore finansiranja poput sredstava iz pojedinih zemalja u regiji ili fondova EU.
U 2020. godine Bugarska, Estonija, Latvija i Mađarska pridružile su se inicijativi Tri mora.
Ukupno je 7 od 12 zemalja članica fonda Tri mora, a to su: Češka, Bugarska, Estonija, Poljska, Rumunjska, Latvija, Mađarska.
Štaviše i drugi članovi su zainteresovani za fond, poput: Austrije, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i Litve.
Svi članovi Inicijative tri mora izjavili su da će se pridružiti Fondu do kraja 2020. godine.
CEEplus
urediU septembru 2019. predsjednici berzi iz Višegradske grupe (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska), Hrvatska, Rumunija i Slovenija potpisali su pismo namjere u cilju pokretanja objave novog indeksa berzi u regionima Tri mora - CEEplus. Varšavska berza (WSE) biti će odogovorna za računice i objavljivanje indeksa, a informacije o indeksu će se objavljivati svakodnevno na osnovu tečaja zatvaranja, nakon čega će se preračunavati po kursu NBP (pol. Narodowy Bank Polski) u lokalnim valutama, euru i američkom dolaru. CEEplus će biti indeks cijena, ali ujedno i osnovni instrument pasivnog fonda TFI PZU, zvanog inPZU CEEplus.
U sektoru indeksa naći će se preko 100 najprometnijih kompanija registrovanih na regulisanim tržištima berzi u centralnoj i istočnoj Evropi: Bratislavi, Bukureštu, Budimpešti, Ljubljani, Pragu, Varšavi i Zagrebu. Kompetentnost kompanija za indeks temeljiti će se na kriterijumu likvidnosti.[12]
Spisak sastanaka u sklopu inicijative Tri mora
uredi| Datum | Mjesto | Domaćin | Komentar | |
|---|---|---|---|---|
| 1 | 25. – 26. avgusta 2016. | Dubrovnik | Kolinda Grabar-Kitarović | |
| 2 | 6. – 7. jula 2017. | Varšava | Andrzej Duda | Specijalni gost na ovom sastanku – Donald Trump[4] |
| 3 | 17. – 18. septembra 2018. | Bukurešt | Klaus Iohannis | Nastanak fonda Tri mora[13] |
| 4 | 4 – 5. juna 2019. | Ljubljana | Borut Pahor | |
| 5 | 19. – 20. oktobra 2020. | Tallinn | Kersti Kaljulaid |
Također pogledajte
urediReference
uredi- ^ a b Michałek, Maciej. "Wielki plan małych państw. Jak Trójmorze wzmocni lub podzieli Unię". TVN24.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ a b Kobosko, Michał (16. 12. 2016). "Koncepcja Trójmorza ma sens". rp.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Szczyt Trójmorza z udziałem prezydenta USA". prezydent.pl (jezik: poljski). 6. 7. 2017. Arhivirano s originala, 6. 5. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ a b "Szczyt Inicjatywy Trójmorza NAJWAŻNIEJSZE INFORMACJE". prezydent.pl (jezik: poljski). 7. 7. 2017. Arhivirano s originala, 6. 5. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Oficjalna strona Prezydenta Rzeczypospolitej Polskiej / Aktualności / Wizyty zagraniczne / Szczyt Inicjatywy Trójmorza w Bukareszcie [PL/ENG]". prezydent.pl (jezik: poljski). 17. 9. 2018. Arhivirano s originala, 26. 5. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ Rudke, Maciej (30. 5. 2019). "Startuje Fundusz Trójmorza". rp.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Ukraine, Moldova willing to join Three Seas Initiative". www.ukrinform.net (jezik: engleski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ ecpp_kokpit (12. 1. 2021). "Ukraina i Mołdawia wyraziły chęć przyłączenia się do inicjatywy Trójmorza". ECPP (jezik: poljski). Arhivirano s originala, 12. 1. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ Orzelska-Stączek, Agnieszka (2019). "Inicjatywa Trójmorza: geneza, cele i funkcjonowanie [The Three Seas Initiative: origins, goals and functioning]". Inicjatywa Trójmorza: geneza, cele i funkcjonowanie (jezik: engleski).
- ^ Gociek, Piotr (6. 6. 2019). "Paweł Mucha: prezydent w USA będzie również przedstawicielem Trójmorza, potencjał Trójmorza będzie rósł". PolskieRadio.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Fundusz Trójmorza staje się faktem". BiznesAlert.pl (jezik: poljski). 6. 6. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ "Powstanie indeks Trójmorza. GPW i 6 giełd regionu szykują CEEplus". forsal.pl (jezik: poljski). 4. 9. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2021.
- ^ Twaróg, Eugeniusz (19. 8. 2018). "Trójmorze będzie wspólnie budować". pb.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
Vanjski linkovi
uredi