Wikipedia

Inicijativa Tri mora

Inicijativa Tri mora (Three Seas Initiative, Baltic, Adriatic, Black Sea (BABS) Initiative) – međunarodna ekonomska i politička inicijativa koja okuplja 12 zemalja Evropske Unije koje se nalaze u blizini Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora. Ovu grupu čine: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Litvanija, Latvija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Mađarska.[1]

Inicijativa Tri mora
  • Three Seas Initiative (engleski)
Položaj Inicijative Tri mora na karti
Položaj Inicijative Tri mora
Broj zemalja članica
12 članica
Zakonodavstvo
Datum osnivanja 2015.
Veb-sajt three-seas.eu
Predstavnici zemalja na sastanku Inicijative tri mora 2017. godine
Sastanak Inicijative tri mora 2018. godine

Historija uredi

Prvi sastanak članova inicijative održao se 29. septembra 2015. godine u New Yorku. Ideja inicijative ''Tri mora'', iako se ponekad povezuje sa idejom Međumorja, razlikuje se od samog koncepta kojeg je u međuratnom periodu promovisala poljska diplomatija. Ekonomska saradnja i drugi odnosi između država socijalističkog bloka koje su godinama bile blisko povezane sa Sovjetskim Savezom, bili su popilično slabi.[2] Nakon što su zemlje bivšeg sovjetskog bloka ušle u Evropsku uniju, pojavile su se mogućnosti za proširenje ekonomske i političke saradnje tih zemalja.

U 2015. godini u cilju proširenja saradnje, odlučeno je – na inicijativu predsjednika Poljske Andrzeja Dude i predsjednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović – uspostaviti grupu pod nazivom "Tri mora".[1]

Prvi sastanak inicijativne grupe održan je u Dubrovniku 25. i 26. avgusta 2016. godine. Na ovom sastanku usvojena je deklaracija koja je definisala ciljeve saradnje na polju energetike, transporta (uključujući Via Carpatia), digitalne komunikacije i ekonomije, ali je izrazila i uvjerenje da će srednja i istočna Evropa postati sigurnija i konkuretnija, te na taj način doprinijeti jačanju Evropske Unije generalno.[3]

Sljedeći sastanak održan je u Varšavi 6. i 7. jula 2017. godine. Predsjednik SAD-a, Donald Trump, također je učestvovao na ovom sastanku.[4]

Na sastanku Tri mora, između ostalog, dogovoreno je i osnivanje Fonda Tri mora (po ovom pitanju potpisano je i pismo namjere) i Mreže privrednih komora Tri mora.[5] Predstavljen je i katalog zajedničkih ulaganja u oblasti transporta, energetike i digitalizacije, koji su zajednički prioriteti zemalja ove inicijative.

U 2019. poljska banka Gospodarstwa Krajowego (bos. Državna privredna banka) i rumunska EximBank potpisale su u Luksemburgu akt o osnivanju Investicionog fonda inicijative Tri mora. Odlučeno je da će se fond fokusirati na projekte stvaranja infrastrukture u poljima transporta, energije i digitalizacije u regiji Tri mora.[6] Osnivanje fona inicirala je poljska strana, a njegovo osnivanje u 2018. godini najavio je predsjednik Andrzej Duda.

12 januara 2021. godine, tokom međunarodne posjete predsjednice Moldavije Maie Sandu u Kijevu sa predsjednikom Ukrajine, Vladimirom Zelenskim, potpisana je deklaracija u kojoj su obje države izrazile interes za učestvovanje u inicijativi Tri mora.[7][8]

Ciljevi uredi

Cilj grupe Tri mora jeste uglavnom saradnja na poljima: energetike, logistike, transporta, ali i IT-a kao i telekomunikacije u centralnoj Evropi.[2]

Najvažniji dokumenti koj ideklarišu ciljeve inicijative Tri mora su deklaracije iz Dubrovnika (2016.), Varšave (2017.), Bukurešta (2018.) i Ljubljane (2019.) U deklaraciji potpisanoj u Bukureštu 2018. godine tri glavna cilja Tri mora bila su:[9]

  • jačanje ekonomskog razvoja,
  • jačanje političke stabilnosti EU,
  • obogaćivanje transatlantskih veza.

Karakteristike zemalja uredi

Glavni grad Površina (km2) Stanovništvo

(2020)

BDP (mld USD)
(2020) 		BDP per capita
(2020)
  Austrija Beč 83 879 8 901 064 461,4 51 936
  Bugarska Sofija 110 910 6 951 482 164,1 23 741
  Češka Prag 78 866 10 693 939 432,3 40 585
  Estonija Tallinn 45 339 1 328 976 49,6 39 543
  Hrvatska Zagreb 56 594 4 058 165 117,9 29 207
  Latvija Riga 64 573 1 907 678 63,5 30 579
  Litvanija Vilnius 65 300 2 794 090 107,0 38 605
  Mađarska Budimpešta 93 030 9 769 526 316,3 32 434
  Poljska Varšava 312 685 37 958 138 1353,0 35 651
  Rumunija Bukurešt 238 391 19 317 984 584,9 30 140
  Slovačka Bratislava 49 035 5 457 873 175,7 32 184
  Slovenija Ljubljana 20 273 2 095 861 83,0 40 343
Ukupno 1 218 875 111 234 776 3908,7

Posmatrači

Fond Tri mora uredi

Institucije država osnivača obavezale su se da će dati doprinose u ukupnom iznosu koji prelazi 500 miliona eura. Fond je otvoren i za ostale zemlje Tri mora, koje se mogu pridružiti nakon sticanja odgovarajućih dozvola. Nadzorni odbor fonda čine predstavnici razvojnih banaka iz Poljske, Rumunije i Češke.[10]

U 2019. godini banka Gospodarstwa Krajowego i EximBank potpisale su osnivački akt Investicionog fonda inicijative tri mora.

Fond se fokusira na infrastrukturalne projekte u poljima transporta, energije i digitalizacije u regionima Tri mora.

Privatni investitori iz penzionih fondova, privatnih investicionih fondova i drugi subjekati također će biti pozvani da se pridruže ovom fondu. Cilj fonda je prikupiti između 3 i 5 milijardi eura.[11]

Fond će se komercijalno angažovati u infrastrukturnim projektima ukupne vrijednosti do 100 milijardi eura, a potrebe regiona Tri mora procjenjuju se na preko 570 milijardi eura. Fond će aktivirati i druge izvore finansiranja poput sredstava iz pojedinih zemalja u regiji ili fondova EU.

U 2020. godine Bugarska, Estonija, Latvija i Mađarska pridružile su se inicijativi Tri mora.

Ukupno je 7 od 12 zemalja članica fonda Tri mora, a to su: Češka, Bugarska, Estonija, Poljska, Rumunjska, Latvija, Mađarska.

Štaviše i drugi članovi su zainteresovani za fond, poput: Austrije, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i  Litve.

Svi članovi Inicijative tri mora izjavili su da će se pridružiti Fondu do kraja 2020. godine.

CEEplus uredi

U septembru 2019. predsjednici berzi iz Višegradske grupe (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska), Hrvatska, Rumunija i Slovenija potpisali su pismo namjere u cilju pokretanja objave novog indeksa berzi u regionima Tri mora - CEEplus. Varšavska berza (WSE) biti će odogovorna za računice i objavljivanje indeksa, a informacije o indeksu će se objavljivati svakodnevno na osnovu tečaja zatvaranja, nakon čega će se preračunavati po kursu NBP (pol. Narodowy Bank Polski) u lokalnim valutama, euru i američkom dolaru. CEEplus će biti indeks cijena, ali ujedno i osnovni instrument pasivnog fonda TFI PZU, zvanog inPZU CEEplus.

U sektoru indeksa naći će se preko 100 najprometnijih kompanija registrovanih na regulisanim tržištima berzi u centralnoj i istočnoj Evropi: Bratislavi, Bukureštu, Budimpešti, Ljubljani, Pragu, Varšavi i Zagrebu. Kompetentnost kompanija za indeks temeljiti će se na kriterijumu likvidnosti.[12]

Spisak sastanaka u sklopu inicijative Tri mora uredi

Datum Mjesto Domaćin Komentar
1 25. – 26. avgusta 2016. Dubrovnik Kolinda Grabar-Kitarović
2 6. – 7. jula 2017. Varšava Andrzej Duda Specijalni gost na ovom sastanku – Donald Trump[4]
3 17. – 18. septembra 2018. Bukurešt Klaus Iohannis Nastanak fonda Tri mora[13]
4 4 – 5. juna 2019. Ljubljana Borut Pahor
5 19. – 20. oktobra 2020. Tallinn Kersti Kaljulaid

Također pogledajte uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Michałek, Maciej. "Wielki plan małych państw. Jak Trójmorze wzmocni lub podzieli Unię". TVN24.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
  2. ^ a b Kobosko, Michał (16. 12. 2016). "Koncepcja Trójmorza ma sens". rp.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
  3. ^ "Szczyt Trójmorza z udziałem prezydenta USA". prezydent.pl (jezik: poljski). 6. 7. 2017. Arhivirano s originala, 6. 5. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
  4. ^ a b "Szczyt Inicjatywy Trójmorza NAJWAŻNIEJSZE INFORMACJE". prezydent.pl (jezik: poljski). 7. 7. 2017. Arhivirano s originala, 6. 5. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
  5. ^ "Oficjalna strona Prezydenta Rzeczypospolitej Polskiej / Aktualności / Wizyty zagraniczne / Szczyt Inicjatywy Trójmorza w Bukareszcie [PL/ENG]". prezydent.pl (jezik: poljski). 17. 9. 2018. Arhivirano s originala, 26. 5. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
  6. ^ Rudke, Maciej (30. 5. 2019). "Startuje Fundusz Trójmorza". rp.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
  7. ^ "Ukraine, Moldova willing to join Three Seas Initiative". www.ukrinform.net (jezik: engleski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
  8. ^ ecpp_kokpit (12. 1. 2021). "Ukraina i Mołdawia wyraziły chęć przyłączenia się do inicjatywy Trójmorza". ECPP (jezik: poljski). Arhivirano s originala, 12. 1. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
  9. ^ Orzelska-Stączek, Agnieszka (2019). "Inicjatywa Trójmorza: geneza, cele i funkcjonowanie [The Three Seas Initiative: origins, goals and functioning]". Inicjatywa Trójmorza: geneza, cele i funkcjonowanie (jezik: engleski).
  10. ^ Gociek, Piotr (6. 6. 2019). "Paweł Mucha: prezydent w USA będzie również przedstawicielem Trójmorza, potencjał Trójmorza będzie rósł". PolskieRadio.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.
  11. ^ "Fundusz Trójmorza staje się faktem". BiznesAlert.pl (jezik: poljski). 6. 6. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2021.
  12. ^ "Powstanie indeks Trójmorza. GPW i 6 giełd regionu szykują CEEplus". forsal.pl (jezik: poljski). 4. 9. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2021.
  13. ^ Twaróg, Eugeniusz (19. 8. 2018). "Trójmorze będzie wspólnie budować". pb.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 11. 3. 2021.

Vanjski linkovi uredi

Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Inicijativa_Tri_mora&oldid=3541563"