Wikipedia

Urodilatin

Urodilatin (URO) je hormon koji uzrokuje natriurezu, pojačavanjem bubrežnog krvotoka. Izlučuje se kao odgovor na povećanje srednjeg arterijskog pritiska i povećani volumen krvi iz ćelija distalnog dijela tubula i sabirnog kanala. Važan je kod oligurnih pacijenata (kao što su oni sa akutnom povredom bubrega i hroničnom bubrežnom insuficijencijom), jer smanjuje kreatinin u serumu i povećava izmokravanje.

Urodilatin

Općenito
Hemijski spojUrodilatin
Molekularna formulaC145H234N52O44S3
CAS registarski broj118812-69-4&rn=1 115966-23-9; 118812-69-4
InChIInChI=1S/C145H234N52O44S3/c1-11-72(6)112-137
(238)171-60-106(208)172-73(7)113(214)177-86(40-41-103(146)205)
122(223)190-95(63-198)116(217)170-61-108(210)175-88(51-70(2)3)
114(215)169-62-109(211)176-100(133(234)
187-92(56-104(147)206)127(228)193-97(65-200)
130(231)186-91(54-77-27-16-13-17-28-77)126(227)
180-82(31-20-45-163-142(153)154)119(220)
<189-94(139(240)241)55-78-36-38-79(204)39-37-78)
68-243-244-69-101(134(235)185-90(53-76-25-14-12-15-26-76)115(216)168-58-105(207)167-59-107(209)174-80(29-18-43-161-140(149)150)117(218)
182-87(42-50-242-10)123(224)188-93(57-110(212)213)128
(229)181-85(124(225)196-112)
34-23-48-166-145(159)160)195-132(233)
99(67-202)194-131(232)98(66-201)192-120(221)
83(32-21-46-164-143(155)156)178-118(219)81(30-19-44-162-141(151)152)179-125(226)89(52-71(4)5)184-129(230)96(64-199)191-121(222)84(33
-22-47-165-144(157)158)183-135(236)
102-35-24-49-197(102)138(239)74(8)
173-136(237)111(148)75(9)203/h12-17,25-28,36-39
,70-75,80-102,111-112,198-204H,11,
18-24,29-35,40-69,148H2,1-10H3,(H2,146,205)
(H2,147,206)(H,167,207)
(H,168,216)(H,169,215)(H,170,217)(H,171,238)
(H,172,208)(H,173,237)(H,174,209)(H,175,210)(H,176,211)(H,177,214)
(H,178,219)(H,179,226)(H,180,227)
(H,181,229)(H,182,218)(H,183,236)
(H,184,230)(H,185,235)(H,186,231)(H,187,234)
(H,188,224)(H,189,220)(H,190,223)(H,191,222)
(H,192,221)(H,193,
228)(H,194,232)
(H,195,233)(H,196,225)(H,212,213(H,240,241)
(H4,149,150,161)(H4,151,152,162)(H4,153,154,163)
(H4,155,156,164)(H4,157,158,165)
(H4,159,160,166)/t72-,73-,74-,75+,80-,81-,82-,
83-,84-,85-,86-,87-,88-,89-,90-,91-,92-,93-,
94-,95-,96-,97-,98-,99-,100-,101-,102-,111-,112-/m0/s1
Osobine1
Molarna masa3505,926
1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima.

Interakcije uredi

Komorski natriuretski peptid (CDD / ANP-99-126) [1] je klinički važan hormonski sistem. Urodilatin (CDD / ANP-95-126) je homolog natriuretskog peptid, koji se razlikuje od CDD / ANP-99-126, a izlučuje se u cirkulaciju putem egzocitoze. Prototip natriuretskih hormona je kardiodilatin / komorski natriuretski peptid (CDD/ANP).[2] Endokrini dio srca sastoji se od specifičnih mioendokrinih ćelija koje sintetiziraju i luče natriuretičke peptidne hormone, koji pokazuju dioretska i vazorelaksirajuća svojstva; lučenje je osnova za parakrini sistem koji regulira reapsorpciju vode i natrija.[3]

Istraživački napori od početka 1980-ih usmjereni su naproučavanje njihovog uticaja na elektrolitsku homeostazu.[4] Kada se daje intravenski , urodilatin inducira jaka izmokravanja i natriurezu sa podnošljivim neželjenim hemodinamičkim efektima.[5] Urodilatin je lokaliziran u bubregu, različito obrađen (uključen u regulaciju volumena tjelesne tečnosti i izlučivanje vodenih elektrolita, dok cirkulira) i izlučuje se u mokraću.[5]Kao posljedica toga, urodilatin je uključen u razvoj lijekova zajedno s prohormonom CDD/ANP-1-126[2] i kardiodilatin CDD/ANP-99-126.[3]Poruka za SINTEZU preprohormona transkribira se u srcu i bubrezima iz gena NP tipa A, što rezultira cGMP-zavisnim transdukcijskim signalom, koji inducira diurezu i natriurezu,[6] diferencijalno prerađen u peptid od 32 aminokiseline iz istog prekursora kao i bubrežni ANP, iako možda nije identičan cirkulirajućem srčanom ANP-hormonu.[7] Bubrezi proizvode vlastiti natriuretski peptid sa 32 ostatka. Moć natriuretskog peptida urodilatina u bubrezima jednaka je ili premašuje potenciju atriopeptina [ANP- (99-126)], prototipa kardiodilatina.[8] Atriopeptin je samo trivijalno važan u regulaciji izlučivanja natrija tokom normalnih životnih uslova.[9]

Na urodilatin malo utiču bubrežni enzimi, koji inaktiviraju atriopeptin, jer se bubreg eluira urodilatinom, a ne ANP-om.[10] Upoređene su stope razgradnje ( 125I)-urodilatina i [125I]-ANP čistim rekombinantima NEP (rNEP). Fosforamidon, snažni inhibitor NEP, rNEP je u potpunosti je zaštitio oba peptida od metaboliranja.[11] Urodilatin ima ekstenziju od četiri ostatka na N-kraju. Neutralna endopeptidaza - 24.11 (NEP) ima fiziološku ulogu u metabolizaciji komorskog natriuretskog pepida i natriuretskog peptida tipa C (prohormon) razgrađenog bioaktivnog peptida, što uspijeva otprilike upola brže od C-kraja. Dva kraja nadmeću se s natriuretskim peptidima za hidrolizu pomoću neutralne endopeptidaze.[12]

Reference uredi

  1. ^ Gagelmann M, Hock D, Forssmann WG (June 1988). "Urodilatin (CDD/ANP-95-126) is not biologically inactivated by a peptidase from dog kidney cortex membranes in contrast to atrial natriuretic peptide/cardiodilatin (alpha-hANP/CDD-99-126)". FEBS Lett. 233 (2): 249–54. doi:10.1016/0014-5793(88)80436-8. PMID 2968281.
  2. ^ a b Meyer M, Stief CG, Becker AJ, Truss MC, Taher A, Jonas U, Forssmann WG (June 1988). "The renal paracrine peptide system--possible urologic implications of urodilatin". World J Urol. 14 (2): 249–54. doi:10.1007/BF00183118. ISSN 0724-4983. PMID 8986039.
  3. ^ a b Forssmann WG, Richter R, Meyer M (October 1998). "The endocrine heart and natriuretic peptides: histochemistry, cell biology, and functional aspects of the renal urodilatin system". Histochem Cell Biol. 110 (4): 335–57. doi:10.1007/s004180050295. PMID 9792413.
  4. ^ Meyer M, Schulz-Knappe P, Kuse ER, Hummel M, Hetzer R, Pichlmayr R, Forssmann WG (February 1995). "[Urodilatin. Use of a new peptide in intensive care]". Anaesthesist. 44 (2): 81–91. doi:10.1007/s001010050135. PMID 7702187.
  5. ^ a b Kuse ER, Meyer M, Constantin R, Oldhafer K, Schlitt HJ, Schulz-Knappe P, Uberbacher HJ, Pichlmayr R, Forssmann WG (April 1996). "[Urodilatin (INN: ularitide). A new peptide in the treatment of acute kidney failure following liver transplantation]". Anaesthesist. 45 (4): 351–8. doi:10.1007/s001010050271. PMID 8702053.
  6. ^ Meyer M, Richter R, Forssmann WG (October 1998). "Urodilatin, a natriuretic peptide with clinical implications". Eur J Med Res. 3 (1–2): 103–110. PMID 9512977.
  7. ^ Forssmann W, Meyer M, Forssmann K (August 2001). "The renal urodilatin system: clinical implications". Cardiovasc. Res. 51 (3): 450–62. doi:10.1016/S0008-6363(01)00331-5. PMID 11476735.
  8. ^ Goetz KL. (December 1991). "Renal natriuretic peptide (urodilatin?) and atriopeptin: evolving concepts". Am J Physiol. 261 (6): 921–32. PMID 1836308.
  9. ^ Goetz KL. (December 1993). "Is urodilatin (rather than atriopeptin) the primary natriuretic peptide of the ANP family?". J Cardiovasc Pharmacol. 22 (6): 911–913. doi:10.1097/00005344-199322002-00027. PMID 7508039.
  10. ^ Goetz K, Drummer C, Zhu JL, Leadley R, Fiedler F, Gerzer R (December 1990). "Evidence that urodilatin, rather than ANP, regulates renal sodium excretion". J Am Soc Nephrol. 1 (6): 867–74. ISSN 1533-3450. PMID 1966524.
  11. ^ Abassi ZA, Golomb E, Agbaria R, Roller PP, Tate J, Keiser HR (September 1994). "Hydrolysis of iodine labelled urodilatin and ANP by recombinant neutral endopeptidase EC. 3.4.24.11". Br J Pharmacol. 113 (1): 204–208. doi:10.1111/j.1476-5381.1994.tb16194.x. PMC 1510039. PMID 7812611.
  12. ^ Kenny AJ, Bourne A, Ingram J (April 1998). "Hydrolysis of human and pig brain natriuretic peptides, urodilatin, C-type natriuretic peptide and some C-receptor ligands by endopeptidase-24.11". Biochem. J. 1 (291): 83–8. PMC 1132484. PMID 8097089.
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Urodilatin&oldid=3380113"