Otvori glavni meni
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web-stranice ili drugi izvori).
Ako se pravilno ne potkrijepe pouzdanim izvorima, sporne rečenice i navodi mogli bi biti obrisani. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Karta španskih autonomnih zajednica
Karta španskih provincija

Španske autonomne zajednice (španski: comunidades autónomas) predstavljaju prvi nivo administrativne i političke podjele Španije. Nastale su na osnovu španskog Ustava iz 1978. godine i garantuju određeni nivo autonomnosti za nacije i regije od kojih se sastoji Španija.[1][2][3]

Iako se sastoji od autonomnih zajednica, Španija po državnom uređenju nije federacija već prilično decentralizovana[4] unitarna država.[1]

Postoji 17 autonomnih zajednica te dva afrička autonomna grada (španski: ciudades autonomas) - Ceuta i Melilla.

Autonomne zajednice imaju široku zakonodavnu i izvršnu autonomiju, vlastiti parlament i regionalnu vladu. Raspodjela ovlasti je različita za svaku autonomnu zajednicu, ovisno o njihovim vlastitim statutima autonomije (španski: estatuto de autonomía). De facto postoji razlika između historijskih regija (nacija) (Baskija, Katalonija, Galicija i Andaluzija) i ostalih. Historijske regije, iako se u Ustavu Španije nigdje pojedinačno ne spominju, imaju uglavnom veći djelokrug; npr. Baskija i Katalonija imaju vlastitu policiju, koja ima široke ovlasti (Ertzaintza u Baskiji i Mossos d'Esquadra u Kataloniji), dok druge zajednice imaju ograničene snage (kao npr. Policía Autonómica Andaluza) ili ih uopće nemaju.

Ustav Španije priznaje i garantira pravo na autonomiju historijskim nacijama i regijama. To se prije svega odnosi na one regije koje su dobila određene povlastice, u neki slučajevima i prije nekoliko vijekova, od strane središnje vlasti. Ta prava se ostvaruju kroz njihove statute autonomije.

Prvobitna namjera nije bila da svi dijelovi Španije postanu autonomne zajednice, nego da se samo historijskim nacijama prizna to pravo. Međutim, dok se pripremao ustav, izbile su demonstracije stanovnika Andaluzije, koji su željeli svoje pravo na autonomiju, te je 4. decembra 1977. na ulice Andaluzije izišlo gotovo milion i po ljudi. To je dovelo do ubacivanja dva člana u konačni tekst Ustava iz 1978, član 143, koji daje mogućnost svim regijama da postanu autonomne zajednice (Ustav kaže da se provincije koje međusobno graniče i koje imaju zajedničke historijske, kulturne i privredne veze, mogu se konstituirati kao autonomna zajednica, radi vršenja svog prava na autonomiju), s izvjesnim stepenom ograničenog prijenosa ovlasti, i člana 151, koji utvrđuje postupak za preuzimanje većih ovlasti od države.

Član 151. španskog Ustava automatski uključuje historijske nacije, koje su uživale autonomiju za vrijeme Druge španske republike, a koju su na osnovu Ustava iz 1931. imale Baskija, Katalonija i Galicija, sve dok Španski građanski rat nije srušio taj eksperiment. Ipak, ovaj član također nudi mogućnost drugim regijama da postignu isti stepen autonomije, ako tako bude odlučeno na referendumu.

Statut autonomije za Andaluziju izradio je Blass Infante, te ga je parlament izglasao u junu 1936. i trebao je biti odobren na referendumu u septembru iste godine. Međutim, početak građanskog rata u julu, ubistvo Infantea od strane Francovih pobunjenika iste godine, označio je kraj autonomaškog projekta za Andaluziju.

Zbog toga Andaluzija nije nikad bila priznata kao historijska nacija u Ustavu iz 1978. To je bio uzrok velike srdžbe koja je dovela do velike kampanje u Andaluziji, a koja je rezultirala uspješnim referendumom 28. februara 1980. Međutim, Andaluzija je morala pričekati još dvije godine, nakon brojnih političkih previranja i neispunjenih obećanja, da se pridruži Baskiji, Kataloniji i Galiciji, u dobijanju većeg stepena autonomije.

Otad i ostale autonomne zajednice žele postići veći stepen autonomije, kao i prethodne (ali prema postupku previđenim članom 143. Ustava, "autonomija na sporoj traci").

Autonomne zajednice i provincijeUredi

Spisak autonomnih zajednica, njihovih glavnih gradova, provincija na koje se dijele i njihovih glavnih gradova:

Autonomna zajednica Glavni grad Provincija Glavni grad
Andaluzija
šp. Andalucía

 

  Sevilla Almería   Almería
Cádiz   Cádiz
Córdoba   Córdoba
Granada   Granada
Huelva   Huelva
Jaén   Jaén
Málaga   Málaga
Sevilla   Sevilla
Aragón
šp. Aragón

 

  Zaragoza Huesca   Huesca
Teruel   Teruel
Zaragoza   Zaragoza
Kneževina Asturija
šp. Principado de Asturias
as. Asturies

 

  Oviedo
Asturias
as. Asturies
  Oviedo
Balearska ostrva
šp. Islas Baleares
kat. Illes Balears

 

  Palma de Mallorca Islas Baleares
kat. Illes Balears
  Palma de Mallorca
Baskija ili Euskadi
šp. País Vasco ili Euskadi
eu. Euskadi

 

  Vitoria-Gasteiz Álava
eu. Araba
  Vitoria-Gasteiz
Guipúzcoa
eu. Gipuzkoa
  San Sebastián
Vizcaya
eu. Bizkaia
  Bilbao
Kanarska ostrva
šp. Islas Canarias

 

  Santa Cruz de Tenerife i
  Las Palmas de Gran Canaria
Santa Cruz de Tenerife   Santa Cruz de Tenerife
Las Palmas   Las Palmas de Gran Canaria
Kantabrija
šp. Cantabria

 

  Santander Cantabria   Santander
Katalonija
šp. Cataluña
kat. Catalunya

 

  Barcelona Barcelona   Barcelona
Gerona
kat. Girona
  Gerona
Lérida
kat. Lleida
  Lérida
Tarragona   Tarragona
Kastilja-La Mancha
šp. Castilla-La Mancha

 

  Toledo Albacete   Albacete
Ciudad Real   Ciudad Real
Cuenca   Cuenca
Guadalajara   Guadalajara
Toledo   Toledo
Kastilja i León
šp. Castilla y León

 

  Valladolid Ávila   Ávila
Burgos   Burgos
León   León
Palencia   Palencia
Salamanca   Salamanca
Segovia   Segovia
Soria   Soria
Valladolid   Valladolid
Zamora   Zamora
Ekstremadura
šp. Extremadura

 

  Mérida Badajoz   Badajoz
Cáceres   Cáceres
Galicija
šp. Galica
gal. Galiza ili Galicia

 

  Santiago de Compostela La Coruña
gal. A Coruña
  La Coruña
Lugo   Lugo
Orense
gal. Ourense
  Orense
Pontevedra   Pontevedra
La Rioja

 

  Logroño La Rioja   Logroño
Zajednica Madrida
šp. Comunidad de Madrid

 

  Madrid Madrid   Madrid
Regija Murcia
šp. Región de Murcia

 

  Murcia Murcia   Murcia
Navara
eu. Nafarroa

 

  Pamplona Navarra
eu. Nafarroa
  Pamplona
Valensijska Zajednica
šp. Comunidad Valenciana
vl. Comunitat Valenciana

 

  Valencia Alicante
vl. Alacant
  Alicante
Castellón
vl. Castelló
  Castellón de la Plana
Valencia
vl. València
  Valencia

Autonomni gradoviUredi

Dva su autonomna grada u Africi:

  Zastava          Autonomni grad       
         Ceuta
         Melilla

Područja suverenostiUredi

Pet je područja suverenosti (špan. plazas de soberanía) u blizini Maroka, pod direktnom španskom upravom. Termin područje suverenosti se historijski dodjeljivao (19. i 20. vijek) španskim posjedima u sjevernoj Africi, a koji nisu spadali pod španski protektorat u Maroku.

 
Karta španskih gradova i otoka u Africi

Područja suverenosti dijele se na velika i mala. Velika su:

  • Ceuta i Melilla, koje imaju status autonomnog grada, status između općine i autonomne zajednice (npr. ne mogu donositi autonomne zakone)

Mala područja suverenosti jesu:

Treba spomenuti da su, kao dio Španije, područja suverenosti i dio Evropske unije.

Također pogledajteUredi

ReferenceUredi

  1. ^ a b "Organización territorial. El Estado de las Autonomías". Recursos Educativos. Instituto Nacional de Tecnologías Educativas y de Formación del Profesorado. Ministerio de Eduación, Cultura y Deporte. Pristupljeno 19 October 2012. 
  2. ^ Article 2. Cortes Generales (Spanish Parliament) (1978). "Título Preliminar". Spanish Constitution of 1978. Pristupljeno 29 September 2012. 
  3. ^ Article 143. Cortes Generales (Spanish Parliament) (1978). "Título VIII. De la Organización Territorial del Estado". Spanish Constitution of 1978. Pristupljeno 29 September 2012. 
  4. ^ Bacigalupo Sagesse, Mariano (June 2005). "Sinópsis artículo 145". Constitución española (con sinópsis). Congress of the Deputies. Pristupljeno 28 January 2012.