Organizam (biologija)

(Preusmjereno sa Organizam)

Organizam (od grčkog, organon, "instrument, oruđe") jeste svaki živi sistem koji funkcioniše kao pojedinačni entitet.[1] To je složeni prilagodljivi sistem organa koji utiču jedan na drugi na način koji im omogućava da funkcionišu kao manje-više stabilna cjelina, s hijerarhijom koja ima svojstvo života. Svi organizmi se sastoje od ćelija (ćelijska teorija).[1] Ideja o organizmu zasniva se na konceptu minimalne funkcionalne jedinice života. Tri osobine igraju glavnu ulogu u kvalifikaciji organizma:

  • nekompartabilnost - struktura koja se ne može podijeliti bez gubitka funkcionalnosti,[2]
  • individualnost - entitet ima istovremeno držanje genetske jedinstvenosti, genetske homogenosti i autonomije,[3]
  • različitost – genetske informacije moraju održavati otvoreni sistem (ćeliju).[4]

Organizmi su klasifikovani prema taksonomiji u grupe kao što su višećelijske životinje, biljke i gljive; ili jednoćelijski mikroorganizmi kao što su protisti, bakterije i archaea.[5] Sve vrste organizama su sposobne za reprodukciju, rast i razvoj, održavanje i određeni stepen odgovora na podražaje. Insekti, lignje, tetrapodi, gljive i vaskularne biljke su primjeri višećelijskih organizama koji razlikuju specijalizovana tkiva i organe tokom razvoja.

Jednoćelijski organizam može biti ili prokariot ili eukariot. Prokariote predstavljaju dva odvojena domena – bakterije i archaea. Eukariotske organizme karakteriše prisustvo membranom vezanih staničnih jezgri i sadrže dodatne membranom vezane odjeljke zvane organele (kao što su mitohondrije kod životinja i biljaka i plastidi u biljkama i algama, za koje se općenito smatra da potječu od endosimbiotskih bakterija).[6] Gljive, životinje i biljke su primjeri carstva organizama unutar eukariota.

Procjene o broju postojećih vrsta na Zemlji kreću se od 2 miliona do 1 milijarde,[7] od kojih je preko 1,7 miliona dokumentovano.[8] Procjenjuje se da je preko pet milijardi vrsta to jeste više od 99% svih vrsta koje su ikada živjele, izumrlo.[9]

Godine 2016. identifikovan je skup od 355 gena iz posljednjeg univerzalnog zajedničkog pretka (LUCA) svih organizama sa Zemlje.[10][11]

Prema definiciji Ludviga fon Bertalanfi živi organizam je postepeni razvoj otvorenih sistema koji se prilagođavaju okolnim uslovima i održavaju sami sebe u cjelosti. Pojam organizam je uveo Georg Ernst Stahl u 18. vijeku. U tom vremenu se život smatrao kao jedinstvena i zasebna kategorija s vlastitim principima. To je dovelo do napretka biologije. U početku su višećelijski organizmi bili tom definicijom priznati, a danas obuhvataju i jednoćelijske organizme (npr. ameba).[12][13]

DefinicijeUredi

Organizam se može definisati kao sklop molekula koji funkcioniše kao manje ili više stabilna cjelina koja pokazuje svojstva života. Definicije iz rječnika mogu biti široke, koristeći izraze kao što su "bilo koja živa struktura, kao što su biljka, životinja, gljiva ili bakterija, sposobna za rast i reprodukciju".[14] Mnoge definicije isključuju viruse i moguće neorganske oblike života koje je stvorio čovjek, jer virusi zavise od biohemijske mašinerije ćelije domaćina za reprodukciju.[15] Superorganizam je organizam koji se sastoji od mnogih pojedinaca koji rade zajedno kao jedna funkcionalna ili društvena jedinica.[16]

Bilo je kontroverzi oko najboljeg načina da se definiše organizam[17][4][18][19][20][21][22][23][24][25][26] i zaista o tome da li je i kakva definicija neophodna.[27][28] Nekoliko doprinosa[29] su odgovori na sugestiju da kategorija "organizam" možda nije adekvatna u biologiji.[30]

ReferenceUredi

  1. ^ a b Mosby's Dictionary of Medicine, Nursing and Health Professions (10th izd.). St. Louis, Missouri: Elsevier. 2017. str. 1281. ISBN 9780323222051.
  2. ^ Rosen, Robert (septembar 1958). "A relational theory of biological systems". The Bulletin of Mathematical Biophysics (jezik: engleski). 20 (3): 245–260. doi:10.1007/BF02478302. ISSN 0007-4985.
  3. ^ Santelices, Bernabé (april 1999). "How many kinds of individual are there?". Trends in Ecology & Evolution (jezik: engleski). 14 (4): 152–155. doi:10.1016/S0169-5347(98)01519-5.
  4. ^ a b Piast, Radosław W. (juni 2019). "Shannon's information, Bernal's biopoiesis and Bernoulli distribution as pillars for building a definition of life". Journal of Theoretical Biology (jezik: engleski). 470: 101–107. doi:10.1016/j.jtbi.2019.03.009. PMID 30876803. S2CID 80625250.
  5. ^ Hine RS (2008). A dictionary of biology (6th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 461. ISBN 978-0-19-920462-5.
  6. ^ Cavalier-Smith T (1987). "The origin of eukaryotic and archaebacterial cells". Annals of the New York Academy of Sciences. 503 (1): 17–54. Bibcode:1987NYASA.503...17C. doi:10.1111/j.1749-6632.1987.tb40596.x. PMID 3113314. S2CID 38405158.
  7. ^ Larsen BB, Miller EC, Rhodes MK, Wiens JJ (septembar 2017). "Inordinate Fondness Multiplied and Distributed:The Number of Species on Earth and the New Pie of Life" (PDF). The Quarterly Review of Biology. 92 (3): 230. doi:10.1086/693564. S2CID 3902122. Pristupljeno 11. 11. 2019.
  8. ^ Anderson AM (2018). "Describing the Undiscovered". Chironomus: Journal of Chironomidae Research (31): 2–3. doi:10.5324/cjcr.v0i31.2887.
  9. ^ Kunin WE, Gaston K (1996). The Biology of Rarity: Causes and consequences of rare – common differences. ISBN 978-0-412-63380-5. Pristupljeno 26. 5. 2015.
  10. ^ Weiss MC, Sousa FL, Mrnjavac N, Neukirchen S, Roettger M, Nelson-Sathi S, Martin WF (juli 2016). "The physiology and habitat of the last universal common ancestor". Nature Microbiology. 1 (9): 16116. doi:10.1038/nmicrobiol.2016.116. PMID 27562259. S2CID 2997255.
  11. ^ Wade N (25. 7. 2016). "Meet Luca, the Ancestor of All Living Things". The New York Times. Pristupljeno 25. 7. 2016.
  12. ^ Organizam na edukativnoj stranici učitano 10. 2. 2014 njem.
  13. ^ DUDEN Schülerduden Biologie. Bibliographisches Institut Brockhaus AG, 2006 Mannheim njem.
  14. ^ "organism". Chambers 21st Century Dictionary (online izd.). 1999.
  15. ^ "organism". Oxford English Dictionary (Online izd.). Oxford University Press. 2004. (Subscription or participating institution membership required.)
  16. ^ Kelly K (1994). Out of control: the new biology of machines, social systems and the economic world. Boston: Addison-Wesley. str. 98. ISBN 978-0-201-48340-6.
  17. ^ Dupré J (2010). "The polygenomic organism". The Sociological Review. 58: 19–99. doi:10.1111/j.1467-954X.2010.01909.x. S2CID 142512990.
  18. ^ Folse HJ, Roughgarden J (decembar 2010). "What is an individual organism? A multilevel selection perspective". The Quarterly Review of Biology. 85 (4): 447–472. doi:10.1086/656905. PMID 21243964. S2CID 19816447.
  19. ^ Pradeu T (2010). "What is an organism? An immunological answer". History and Philosophy of the Life Sciences. 32 (2–3): 247–267. PMID 21162370.
  20. ^ Clarke E (2010). "The problem of biological individuality". Biological Theory. 5 (4): 312–325. doi:10.1162/BIOT_a_00068. S2CID 28501709.
  21. ^ Gardner A, Grafen A (april 2009). "Capturing the superorganism: a formal theory of group adaptation". Journal of Evolutionary Biology. 22 (4): 659–671. doi:10.1111/j.1420-9101.2008.01681.x. PMID 19210588. S2CID 8413751.
  22. ^ Michod RE (1999). Darwinian dynamics: evolutionary transitions in fitness and individuality. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05011-9.
  23. ^ Queller DC, Strassmann JE (novembar 2009). "Beyond society: the evolution of organismality". Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 364 (1533): 3143–3155. doi:10.1098/rstb.2009.0095. PMC 2781869. PMID 19805423.
  24. ^ Santelices B (april 1999). "How many kinds of individual are there?". Trends in Ecology & Evolution. 14 (4): 152–155. doi:10.1016/s0169-5347(98)01519-5. PMID 10322523.
  25. ^ Wilson R (2007). "The biological notion of individual". Stanford Encyclopedia of Philosophy.
  26. ^ Longo G, Montévil M (2014). Perspectives on Organisms – Springer. Lecture Notes in Morphogenesis. doi:10.1007/978-3-642-35938-5. ISBN 978-3-642-35937-8. S2CID 27653540.
  27. ^ Pepper JW, Herron MD (novembar 2008). "Does biology need an organism concept?". Biological Reviews of the Cambridge Philosophical Society. 83 (4): 621–627. doi:10.1111/j.1469-185X.2008.00057.x. PMID 18947335. S2CID 4942890.
  28. ^ Wilson J (2000). "Ontological butchery: organism concepts and biological generalizations". Philosophy of Science. 67: 301–311. doi:10.1086/392827. JSTOR 188676. S2CID 84168536.
  29. ^ Bateson P (februar 2005). "The return of the whole organism". Journal of Biosciences. 30 (1): 31–39. doi:10.1007/BF02705148. PMID 15824439. S2CID 26656790.
  30. ^ Dawkins R (1982). The Extended Phenotype. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-286088-0.