ESCO1

N-acetiltransferaza 1 uspostave kohezije sestrinskih hromatida je protein koji je kod ljudi kodiran genom ESCO1.

ESCO1
Dostupne strukture PDB Pretraga ortologa: PDBe RCSB Spisak PDB ID kodova 4MXE
Identifikatori
Aliasi	ESCO1
Vanjski ID-jevi	OMIM: 609674 MGI: 1925055 HomoloGene: 62166 GeneCards: ESCO1
Lokacija gena (čovjek) Hrom. Hromosom 18 (čovjek) Bend 18q11.2 Početak 21,529,284 bp Kraj 21,600,884 bp
Lokacija gena (miš) Hrom. Hromosom 18 (miš) Bend 18|18 A1 Početak 10,566,507 bp Kraj 10,610,352 bp
Ontologija gena Molekularna funkcija • aktivnost sa transferazom • acyltransferase activity • vezivanje iona metala • N-acetyltransferase activity • vezivanje iona cinka • peptide-lysine-N-acetyltransferase activity • vezivanje identičnih proteina • acetyltransferase activity Ćelijska komponenta • Hromatin • jedro • nukleoplazma • hromosom Biološki proces • post-translational protein acetylation • ćelijski ciklus • sister chromatid cohesion • regulation of DNA replication • peptidyl-lysine acetylation Izvori:Amigo / QuickGO
Ortolozi
Vrste	Čovjek	Miš
Entrez	114799	77805
Ensembl	ENSG00000141446	ENSMUSG00000024293
UniProt	Q5FWF5	Q69Z69
RefSeq (mRNK)	NM_052911	NM_001081222 NM_144542
RefSeq (bjelančevina)	NP_443143	NP_001074691
Lokacija (UCSC)	Chr 18: 21.53 – 21.6 Mb	Chr 18: 10.57 – 10.61 Mb
PubMed pretraga
Wikipodaci
Pogledaj/uredi – čovjek Pogledaj/uredi – miš

Kloniranje i ekspresija

Sekvenciranjem klonova dobijenih iz cDNK biblioteke frakcionirane fetusne moždine, Nagase et al. (2001) klonirali ESCO1, kojeg su označili KIAA1911. Izvedeni protein sadrži 864 aminokiseline. RT-PCR ELISA je otkrila intermedijarnu ekspresiju ESCO1, u svim ispitivanim tkivima odraslih i fetusa i specifičnim regijama mozga. Pretragom baze podataka EST za sekvence slične kvaščevom Ctf7, proteinu neophodnom za koheziju sestrinskih kromatida, Bellows et al. (2003) identificirali su ESCO1, koji su nazvali EFO1. Izvedeni protein od 840 aminokiselina ima dva N-terminalna domena, slična proteinima histonskog linkera delta i beta tipa i C-terminalni domen sličsn osnovnom domeniu Ctf7. Northern blot analizom otkriven je EFO1 transkript u većini testiranih ljudskih tkiva, sa povišenom ekspresijom u skeletnim mišićima. EFO1 označen fluorescencijom lokaliziran u jedrima transficiranih HeLa ćelija. Pretragom baza podataka o ljudskim proteinima sličnim proteinima kvasca i mušica koji su uključeni u koheziju sestrinskih kromatida, Hou i Zou (2005) identificirali su EFO1. C-terminalna polovina izvedenih proteina sadrži cinkov prst C2H2 i pretpostavljeni domen acetiltransferaze. Unutar ove regije, EFO1 dijeli 59% aminokiselinskih identiteta sa EFO2 (ESCO2). Nasuprot tome, N-terminalna polovina EFO1 dijeli malo sličnosti s EFO2 ili homolozima kvasca i voćnih mušica.

Funkcija

ESCO1 pripada konzerviranoj porodici acetiltransferaza, uključenih u koheziju sestrinskih hromatida.

Bellows et al. (2003) otkrili su da je bakterijski eksprimirani ljudski EFO1 pokazivao aktivnost autoacetilacije. Delecija jezgra C-terminalnog domena Ctf7 rezultirala je neaktivnim proteinom.

Hou i Zou (2005) otkrili su da C-terminalna polovina EFO1 ima aktivnost autoacetilacije, a mutacija konzerviranih ostataka unutar domena acetiltransferaze smanjuje autoacetilaciju. Interferencija RNK u ćelijama HeLa pokazala je da je EFO1 potreban za koheziju sestrinskih hromatida. Došlo je do značajnog povećanja mitotskih ćelija sa nesparenim hromatidama (67%) kada je EFO1 iscrpljen, a daljnji porast nesparenih hromatida (93%) kada su istovremeno smanjeni i EFO1 i EFO2. Iscrpljivanje EFO1 ili EFO2 rezultiralo je obogaćivanjem G2/M ćelija, povećanjem ćelija sa hromosomima raštrkanim duž diobenog vretena i povećanjem ćelija sa višepolnim vretenima. Međutim, iscrpljivanje EFO1 ili EFO2 nije uticalo na vezanje kohezina s hromosomima u interfaznim ćelijama. Svi ćelijski efekti su pogoršani u ćelijama bez EFO1 i EFO2. U HeLa i 293T ljudskim embrionskim ćelijama bubrega, oko 70% endogenih EFO1 i EFO2 povezanih je sa hromosomima, ali su dva proteina različito regulitana tokom ćelijskog ciklusa. EFO1 je ostao na hromosomima u mitozi, dok se EFO2 razdvojio od hromosoma i/ili je razgrađen. Analiza mutacije pokazala je da je vezanje EFO1 ili EFO2 za hromosome posredovano njihovim različitim N-završetcima. Smatra se da kohezija između sestrinskih hromatida nastaje samo tokom trajne replikacije DNK, sa obaveznim preradama faktora uspostavljanja kohezije kao što je Eco1 (Ctf7) i replisoma. Koristeći pupajući kvasac, Unal et al. (2007) osporili su ovaj model, pokazujući da koheziju generira Eco1-ovisan, ali o replikaciji neovisan mehanizam, kao odgovor na dvostruke niti u G2/M. Nadalje, njihove studije su otkrile da Eco1 ima dvije funkcije: kohezivnu i konzervacijsku aktivnost acetiltransferaze, što pokreće stvaranje kohezije, kao odgovor na pucanje dvolančane molekule i kontrolnu tačku oštećenja DNK. Konačno, dvolančana kohezija izazvana prekidom nije ograničena na slomljene hromosome, već se javlja i na uobičajenim hromosomima, što sugerira da kontrolna tačka oštećenja DNK putem Eco1 pruža zaštitu integriteta hromosoma širom genoma.

Rolef Ben-Shahar et al. (2008) identificirali su spontane supresore termosenzibilnog alela eco1-1 u pupajućem kvascu. Mutacija konzerviranog lizina, oponašajući acetilaciju u kohezinovoj podjedinici Smc3, čini Eco1 neophodnim za rast ćelija, a pokazali su da se Smc3 acetilira na Eco1-zavisan način tokom replikacije DNK, radi unapređenja kohezije sestrinskih hromatida. Drugi set supresora eco1-1 inaktivira ortolog pupajućih kvasaca, kohezinski destabilizator Wapl . Rolef Ben-Shahar et al. (2008) zaključili su da Eco1 modificira kohezin, kako bi stabilizirao koheziju sestrinskih kromatida paralelno s reakcijom uspostavljanja kohezije koja je u principu neovisna o Eco1-u.

Vanjski linkovi

• PDBe-KB provides an overview of all the structure information available in the PDB for Human N-acetyltransferase ESCO1