Prerada RNK

Prerada RNK (splicing = srastanje, procssing = procesuiranje), je najznačajnija post-translacijska modifikacija primarnog transkripta.[1][2][3][4]

Pre-mRNA is pliced to form of mature mRNA.
Ilustracija egzona i introna u pre-iRNK i formiranje zrele iRNK putem prerade (splicing). UTR su nekodirajući dijelovi egzona na krajevima iRNK molekule.

Dok transkripcija kodirajućih gena za sintezu prokariotskih proteina ide preko iRNK, transkripcija eukariotskih gena daje primarni transkript RNK (pre-iRNK), koji,da bi postao zrela iRNK, mora proći procesuiranje, u nizu modifikacija.

To uključuje 5' „kaptažu“, koja je uređena enzimskim reakcijama, uz dodavanje 7-metilguanozina (m7G) na 5' kraj pre-iRNK. Na taj način štite RNK od degradacije putem egzonukleaza. Tako je 7G kaptažni faktor tada vezan u heterodimer (CBC20/CBC80), koji pomaže izlaženje iRNK u [citoplzma|citoplazmu]] i štite je od dekaptaže.

Druga modifikacija je 3 otvaranje i poliadenilacija. Ako je poliadenilacijski signal (5'AAUAAA-3') prisutan u pre-iRNK signala, obično se javlja između sekvenci [[protein]a i terminatora. Pre-iRNK se prvo rascijepi, a zatim se niz od ~200 adenina (A) dodaje da formiraju poli (A) rep, koji RNK štiti od degradacije. Poli-[[adenin]ski (A) rep je više vezan za proteine (PABP), neophodne za eksport iRNK i ponovno pokretanje translacije.

Vrlo važna modifikacija eukariotskih pre-iRNK je prerada RNK. Većina eukariotskih pre-iRNK sastoji od naizmjeničnih segmenata zvanih egzoni i introni. U procesu prerade, RNK-protein katalizira kompleks poznat kao splajsosom, tj. dvije trans-esterifikacijske reakcije, koje uklanjaju intron i oslobađaju ga u obliku omčaste (laso) strukture. Zatim uvezuju susjedne egzone u određenim slučajevima, neki introni ili egzoni mogu biti uklonjeni ili zadržani u zrelu iRNK. Ova takozvana alternativna prerada (splicing ) stvara niz različitih transkripata porijeklom iz jednog gena, jer ih potencijalno može prevesti u različite proteine, čime prerada proširuje složenost ekspresije eukariotskih gena.[1][2][3][4][5]

Također pogledajteUredi

ReferenceUredi

  1. ^ a b Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed. Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
  2. ^ a b Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  3. ^ a b Kapur Pojskić L. (2014). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-8-3.
  4. ^ a b Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  5. ^ Berberović Lj., Hadžiselimović R. (1986). Rječnik genetike. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 86-01-00723-6.

Vanjski linkoviUredi