Bioelement
Bioelementi ili biogeni elementi su redovno prisutni u suštinskim komponentama živih bića, u neorganskom ili organskom obliku. Pored ugljika, kisika i vodika, glavne hranjive tvari, od vitalnog značaja, za biljke su i dušik, fosfor, sumpor, kalij, kalcij i magnezij. Životinjama su, pored ovih glavnih elemenata, u većim količinama također neophodni natrij, željezo i hlor.[1][2]
Živa supstanca sadrži ogroman broj elemenata koji se mogu naći u prirodi. Suglasno njihovom kvantitativnom učešću i značaju za životne funkcije, samo neki od njih se nazivaju bioelemeniima. Prema njihovoj koncentraciji (%) u organizmu, uobičajeno je da se dijele na:
- makroelemente – 0,040% i više,
- mikroelemente – do 0,039%
- ultramikroelemente – elementi u tragovima.
Magnezij, natrij, kalcij, kalij i hlor često se označavaju kao makronutrijenti. Iako u mnogim organizmima oni čine tek oko 0,1% organske materije, neophodni su za centralne životne funkcije.
Neki bioelementi su neophodni samo za biljke nekih taksona. Za Chenopodiaceae potreban je natrij, za Fabaceae (koje fiksiraju dušik svojih simbionata) to je kobalt, za neke paprati - aluminij. Nekim grupama životinja također su potrebni posebni bioelementi. Tako neke vrste Radiolaria ovise o strukturnog skeletnog elementa stroncija.
Plaštaši (Tunicata) trebaju vanadij. Silicij kao drugi najzastupljeniji element u zemljinoj kori je potreban za samo nekoliko živih bića, pored radiolarija (zrakaša) posebno je potreman za diatomeje, trave (Poaceae), šaš i palme (Palmaceae), koje pohranjuju velike količine silicija, što može objasniti tri četvrtine njihovog ukupnog pepela.
Pored glavnih sastojaka živih bića treba im i dosta elemenata u malim količinama, pod nazivom elementi u tragovima. Neki autori termin bioelementi koriste kao sinonim za elementi u tragovima, koji su metali, često uključeni kao kofaktori u enzimima.
Udio pojedinih bioelemenata za određene taksone je specifična karakteristika ili je specifičan za određene organe i faze rasta. Tako, dok većina biljaka sadrži više fosfora nego sumpora, kupusnjače (Brassicaceae) je mnogo više sumpora. Halofita, kao što neki Chenopodiaceae, Brassicaceae i Apiaceae sadrže puno natrija, koji je u druge biljke uključen najčešće samo u tragovima. Elementarni sastav ljudskog organizma[3]
| Bioelement | % | Prosječna masa (kg) |
| Makroelementi | ||
| Kisik | 63,0 | 44,1 |
| Ugljik | 20.0 | 17,0 |
| Vodik | 10,0 | 7,0 |
| Dušik | 3,0 | 2,1 |
| Kalcij | 1,0 | 0,7 |
| Fosfor | 1,0 | 0,7 |
| Kalij | 0,25 | 0,175 |
| Sumpor | 0,20 | 0,14 |
| Hlor | 0,14 | 0,10 |
| Natrij | 0,14 | 0,10 |
| Magnezij | 0,04 | 0,028 |
| Mikroelementi | ||
| Željezo | 0,05 | 0,004 |
| Cink | 0,0125 | 0,001 |
| Bakar | 0,0002 | 0,00015 |
| Jod | 0,000036 | 0,000025 |
| Mangan | 0,00003 | 0,00002 |
| Molibden | 0,00003 | 0,00002 |
| Kobalt | 0,000015 | 0,000010 |
Reference
uredi- ^ Lawrence E. (1999): Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London, ISBN 0-582-22708-9.
- ^ Alberts B. et al. (1983): Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London, ISBN 0-8240-7283-9.
- ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-222-6.