Uridin difosfat glukoza
Uridin difosfat glukoza ili uracil-difosfat glukoza (UDP-glukoza) je nukleotid[ni šećer. U prometu materija i energije u organizmu ( metabolizmu) je uključen u glikosiltransferaznu reakciju.[1][2][3][4]
| Uridin difosfat glukoza | |
|---|---|
 | |
| Općenito | |
| Hemijski spoj | Uridin difosfat glukoza |
| Druga imena | UDP-glukosa |
| Molekularna formula | C15H24N2O17P2 |
| CAS registarski broj | 133-89-1 |
| SMILES | O=P(O[C@H]1O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)CO)(O)OP(=O)(O)OC[C@H]3O[C@@H](N2/C=C\C(=O)NC2=O)[C@H](O)[C@@H]3O |
| InChI | 1/C15H24N2O17P2/c18-3-5-8(20)10(22)12(24)14(32-5) 33-36(28,29)34-35(26,27) 30-4-6-9(21)11(23)13(31-6)17-2-1-7(19)16-15(17) 25/h1-2,5-6,8-14,18,20-24H,3-4H2,(H,26,27) (H,28,29)(H,16,19,25) /t5-,6-,8-,9-,10+,11-,12-,13-,14-/m1/s1 |
| Osobine1 | |
| Molarna masa | 566.302 g/mol |
| Rizičnost | |
| NFPA 704 |  0
0
0
|
| 1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima. | |
Funkcije
urediUDP-glukoza se u koristi u metabolizmu nukleotidnih šećera, kao aktivirani oblik glukoze, supstrat za enzim koji se zove glukoziltransferaza Prekursor (preteča) je glikogena i može se pretvoriti u UDP-galaktozu i UDP-glukuronsku kiselinu; ove se potom mogu koristiti kao podloge pomoću enzima koji čine polisaharide koji sadrže galaktozu i glukuronsku kiselinu.[5][6]
UDP-glukoza se može koristiti i kao preteča saharoze lipopolisaharida, i glikosfingolipida.[7]
Komponente
urediUDP-glukoza se sastoji od pirofosfatne funkcijske grupe, pentoznog šećera riboza, glukoze i nukleobaze uracila.[8][9]
Također pogledajte
urediReference
uredi- ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
- ^ Bugg T. (1997): An introduction to enzyme and coenzyme chemistry. Blackwell Science, Oxford, ISBN 0-86542-793-3}}
- ^ Lindhorst T. (2007): Essentials of carbohydrate chemistry and biochemistry. Wiley-VCH, 3527315284}}
- ^ Robyt F. (1997): Essentials of carbohydrate chemistry. Springer, ISBN 0387949518.
- ^ Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.
- ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
- ^ Rademacher T., Parekh R., Dwek R. 1988): Glycobiology. Ann. Rev. Biochem., 57: 785–838.
- ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
- ^ Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger principles of biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.