Latvijski lat
Lat (let.: lats) je bio zvanična valuta u Letoniji (Latviji) do 1. januara 2014. Skraćenica po iso 4217 kodu je LVL. Lat je izdavala Banka Letonije (let.: "Latvijas Banka"). Štampanje je vršila njemačka štamparija Giesecke & Devrient GmbH.[3] Jedan lat sastoji se od 100 santima (santīmu). Lati su prvi put uvedeni 1922. kada su zamijenili letonsku rublju koja je bila valuta od 1919. do 1922, i kasnije ponovo između 1992. i 1993. kada su ponovo vraćeni lati.[4] Od 1. januara 2014. lat je zamijenjen eurom.[5][6] Postojale su novčanice u iznosima 5, 10, 20, 50, 100 i 500 lata i kovanice 1 i 2 lata kao i od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 santima. Postojale su i specijalne jubilarne verzije napravljene od zlata i srebra u vrijednostima 2, 10, 20 i 100 lata.
| Letonski lat Lats | |
|---|---|
 Stara kovanica od 5 lata ("Milda") koja je postala simbol Latvije tokom okupacije od SSSR-a[1] | |
| ISO 4217 Kod | LVL |
| Korisnik |  Latvija |
| Inflacija | -0,6 (2013.)[2] |
| Najmanja jedinica | santima |
| Kovanice | 1, 2, 5, 10, 20, 50 santima; 1, 2 lata |
| Novčanice | 5, 10, 20, 50, 100, 500 lata |
| Nacionalna banka | Centralna banka Letonije |
| - veb-sajt | http://www.bank.lv/ |
| Štamparija | Giesecke & Devrient GmbH |
Historija
urediProglašavanjem Republike Letonije 1918. nije postojala i vlastita valuta. Monetarno stanje je bilo haotično, korištene su ruska rublja kao i njemačka istočna marka. Prva nacionalna valuta uvodi se 1924. s latvijskom rubljom. Ministar finansija Ringolds Kalniņš, pod utjecajem bankara Izidora Friedmana, pokušao je uvesti valutu pokrivenu zlatom. Ovaj plan je osujećen od strane Parlamenta Letonije. 14. novembra se uvodi lat. Novčanice su izdavane u apoenima od 10, 20, 25 ,50, 100 i 500 lata. Manja jedinica je bila santima (let. santīms), koja je nastala iz francuske riječi za 1/100 (centime). Kovanice su kovane od raznih metala: apoeni od 1, 2 i 5 lata od srebra; 1, 2 i 5 santima od bronze; 10, 20 i 50 santima od nikla. Okupacija od strane SSSR-a dovodi do ukidanja lata i uvođenja rublje. Neke porodice su uspjele sačuvati staru valutu koja je kasnije opet dobila na vrijednosti. Od 1988. sve više se traži ponovno uvođenje lata. Ustavni sud Latvije 31. jula 1990 donosi zakon o vlastitoj valuti, u tom trenutku Republika Latvija još nije bila priznata od SSSR-a. Nakon punog sticanja nezavisnoti u augustu 1991 uvodu se latvijska rublja kao privremena valuta. Krajem 1993. izdaje s ponovo latvijski lat. Od 2004., nakon što su ispunjeni kriteriji po ugovoru iz Maastrichta, Latvija postaje članica EU. Euro se uvodi 1. januara 2014.[1]
Novčanice
urediMotivi na prvim novčanicama su bili narodni heroji poput Krišjānis Valdemārs i Jānis Čakste. Novčanice od 1993. su imale također poznate ličnosti i nacionalne simboli. Na apoenima od 5 lata je naslikano drvo Latvije (hrast), 10 lata prikazuje rijeku Daugavu, 20 lata tipičnu kuću u Latviji, 50 lata jedrenjak i 100 lata portret intelektualca Krišijānisa Baronsa. Novčanica od 500 lata je koristila portret ženske osobe s nadimkom "Milda".[1]
| Posljednja serija | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Slika | Vrijednost | Tečaj se eurom | Boja | Motiv | |||
| Lice | Naličje | Lica[7] | Naličja[7] | ||||
|
|
5 lati | 7,11 | Zelena | Hrast | Drvorez u obliku Sunca | |
|
|
10 lata | 14,23 | Purpurna | Panorama iznad rijeke Daugave | Broš od bronze | |
|
|
20 lata | 28,46 | Smeđa | Seoska kuća | Razni latvijski ornamenti | |
|
|
50 lata | 71,14 | Plava | Jedrenjak | Ukršteni ključevi iznad karte grada Rige | |
|
|
100 lata | 142,29 | Crvena | Intelektualac Krišjānis Barons | Razni ornamenti na pojasu iz Lielvārde (Lielvārdes josta) | |
|
|
500 lata | 711,44 | Siva | Djevojka u narodnoj nošnji, list hrasta | Ornamenti na bronzanom nakitu | |
Kovanice
urediPrve kovanice od srebra, apoen od 5 lata, imale su kao motiv žensku osobu u narodnoj nošnji. Ovaj motiv je s vremenom dobio nadimak "Milda", i time postao simbol nezavisne Latvije.[1]
Reference
uredi- ^ a b c d "Lats – The Latvian National Currency". Latvian History (jezik: engleski). 5. 6. 2013. Pristupljeno 18. 4. 2016.
- ^ a b "Inflation and the euro" (jezik: engleski). Evropska centralna banka. Pristupljeno 18. 4. 2016.
- ^ "Banknotes of the Bank of Latvia" (jezik: engleski). Centralna banka Latvije. Pristupljeno 18. 4. 2016.
- ^ "Latvian Lats". OANDA (jezik: engleski). Arhivirano s originala, 14. 9. 2015. Pristupljeno 18. 4. 2016.
- ^ Bohne, Martin. "Stabilitätsanker oder Krisenwährung?". Tagesschau (jezik: njemački). Bruxelles: Mitteldeutscher Rundfunk. ARD. Pristupljeno 18. 4. 2016.
- ^ "Lettland führt zum Jahr 2014 als 18. EU-Land den Euro ein" (jezik: njemački). Huffington Post. 1. 1. 2014. Arhivirano s originala, 5. 2. 2019. Pristupljeno 18. 4. 2016.
- ^ a b "Lettland" (jezik: njemački). Evropska centralna banka. Pristupljeno 26. 4. 2016.
Vanjski linkovi
uredi
