Finska marka
Finska marka (su. "markka", se. "mark") bila je zvanična valuta Finske do 2002. Njen ISO 4217 kod je FIM. Za izdavanje novca je bila zadužena Centralna banka Finske (su. Suomen Pankki). Manja jedinica je peni, 100 penija odgovara jednoj marki. Izdavane su novčanice u aponima od 10, 20, 50, 100, 500, 1000 maraka. Kovanice su izdavane u apoenima od 1 (do 1979), 5, 10, 20 (do 1990), 50 penija; 1, 5, 10, maraka.Finska marka je zamijenjena 2002. eurom po tečaju 1 EUR : 5,9 FIM.
| Finska marka markka, mark | |
|---|---|
 10 maraka 1963. | |
| ISO 4217 Kod | FIM |
| Korisnik |  Finska |
| Najmanja jedinica | Peni |
| Oznaka | mk |
| Kovanice | 1, 5, 10, 20, 50 penija; 1, 5, 10, maraka |
| Novčanice | 10, 20, 50, 100, 500, 1000 maraka |
| Nacionalna banka | Centralna banka Finske (Suomen Pankki) |
Historija uredi
Finska marka uvodi Centralna banka Finske 1860. kada je zamijenila rusku rublju. Od 1865 marka nije više bila podvaluta ruske rublje. Njena vrijednost bila je prvenstveno vezana je za srebro. Finska proglašava 1917. nezavisnost i pridružuje se zlatnom standardu. Tokom Drugog svjetskog rata marka je znatno izgubila na vrijednosti. Finska je 1948 pristupila sporazumu iz Bretton Woodsa, čime je marka bila vezana za američki dolar koji je istovremeno bio konvertibilan sa zlatom.[1] Finska je 1969. pristupila Savezu evropskih valuta (ERM).Nakon 1971. ukida se sporazum iz Bretton Woodsa, čime je finska marka znatno izgubila u poređenju s dolarom i njemačkom markom. Kroz period 1980-1990 ekonomska politika je znatno liberalizovana.Od 2002. u Finskoj se uvodi euro.[2]
Manifest cara Aleksandra II uredi
U decembru 1895 Senat Finske je uputio peticiju ruskom caru Aleksandru Drugom. Navedeno je da je rublja bila prevelika jedinica za obračun za tako siromašnu zemlju kao Finska. 10. marta 1860 Senat je predložio valutu marka (su. markka). Ruski car je odobrio 4. aprila iste godine da Finska uvede svoju valutu. Shodno Aleksandrovom prijedlogu marka je imala tečaj s rubljom 1:4.[3]
Srebreni standard uredi
Prva marka, vezana za srebro, kovana je 15. oktobra 1864. Od novembra 1865 puštaju se u opticaj kovanice od bakra i srebra u apoenima od 25 i 50 penija. Od 1. marta 1866 dolaze srebrene kovanice apoena 1 i 2 marke. Centralna banka je bila zadužena da otkupi novčanice rublje iz opticaja. U međuvremenu uvođenje srebrenog standarda u samoj Rusiji nije uspjelo . Ovo je Finskoj omogućilo samostalniju ekonomsku politiku.[3]
Zlatni standard uredi
Prva zemlja, koja je implementirala zlatni standard, bila je Engleska u 1817. Održavanje nivoa razvoja Finske je zahtijevalo uvođenje zlatnog standarda, kojeg je uvela 1878. Ovo je bio konačni korak ekonomske neovisnosti od Rusije, jer je Finskoj omogućen pristup međunarodnom tržištu kapitala.[3]
Nezavisnost uredi
Finska je 1918. proglasila nezavisnost. Monetarnom reformom 1963. uvodi se nova finska marka koja je zamijenila staru po tečaju 1:100. 1. januara 1999 se veže za euro po tečaju 5,94:1. Puna dva mjeseca marka i euro su paralelno korišteni da bi 28. februara 2002 uvodi se zvanično euro.[3]
Novčanice uredi
| Vrijednost | Slika | Motiv[4] | |
|---|---|---|---|
| 10 maraka | 
|
Paavo Nurmi (1897–1973), atletičar | |
| 20 maraka | 
|
Väinö Linna (1920–1992), autor | |
| 50 maraka | 
|
Alvar Aalto (1898–1976), arhitekta i dizajner | |
| 100 maraka | 
|
Jean Sibelius (1865–1957), komponist | |
| 500 maraka | 
|
Elias Lönnrot (1802–1884), pisac, filolog i doktor | |
| 1000 maraka | 
|
Anders Chydenius (1729–1803), sveštenik, političar, ekonomista i filozof | |
Reference uredi
- ^ Ash, Adrian (24. 7. 2014). "Das Ende des Goldstandards". Wallstreet-online.de (jezik: njemački). Pristupljeno 27. 2. 2016.
- ^ "Finnish Markka". oanda.com (jezik: engleski). OANDA. Pristupljeno 27. 2. 2016.
- ^ a b c d "The history of Finnish money". Mint of Finnland (jezik: engleski). 29. 2. 2016. Arhivirano s originala, 4. 3. 2016. Pristupljeno 29. 2. 2016.
- ^ "Finnland" (jezik: njemački). Evropska centralna banka. Pristupljeno 9. 8. 2016.
Vanjski linkovi uredi
- (fi) (en) Centralna banka Finske
- (de) Novčanice