Citozin
Guanine
Guanin

Uracil
Adenine
Adenin

Timin

Dušične baze su ciklični ciklički organski spojevi, uključujući dva ili više atoma dušika. Bazna svojstva ovog organskog jedinjenja potiču od slobodnog para elektrona atoma dušika. On nije polaran zbog svoje aromatičnosti.

Par dušikovih baza G≡C sa tri vodikove veze.
Par dušikovih baza A = T sa dvije vodikove veze (koje su prikazane isprekidanim linijama)

Ove baze – u biološkim naukama – tipski se se klasificiraju u derivate dva osnovna jedinjenja, pirimidina i purina. Polanarni oblik im je posebno značajan u ostvarivanju njihove uloge u nukleinskim kiselinama. Gradivni su blokovi DNK i RNK: adenina, guanina, timina, citozina i uracila.[1]

Dušične baze su relativno nereaktivne u elektrofilnoj aromatičnoj supstituciji. Temeljni su dio nukleotidnih nukleozida, cikličnih nukleotida, dinukleotida (smanjenje snage) i nukleinskih kiselina.

Dušične baze su izvedene iz tri grupe spojeva:

  • izoaloksazinski (izvedeni iz strukture izoaloksazina),
  • šest bioloških azotnih baza
    • purini (izvedeni iz strukture purina) i
    • pirimidini (izvedeni iz strukture pirimidina).

Flavini (F) su izoaloksazinski adenin (A) i guanin (G), koji su purini, a timin (T), citozin (C) i uracil (U) su pirimidini. A, T, G i C su gradivni elementi DNK, a u RNK, umjesto timina, dolazi uracil. U pohrenjivanju i realizaciji genetičke informacije, svaka od baza predstavlja jedno njeno slovo u odgovarajućoj poruci.

Komplementarnost purina i pirimidina

uredi

Ključna osnova osobenosti dušičnih baza je da su purini i pirimidini međusobno komplementarni, to jest, parovi se ponašaju kao što bi ključ i brava. Njihova veza se označava i kao Watson-Crickovo uparivanje. Komplementarni su adenin i timin (A = T), putem dvije vodikove veze, a guanin i citozin (G ≡C) se pridružuju putem tri vodikove veze. S obzirom na to da u RNK ne postoji timin, u njoj postoji komplementarnost između adenina i uracila (A = U), sa dvije vodikove veze. Komplementarnost baza je ključ za formiranje strukture DNK, što ima važne implikacije, jer omogućava procese kao što su replikacija DNK, transkripciju DNK u iRNK i translaciju RNK u proteine.[2][3][4]

Struktura

uredi
  • Skelet flavina je izoaloksazin, koji je izoaloksazinska baza.
  • Skelet za za adenin, hipoksantin, ksantin, itd je purin, tako da se zovu purinske baze, a
  • Skelet za citozin, uracil, timin, itd. je pirimidin pa se zovu pirimidinske baze.

Izoaloksazini

uredi
Dušična baza Nukleozid
 
Flavin
 
Riboflavin
F

Purini

uredi
Dušična baza Nukleozid
 
Adenin
 
Adenozin
A
 
Guanin
 
Guanozin
G

Pirimidini

uredi
Dušična baza Nukleozid
 
Timin
 
Timidin
T
 
Citozin
 
Citidin
C
 
Uracil
 
Uridin
U

Reference

uredi
  1. ^ Nelson D. L., Cox M. (2008): Principles of Biochemstry, Ed. 5. W.H. Freeman and Company.
  2. ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
  3. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
  4. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.

Također pogledajte

uredi