Dobrun (Višegrad)

Tvrđava Dobrun je smještena istočno od Višegrada na teško pristupačnom grebenu koji se naziva Grad, u zavoju rječice Rzav, sa desne strane te rijeke. Imala je tri kule raspoređene po visovima. Najstariji dio tvrđave su ostaci na ogranku planine Orline. Tu je veliki zamak izdužene osnove, dobro prilagođene terenu, sa glavnom pravougaonom kulom okrenutom prema sjeveru. Bedemi su nad liticama. Prilaz je sa jugozapadne, a kapija sa zapadne strane. Ispod zamka kasnije su dograđivani bedemi kojima je tvrđava proširivana. ^[1]

Dobrun je bio u posjedu vlastele Pavlovići. Ispod tvrđave bilo je razvijeno podgrađe. Dobrun se spominje 1421. kao mjesto u kome je kurir trebao naći dubrovačkog trgovca (in loco dicto Dobrun). Podgrađe Poddobrun se spominje u više navrata. ^[2] Početkom novembra 1429. godine Vukašin Obrićiević iz Podobruna se zadužuje kod Tomaša Dobrića Nalića na iznos od 17 dukata. ^[3] Pod osmanskim vlašću 1469. tvrđava Dobrun je registrirana u vilajetu Pavli. ^[4] U podgrađu je sagrađen manastir Kruševo (kasnije nazvan Dobrun po dobrunskoj tvrđavi).

Reference

^ Pavao Anđelić, Dobrun 1, Višegrad, Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom III, Zemaljski muze Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988, 94; Marko Popović, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 95-97. .
^ Desanka Kovačević-Kojić, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978, 100.
^ „Ego Volcassin Obrichieuich de Pod Dobrun confiteor quod super me et super omnia bona mea obligo me dare et soluere Thomasio Dobrich de Nale ducatos auri sedecim usque ad festum Natiuitatis proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (4. novembar 1429. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Debita Notariae, Svezak: XIV, Folija: 353.
^ Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk – Postanak i upravna podjela, Svjetlost, Sarajevo 1982, 120.

Literatura

Pavao Anđelić, Dobrun 1, Višegrad, Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom III, Zemaljski muze Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988, 94.
Marko Popović, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003.
Marko Popović, Средњовековни Добрун, Старинар 52, Београд 2002, 93-116.
Desanka Kovačević-Kojić, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978.
Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk – Postanak i upravna podjela, Svjetlost, Sarajevo 1982.

[1] Pavao Anđelić, Dobrun 1, Višegrad, Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom III, Zemaljski muze Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988, 94; Marko Popović, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 95-97. .

[2] Desanka Kovačević-Kojić, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978, 100.

[3] „Ego Volcassin Obrichieuich de Pod Dobrun confiteor quod super me et super omnia bona mea obligo me dare et soluere Thomasio Dobrich de Nale ducatos auri sedecim usque ad festum Natiuitatis proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (4. novembar 1429. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Debita Notariae, Svezak: XIV, Folija: 353.

[4] Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk – Postanak i upravna podjela, Svjetlost, Sarajevo 1982, 120.

[1]

[2]

[3]

[4]