Vlasi Drobnjaci

Vlasi Drobnjaci (u izvorima: Drobignaçich, Drobgnach, Droggnaz, Dropgnach, Drupinach, Idobrignach).

Vlasi Drobnjaci bili su smješteni u slivu rijeke Komarnice i na visoravni Jezera do rijeke Tare. Bilo ih je i na području Prijepolja o čemu svjedoči podatak iz septembra 1423. godine.^[1] U izvorima se spominju u drugoj polovini 13. vijeka. Drobnjaci imaju važnu ulogu u karavanskoj trgovini između primorskih centara Dubrovnika i Kotora sa Polimljem. Koristili su Bosanski (Drinski) put i Jezerski put, ovisno o godišnjem dobu. Uglavnom prevoze sol i tkanine do Prijepolja, te do područja u Srbiji u rukama Vuka Brankovića. Neki od primićura i ponosnika su braća Dragoš i Gradislav Kostadinić, Božidar Bogosalić, Radivoj Vukšić, Skorovoj Vukšić i drugi. Vlasi Drobnjaci učestvuju u kreditnoj trgovini na u prometu sa Dubrovnikom. Augusta 1444. godine u takvom poslovanju su Vlasi Drobnjaci Dobro Gojsalić i Radoje Bogavčić. ^[2] Poznatiji trgovci među Drobnjacima su Žur Stipanović, Radman Petković, Radič Gradisalić i Brajan Tokoljević.

Drobnjaci su bili vazali bosanskog kralja a kasnije vojvode Sandalja Hranića Kosače i njegovog nasljednika Stjepana Vukčića Kosače.

Reference

^ "Francischus de Crota de Bergamo ... supra Radiuoi Boxic Drobgnach morolachum de Pripogle qui venit nuper cum presenti carauano et caput carauane predicte. Eo quia dum dictus Francischus accusator pepigisset cum dicto Radiuoi, videlicet, deferret Ragusium res suas infrascriptas pro uno yperpero in loco dicto Pripogle. Tunc dictus Radouan [pisar je na dva mjesta ispravio Radovan u Radivoj, ali na ovom mjestu nije!] accusator sibi furati fuit unum equum valoris unum libre argenti, unam meneriam et unum cultellum, unam pelandam magnam nouam de beretino fino suffultam angellinis nigris, unum diploidem panni morelli, unum birretum nigrum suffultum schiriolis, unum lentiamen et unum tapetum valoris in totum sine equo ducatorum quinquaginta. Et hoc fuit his elapsis diebus dum duceret secum per iter versti Ragusium ipsum accusatorem” (1. septembar 1423. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Lamenta de foris, Svezak: V, Folija: 195.
^ „Nos Giurchus Ptizinouich et Cherach Dobrauzich ambo de Ragusio necnon Dobrie Goysalich et Radoe Bogauzich ambo vlacchi Drobgnaci confitemur quod super nos et omnia nostra bona obligamus nos dare et soluere Stridano Brayanouich yperperos trecentum quatuor usque ad unum mensem proxime futurum. Et sit de presenti viagio. Et si ultra etc. Tenendo se etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (17. august 1444. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Debita Notariae, Svezak: XXII, Folija: 9

Literatura

Десанка Ковачевић, Средњовјековни катун по дубровачким изворима, „Симпозијум о средњовјековном катуну”, Научно друштво Босне и Херцеговине, Посебна издања 2, Одјељење историјско-филолошких наука 1, Сарајево, 1963, 124.
Марица Маловић-Ђукић, Дробњаци у караванској трговини Полимља у средњем веку, Милешевски записи 2 (1996), Пријепоље 1997, 25-33.
Марица Маловић-Ђукић, Прилог историји Дробњака у средњем веку, Гласник Завичајног музеја 1, Пљевља 1999, 145-155.

[1] "Francischus de Crota de Bergamo ... supra Radiuoi Boxic Drobgnach morolachum de Pripogle qui venit nuper cum presenti carauano et caput carauane predicte. Eo quia dum dictus Francischus accusator pepigisset cum dicto Radiuoi, videlicet, deferret Ragusium res suas infrascriptas pro uno yperpero in loco dicto Pripogle. Tunc dictus Radouan [pisar je na dva mjesta ispravio Radovan u Radivoj, ali na ovom mjestu nije!] accusator sibi furati fuit unum equum valoris unum libre argenti, unam meneriam et unum cultellum, unam pelandam magnam nouam de beretino fino suffultam angellinis nigris, unum diploidem panni morelli, unum birretum nigrum suffultum schiriolis, unum lentiamen et unum tapetum valoris in totum sine equo ducatorum quinquaginta. Et hoc fuit his elapsis diebus dum duceret secum per iter versti Ragusium ipsum accusatorem” (1. septembar 1423. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Lamenta de foris, Svezak: V, Folija: 195.

[2] „Nos Giurchus Ptizinouich et Cherach Dobrauzich ambo de Ragusio necnon Dobrie Goysalich et Radoe Bogauzich ambo vlacchi Drobgnaci confitemur quod super nos et omnia nostra bona obligamus nos dare et soluere Stridano Brayanouich yperperos trecentum quatuor usque ad unum mensem proxime futurum. Et sit de presenti viagio. Et si ultra etc. Tenendo se etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (17. august 1444. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Debita Notariae, Svezak: XXII, Folija: 9

[1]

[2]