Tetrapeptid
Tetrapeptid je peptid koji je klasificiran u oligopeptide, pošto sadrži samo četiri aminokiseline spojene peptidnim vazama. Mnogi tetrapeptidi su farmakološki activni, često ispoljavajući afinitet i specifičnost za različite receptore u signalizaciji protein-protein.[1][2][3][4][5]
U prirodi postoje i linearni iciklično tetrapeptidi i mogu se ciklizirati četvrtom peptidnom vezom ili kovalentnim vazama. Primjeri tetrapeptida su:
- Tuftsin (L-threonil-L-lizil-L-prolil-L-arginin) je peptid koji je primarno vezan za funkcije imunog sistema.
- Rigin (glicil-L-glutaminil-L-prolil-L-arginin) je tetrapeptid sa sličnim funkcijama kao i tuftsin.
- Postin (Liys-Pro-Pro-Arg) je N-krajnji tetrapeptid cistatina C i antagonist tuftsina.
- Endomorfin-1 (H-Tyr-Pro-Trp-Phe-NH2) i endomorfin-2 (H-Tyr-Pro-Phe-Phe-NH2) su peptidni amidi sa visokim afinitetom i specifičnošću za μ opioidni receptor.
- Morficeptin (H-Tyr-Pro-Phe-Pro-NH2) je kazomorfinski peptid, izoliran iz β-kazeina.
- Gluten eksorfini A4 (H-Gly-Tyr-Tyr-Pro-OH) i B4 (H-Tyr-Gly-Gly-Trp-OH) su peptidi glutena.
- Tirozin-MIF-1 (H-Tyr-Pro-Leu-Gly-NH2) je endogeni opioidni modulator.
- Tetragastrin (N-(fenilmetoksi)carbonil)-L-tryptophyl-L-methionil-L-aspartil-L-fenilalaninamid) je tetrapeptid C-krraja gastrina . Najmanji je peptidni fragment gastrina koji ima istu fiziološku i parmacijsku aktivnost kao i gastrin.
- Kentsin (H-Thr-Pro-Arg-Lys-OH) ke kontracepcijski peptid, prvo izoliran iz ženke hrčka.
- Ahatin-I (glicil-fenilalanil-alanil-aspartatna kiselina) je nervno nadražujući tetrapeptidi Achatina fulica (gigantskog afričnog puža.
- Tentoksin (cyiklo(N-metil-L-alanil-L-leucil-N-metol-trans-dehidrofenyil-alanil-glicil)) je prirodni ciklični tetrapeptid koga proizvode fitopatogene gljive iz roda Alternaria.
- Rapastin (H-Thr-Pro-Pro-Thr-NH2) je parcijalni agonist NMDA receptora.
- Neribosomski peptid – HC-tokin, ciklo (D-Pro-L-Ala-D-Ala-L-Aeo),gdje je Aeo = 2-amino-8-okso-9,10-epoksi dekanoična kiselina, je faktor virulencije gljive Cochliobolus carbonum na njenom domaćinu (kukuruzu).
Također pogledajte
urediReference
uredi- ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
- ^ Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.
- ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
- ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
- ^ Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger principles of biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.