Srbijanska ekspedicija na Mount Everest 2007.
Ekspedicija iz Srbije na Mount Everest 2007 organizovana je u periodu od 30. marta do 29. maja 2007. god. Ekspediciju je predvodio Dragan Jaćimović, a sačinjavali su je: Basar Čarovac, Dragan Petrić, Ilija Andrejić, Miloš Ivačković, Simo Dragićević, Marko Nikolić, Dragana Rajblović, Gligor Delev (Sjeverna Makedonija) i Petar Pećanac (Bosna i Hercegovina). U Nepalu su im se pridružili Šerpe Nima, Lakhpa i Sonama.[1]
Uspon je izveden sa sjeverne strane, preko sjevernoistočnog grebena. Sam završni uspon je trajao četiri dana. Poslije 50 dana velikih napora pod Mount Everestom, posljednjeg četvrtog dana na vrh su krenuli u 2,52 časova 20.og maja. Dan ranije odustali su Simo Dragićević i Marko Nikolić. Na visini 8.530 – metara od vrha ih je dijelilo 318 metara. Temperatura je bila minus 41 stepen, a teren strma stijena s pukotinama punim leda. U takvim uslovima za prelazak tih 318 metara trebalo je šest sati. Oko 8.45 do vrha su stigli Čarovac, Petrić, Andrejević i Pećanac,[2] a njima su se poslije sat i po pridružili i Rajblović, Ivačković i Delev.[3] Zadržali su se sat i po, iako se, preporučuje maksimalno zadržavanje do 15 minuta. Sačekali su još jednu, drugu grupu alpinista. Pećanac je ujedno snimao kamerom i fotoparatom himalajske pejsaže.[4]
Predugi boravak na vrhu imao je za posljedicu ostanak bez kisika po povratku, na 8.300 metara, u zoni smrti. Alpinisti su po ulasku u šatore, zbog nagle promjene temperature, dehidracije i umora, istog trenutka zaspali. Pribranošću i pravovremenim reagovanjem pojedinih članova opasnost je izbjegnuta, pa su alpinisti nastavili da se spuštaju niz obronke Himalaja. Spustili su se u kamp C2 (7.800 m.), gde su imali dovoljno kiseoničkih boca, hrane i EPI gasa za kuvanje obroka.[5][6]
Dragana Rajblović je prva žena iz Srbije i Balkana) koja se popela na krov svijeta. Napisala je knigu pod naslovom "Moj Everest – san i java". Fotografije za knjigu uradio je Pećanac. Za razliku od ostalih članova ekspedicije, on je imao dovoljno kvalitetan aparat, dok su ostali digitalni aparati otkazivali zbog hladnoće, jer su se uslijed ekstremnih temperatura baterije brzo trošile.[7]
Ekspedicija je koštala oko 23.000 dolara po jednom alpinisti, a samo dozvola za uspon na Everest koštala je sedam hiljada dolara. Deset godina kasnije je mnogo skuplje.[8] Uspon na Mount Everest postao je biznis i komercijala, i otišao u krajnosti.
Reference
uredi- ^ Extreme Summit tim - Peter Pećanac
- ^ "Petar Pećanac , prvi čovjek iz Srpske i BiH koji je osvojio Mont Everest". mojeNovosti.com. Arhivirano s originala, 26. 10. 2020. Pristupljeno 9. 2. 2019.
- ^ "Serbia - Lista penjača na Everest". everest summiteers association. Arhivirano s originala, 26. 10. 2020. Pristupljeno 9. 2. 2019.
- ^ "Katarina Stanković - Šest sati za poslednjih 318 metara". Danas - 22. maja 2007. Arhivirano s originala, 8. 7. 2019. Pristupljeno 13. 9. 2018.
- ^ "Osvajači Mont Everesta vraćaju se u Beograd". Press media 30. maja 2007. Arhivirano s originala, 26. 10. 2020. Pristupljeno 13. 9. 2020.
- ^ "Srpska trobojka na vrhu sveta". Politika - 30. maja 2007. Pristupljeno 13. 9. 2020.
- ^ Dragana Rajblović, Moj Everest – san i java - Dan on-line
- ^ "Haris Čalkić Kreditom na Mount Everest - Medioacentar Sarajevo". Arhivirano s originala, 24. 10. 2020. Pristupljeno 5. 11. 2020.