Razlika između verzija stranice "Heliozoa"

| boja =lightblue

| naziv =Heliozoa<br>([[koljeno (biologija)|Koljeno]] [[protozoa]] sa ljušturicama

| slika = Actinophrys sol.jpg

| status =

| domena =

| regnum =[[Chromista]]

| subregnum =[[Hacrobia]]

| phylum ='''''Heliozoa'''''

| classis =

| ordo =

| familia =

| genus =

| species =

| dvoimeno =

'''Heliozoa''', u većini prijevoda '''sunašca''', slatkovodni su organizmi loptastog tijela, sa radijalnim-zrakastim nastavcima, tako da i liče na vidljive zrake oko Sunca na obzoru. Uz grupu [[Radiolaria]], ranije su bili klasificirani u razred [[Actinopoda]], u koljenu [[Protozoa]], dok ih Hausmann et al. (2003) naziva [[Eukaryota]] incertae sedis. Prema WoRMS–u, ''Heliozoa'' su koljeno u potcarstvu ''[[Hacrobia]]'' i carstvu ''[[Chromista]]''.<ref>[http://www.marinespecies.org/aphia.php?p=taxdetails&id=341274 WoRMS]</ref>

Heliozoa žive slatkovodnim tekućim i stajaćim vodama. To su grabljivice, koje se hrane [[protozoama]], [[Alge|algama]] i [[kolnjaci]]ma po. [[Razmnožavanje|Razmnožavaju]] se [[spolno razmnožavanja|spolno]] i [[nespolno razmnožavanje|nespolnim putem]]. Pri početku života imaju samo jedno jedro, a kasnije ih imaju više.

Heliozoa su bili je grupa [[aktinopoda]], za koju se sada zna da je [[polifilija|polifiletska]]. Ove vrste imaju skelet od [[silikat]]a (SiO₂) ili hitinoid (blizu [[hitin]]a, [[ugljikohidrat]]a). Danas je pažljivo proučavanje filogenije omogućilo prijedlog za [[monofilija|monofiletsku]] divergenciju heliozoa usredsređenih oko [[Centrohelida]].

Heliozoa duguju ime njemačkom [[biolog]]u [[Ernst Haeckel|Ernstu Haekelu]] ([[1834]] - [[1919]]1834–1919) koji ih klasificira (1866.) kao različite od [[Acanthairia]] s i [[radiolaria]], grupe s kojima dijele citoplazmatske ekstenzije koje se zovu aksopodije i mineralni skelet.

Iz jedne sferne ćelije koja čini telo životinje, nastaju blistave citoplazmatske projekcije: [[aksopodije]] . Neki oblici heliozoa imaju ljušturice od zrna pijeska ili sličnih sitnih čestica, druge imaju silikozni [[skelet]]. Ali ni ljušturice ni skeleti nisu tako složeni, kao kod sličnih koji se nalaze u drugim redovima [[Sarcodina]]. Sa druge strane, kao i u ostalim redovima ovog razreda, tijelo je sastavljeno od dva sloja [[citoplazma|citoplazme]], [[Ektoplazma| ektoplazme]] i [[endoplazma|endoplazme]]. Ektoplazma ima prilično [[vakuola|vakuoliziranu]] teksturu dok vrlo gusta endoplazma sadrži mnoštvo inkluzija, uključujući jedra.

Heliozoi žive u moru ili slatkoj vodi. Dio su [[plankton]]a i često žive u simbiozi s jednoćelijskim algama koje su prisutne i u njihovoj citoplazmi ([[hloroplasti | klorele]] i [[Xanthophyceae]]), ali određeni oblici fiksirani su na podloge.

Prema {{Bioref|BioLib|8 décembre 2019}} :