Miloš Mišković
Moguće je da članak ne poštuje standarde Wikipedije na bosanskom jeziku. |
Miloš D. Mišković (Prosjek, Prnjavor, 22. april 1932. – Sarajevo, 18. septembar 2020.) bio je profesor na studijima geografije na Univerzitetima u Sarajevu i Banjoj Luci.
| Miloš Mišković | |
|---|---|
 Tomislav Durtka, Miloš Mišković | |
| Rođenje | 22. april 1932. Prosjek |
| Smrt | 18. septembar 2020 (88 godina) Sarajevo |
| Državljanstvo |  Jugoslavija Bosna i Hercegovina |
| Polje | Geografija |
| Institucija | Univerzitet u Banja Luci |
| Alma mater | Univerzitet u Sarajevu Univerzitet Marije Kiri-Sklodovske u Lublinu |
| Akademski mentor | Franciszek Uhorczak |
Biografija
urediJoš kao dječak naučio je poljski jezik. Nakon završene osnovne škole i gimnazije u Banjoj Luci, pohadao je studije geografije na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerzitetu u Sarajevu i završio ih 1958. godine. Početkom 1962. godine izabran je za asistenta na predmetu Kartografija.[1]
Kao stipendista Ministarstva visokog školstva Poljske proveo je školsku 1963–64. godinu na doktorskom studiju Univerziteta Marije Kiri-Sklodovske u Lublinu. Godine 1968. doktorirao je iz problematike projektovanja, metodologije i izrade geografskih karata stanovništva i naselja.[2] Poljska kartografska škola Eugenijusza Romera iz Lavova profesora Franciszeka Uhorczaka bila je dragocjen temelj za njegovu univerzitetsku karijeru kao i razvoj aplikativne kartografije u bivšoj Jugoslaviji. Profesor Misković je začetnik Primijenjene kartografije i Tematskog kartiranja u Bosni i Hercegovini. U svom naučnom radu profesor Mišković se bavio problemima prostornog planiranja i očuvanja baštine, osobito povezane s poljskom zajednicom u njegovom zavičaju, te očuvanjem stećaka. Terenski rad geografa bio mu je izuzetno važan, te je zbog toga bio organizator i voditelj izgradnje Geografske terenske baze na Gvoznom, opština Kalinovik. Zalagao se za očuvanje okoliša i kroz svoj rad ukazivao na probleme neodrživih zahvata u prirodi.[1]
Na nekoliko lokaliteta u Jugoslaviji učestvovao je sa predstavnicima Zavoda za agrarnu geografiju Poljske akademije nauka u istraživanju agrarnog pejzaža radi izrade karata korišćenja zemljišta pod rukovodstvom prof. Jerzija Kostrowickog. Mišković je bio pratilac prof. Adama Malickog na njegovim ranije započetim geomorfološkim istraživanjima Udbinskog i Koreničkog polja u Lici, 1965. godine.[1]
Visoki naučni ugled poljske škole prostornog planiranja bio je motiv za studijsko putovanje delegacije grada Banja Luke i Ekonomskog instituta iz Banja Luke 1978. godine radi upoznavanja organizacije i funkcionisanja djelatnosti na državnom, regionalnom i lokalnom nivou u Poljskoj. Naredne, 1979. godine delegacija Geografskog instituta Poljske Akademije nauka uzvratila je posjetu i istakla interes za uspješnu djelatnost agrarno-industrijskih kombinata AIPK Bosanska krajina i HEPOK Mostar u Bosni i Hercegovini.[1]
Miloš Mišković 2011. godine dobio je orden "Bene Merito" Ministarstva vanjskih poslova Republike Poljske za promociju Poljske u svijetu.[1][3] 2021. godine Milošu Miškoviću posthumno je dodijeljen Viteški Krst Ordena za zasluge Predjednika Republike Poljske.[4]
Dobitnik Zahvalnice za poseban doprinos u radu i razvoju Geografskog društva Republike Srpske (2013).[5]
Autor Atlasa stećaka, koji je rađen prema knjizi Šefika Bešlagića: Stećci-kultura i umjetnost.[6]
Reference
uredi- ^ a b c d e "Profesor Miloš Mišković". gov.pl (jezik: poljski). 2020. Pristupljeno 21. 5. 2020.
- ^ Mišković, Miloš (1967). Kartograficzne metody analizy rozmieszczenia osadnictwa i zaludnienia w Bośni i Hercegowinie w nawiązaniu do warunków naturalnych (jezik: poljski). Lublin: UMCS. str. 98. Pristupljeno 21. 5. 2020.[mrtav link]
- ^ "Дугогодишња добра сарадња пољака и Прњаворчана". Општина Прњавор. 30. 7. 2016. Arhivirano s originala, 25. 9. 2021. Pristupljeno 21. 5. 2020.
- ^ "Postanowienie Prezydenta Rzeczypospolitej Polskiej z dnia 24 marca 2021 r. o nadaniu orderów i odznaczeń" (PDF). monitorpolski.gov.pl (jezik: poljski). 24. 3. 2021. Pristupljeno 18. 5. 2021.
- ^ "20 година постојања и рада Географског друштва Републике Српске". GDRSBL (jezik: srpski). 26. 5. 2013. Pristupljeno 21. 5. 2020.
- ^ Обрадовић, Видомир М. (2013). Природне и антропогене вриједности у функцији развоја туризма на примјеру регије Бирач, Београд: Универзитет у Београду (PDF) (jezik: srpski). Beograd: Univerzitet u Beogradu. str. 88–89.