Józef Trajtler
Joseph Szügyi Trajtler (19. februara 1877. – 31. januara 1923.)[1] bio je mađarsko-poljski inženjer, viši savjetnik za željeznicu, šef Ureda za željeznički saobraćaj u Bydgoszczu.
Józef Trajtler | |
|---|---|
| Rođenje | Trajtler Józef Szügyi 19. februar 1877. |
| Smrt | 31. januar 1923 (45 godina) |
| Mjesto počivanja | Bydgoszcz |
| Nacionalnost | mađarsko-poljska |
| Alma mater | Tehnološki univerzitet u Budimpešti |
| Zanimanje | inženjer |
| Supružnik/ci | Cecylia r. Bajewska |
Biografija
urediStekao je diplomu inžinjera na Tehnološkom univerzitetu u Budimpešti, a zatim se zaposlio u geodetskoj kancelariji. Bio je specijalista za izgradnju željezničkih pruga u Bosni i Hercegovini, u sastavu Austro-Ugarske. Godine 1912. postaje inspektor odjela za održavanje željezničkih pruga u Bosni i Hercegovini. Njegove odgovornosti uključivale su projektovanje željeznica, mostova, tunela, vodovodnih mreža i zgrada.
Nakon završetka Prvog svjetskog rata komandovao je najmanje jednim željezničkim transportom Poljaka vraćenih iz Bosne i Hercegovine.[2] Pod uticajem svoje supruge (Cecylia, djevojačko prezime Bajewska), koja je bila Poljakinja, odbio je predlog da preuzme upravljanje izgradnjom željezničkih pruga na ostrvu Java[3] i preselio se u Varšavu. Kao viši savjetnik upućen je u Bydgoszcz, gdje je početkom 1920. godine preuzeo upravljanje Saobraćajnom kancelarijom, podređenom Direkciji poljskih željeznica u Gdanjsku. Spriječio je Nijemce da zauzmu vagone i željezničku imovinu. Organizovao je željezničku službu.
Tokom Poljsko-sovjetskog rata (1919–1921), Józef Trajtler je imao velike zasluge u održavanju pune efikasnosti željezničkog saobraćaja na teritoriji Druge Poljske Republike.[1][4] On je Bydgoszczu omogućio veze sa Poznanjom i Varšavom. U to vrijeme živio je u kući u ulici Zygmunta Augusta 34.
Svojim plemenitim i pravednim karakterom zaslužio je simpatije i poštovanje njegovih nadređenih i kolega. Težak, svakodnevni rad izazvao je njegovu bolest i preranu smrt 1923. godine. „Gazeta Bydgoska“ („Bydgoske novine“) su tada pisale: Pokojnik mađarskog porijekla je svojom plemenitom dušom volio novoosnovanu Poljsku i odlučio da svo svoje znanje i energiju posvijeti poboljšanju željeznica u novoizgrađenoj državi.
Umro je od raka.[2] Njegov grob se nalazi na groblju Starofarny u Bydgoszczu. Nosi mađarski natpis „Áldott legija sherettt emléked“ (bos. Neka bude voljena uspomena Tvoja).[5]
Komemoracija
urediDana 25. septembra 2013. godine, na zahtjev počasnog konzula Mađarske u Bydgoszczu Gradsko vijeće je usvojilo odluku da se kružni tok na raskrsnici ulica Rycerska, Zygmunta Augusta i Zaświat nazove imenom Józefa Szugyija Trajtlera.[4] Svečano imenovanje raskrsnice održano je 11. decembra 2013.[6]
Reference
uredi- ^ a b "Zasłużony dla Bydgoszczy Węgier uhonorowany". wpolityce.pl (jezik: poljski). 27. 9. 2013. Arhivirano s originala, 29. 9. 2013. Pristupljeno 15. 2. 2023.
- ^ a b Lis, Tomasz Jacek (2020). Działalność pierwszego polskiego konsulatu honorowego w Sarajewie. W kręgu dyplomacji i polityki : w 100-lecie nawiązania stosunków dyplomatycznych między Polską a Jugosławią (jezik: poljski). Bojan Dimitrijević, Paweł Wawryszuk, Andrzej Zaćmiński. Bydgoszcz: Wydawnictwo Uniwersytetu Kazimierza Wielkiego. str. 53. ISBN 978-83-8018-328-5. OCLC 1235377436.
- ^ "Józef Trajtler. Niezwykła historia rodowitego Węgra, który ratował bydgoską kolej". Gazeta Pomorska (jezik: poljski). 28. 11. 2013. Arhivirano s originala, 1. 5. 2021. Pristupljeno 15. 2. 2023.
- ^ a b "Węgier patronem ronda przy dworcu". portalkujawski.pl (jezik: poljski). 26. 9. 2013. Arhivirano s originala, 4. 3. 2016. Pristupljeno 15. 2. 2023.
- ^ Sowińska, Hanka (31. 1. 2014). "Józef Szügyi Trajtler - Węgier w panteonie bydgoszczan". Gazeta Pomorska (jezik: poljski). Arhivirano s originala, 1. 5. 2021. Pristupljeno 15. 2. 2023.
- ^ Tarnowska, Anna (12. 8. 2013). "Węgier odbudował bydgoską kolej. Będzie patronem ronda". bydgoszcz.wyborcza.pl. Arhivirano s originala, 1. 5. 2021. Pristupljeno 15. 2. 2023.
Literatura
uredi- Błażejewski, Stanisław (1997). Bydgoski słownik biograficzny : praca zbiorowa. Tom IV. Janusz Kutta, Marek Romaniuk. Bydgoszcz. str. 108–109. ISBN 83-85327-26-6. OCLC 34281184.