Hondroblast
Hondroblasti ili perihondrijalne ćelije su mezenhimske matične ćelije in situ, koje, iz endochondnog okoštavanja formiraaju hondrocite u rastućem hrskavičnom matriksu. Drugo ime za njih je suphondralni kortiko-spužvaste matične ćelije koje imaju euhromatinska jedra i osnovnu boju okolnog matriksa.[1][2][3]
| Hondroblast Chondroblastus | |
|---|---|
 | |
| Detalji | |
| Sistem | Hrskavica |
| Identifikatori | |
| TH | TH {{{2}}}.html HH2.00.03.5.00002 .{{{2}}}.{{{3}}} |
| FMA | 66783 |
| Anatomska terminologija | |
Ove ćelije su izuzetno bitne u hondrogenezi zbog njihove uloge u formiranju i hondrocita i hrskavične matrice koji će na kraju formirati hrskavicu. Upotreba termina je tehnički netačno jer se mezenhimske preteče mogu tehnički diferencirati u osteoblaste ili masti. Hondroblasti se nazivaju hondrocitima tek kada se ugrade u matriks hrskavice, koji se sastoji od proteoglikana i kolagenskih vlakana, dok leže u matriksnim lakunama (prazninama). Kada se ugrade u hrskavični matriks, hondrocite rastu u začetku hrskavice, koja sve više postaje hrskavica vanćelijskog matriksa.[4][5][6]
Stvaranje
urediKao što je već naglašeno, mezenhimske matične ćelije potiču iz mezoderma. Ove ćelije, prilikom formiranja iz mezoderm, posebno se formiraju od embrionskih matičnih ćelija preko indukcije do BMP4 i faktor rasta fibroblasta FGF2 fetusa u maternici. Pretpostavlja se da razlikovanje embrionskih matičnih ćelija sa ovim faktorima rasta može spriječiti matične ćelije, kada se ubrizgavaju potencijalnim pacijentima protiv formiranja teratoma ili matične ćelije izazvaju tumore.
Sastav tkiva
urediKod organizama u razvoj i odraslih, većina hondroblasta se nalazi u perihondriju. To je tanak sloj vezivnog tkiva koji štiti hrskavicu i gdje hondroblasti pomažu širenje veličine hrskavice,kada brzo reagiraju na lučenje hormona, kao što su hormon rasta, hormon štitnjače i . glikozaminglikan. Oni se nalaze na perihondriju, koji je izvan razvoja kosti, a ne tako jako slojevit kao u hrskavici vanćelijskog matriksa i kao u unutrašnjosti i zato je ovdje gdje se nalaze kapilari. Tip rasta u održavanju hondroblasta zove se apoziciiski rast kostiju, koji povećava obim pogođenih tkiva. Važno je napomenuti da se perihondrij, a na taj način chondroblasti, ne nalaze na površini zglobne hrskavice.[7]
Formiranje i sastav matriksa
urediVanćelijski matriks, koga luče hondroblasti sastoji se od vlakana, kolagena, hijaluronske kiseline, proteoglikana, glikoproteina, vode i mnoštva makromolekula. U okviru gotove hrskavice, kolagenska vlakna čine oko 10-20% volumena, voda 65-80%, a proteoglikani i agregati hijaluronske kiseline preostali dio. Zbog proliferativne prirode hondroblasta, ćelije predstavljaju veći dio kompozicije nego što se normalno nalazi u završenoj hrskavici.
Kolagenska vlakna tipa II su odgovorni za buduće djelovanje hrskavičnog matriksa i davanje elastične čvrstoće. Strukturu ovih, kao i većine kolagenih vlakana, čini trostruka heliksma konfiguracija.
Proteoglikani su otporni na kompresijuu koje je uglavnom usmjerena ne hrskavice generirajući otpor na pritisak, koji je odgovoran za zaštitu matriksa od stresnog kompresijskog opterećenja. Oni se vezuju za do oko 100 hondroitin sulfatnih molekula i do 50 keratan sulfatnih glikoaminoglikanskih lanaca. Ovi lanci zajedno su pričvršćeni za okosnicu hijaluronske kiseline, koja, zajedno sa kolagenim vlaknima, stvara intersticijalni intrafibrilarni prostor u kojem se voda održava u negativnim naponu proteoglikana.[8].[9]
Također pogledajte
urediReference
uredi- ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-16-8 pogrešan ISBN.
- ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-222-6.
- ^ Harrison L. G. (2011): The shaping of life: The generation of biological pattern. Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-55350-6; http://books.google.com/books?id=-IPG-vg7Pr8C.
- ^ Krüger, Jan Philipp; Hondke, Sylvia; Endres, Michaela; Pruss, Axel; Siclari, Alberto; Kaps, Christian (2012). "Human platelet-rich plasma stimulates migration and chondrogenic differentiation of human subchondral progenitor cells". Journal of Orthopaedic Research. 30 (6): 845–52. doi:10.1002/jor.22005. PMID 22058056.
- ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): The Oxford Textbook of Medicine Arhivirano 21. 3. 2012. na Wayback Machine (5th ed.). Oxford University Press
- ^ Butler A. B., Hodos W. (2005): Comparative vertebrate neuroanatomy: evolution and adaptation. Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-471-21005-4.
- ^ Hall, B.K. (1983). Cartilage. New York: Academic Press. ISBN 978-0-12-319501-2. Pristupljeno 22. 10. 2014.Šablon:MEDRS
- ^ Pearle, Andrew D.; Warren, Russell F.; Rodeo, Scott A. (2005). "Basic Science of Articular Cartilage and Osteoarthritis". Clinics in Sports Medicine. 24 (1): 1–12. doi:10.1016/j.csm.2004.08.007. PMID 15636773.
- ^ King, M.W. (10. 2. 2014). "Glycosaminoglycans". Pristupljeno 22. 10. 2014.Šablon:MEDRS
Vanjski linkovi
uredi- Cartilage.org, International Cartilage Repair Society
- KUMC.edu Arhivirano 8. 4. 2011. na Wayback Machine, Cartilage tutorial, University of Kansas Medical Center
- Bartleby.com, text from Gray's anatomy
- MadSci.org, I've heard 'Ears and nose do not ever stop growing.' Is this false?
- CartilageHealth.com Arhivirano 5. 4. 2019. na Wayback Machine, Information on Articular Cartilage Injury Prevention, Repair and Rehabilitation
- About.com Arhivirano 7. 7. 2011. na Wayback Machine, Osteoarthritis
- Cartilage types Arhivirano 8. 2. 2014. na: Archive.today
- Different cartilages on TheFreeDictionary
- Cartilage photomicrographs
