Eva Klonowski
Eva Elvira Klonowski, rođ. Nowak (Wrocław, Poljska, 18. novembra 1946.) jest poljska i islandska forenzički antropolog.
Eva Klonowski | |
|---|---|
 Ewa Klonovski (2020) | |
| Rođenje | 18. novembar 1946 |
| Prebivalište | Sarajevo, Reykjavík |
| Nacionalnost | poljska |
| Državljanstvo |  Island[1] |
| Zanimanje | forenzički antropolog |
| Supružnik/ci | Ireneusz Klonowski |
Sklonila se u političko utočište na Islandu 1981. godine, nakon proglašenja ratnog stanja u Narodnoj Republici Poljskoj. Živjela je u Rejkjaviku na Islandu od 1982. do 1996. godine, kada je počela raditi na ekshumaciji pojedinačnih i masovnih grobnica u Bosni i Hercegovini. Od tada je odgovorna za iskopavanje i identifikaciju preko 2.000 žrtava.[2]
Biografija
urediKlonovski je završila kurseve na Univerzitetu Bretagne Occidentale u Brestu u Francuskoj, i Smithsonian Institution u Washingtonu. Članica je Američke akademije forenzičkih nauka. Godine 1981. postala je šef laboratorije na Odsjeku za patologiju (Odsjek za sudsku medicinu), Univerziteta na Islandu, Rejkjavik.[2]
Godine 1996. počela je raditi za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hag 1996. na ekshumaciji pojedinačnih i masovnih grobnica u Bosni i Hercegovini. Od tada je radila sa Bošnjačkom komisijom za nestala lica, Ljekarima za ljudska prava, kao direktorica projekta monitoringa ekshumacija Međunarodnog programa forenzike, te kao član tima forenzičkih eksperata Državne komisije za traženje nestalih osoba u Bosni i Hercegovini. Godine 2002. bila je jedina žena koja je radila za Međunarodnu komisiju za nestale osobe (ICMP), koju je bosanska država osnovala 1996.[3] Godine 2007. radila je kao viši forenzički antropolog pri Međunarodnoj komisiji za nestala lica.[4]
Rad u Bosni i Hercegovini
uredi1996. Klonovski je napustila svoju poziciju specijaliste za ispitivanje očinstva kako bi radila na iskopavanju masovnih grobnica širom Bosne. Vratila se sama ponovo 1998. godine, dobrovoljno se zaposlivši direktno za bosanske muslimane koji, kaže, "imaju najmanje novca, a najviše mrtvih." Zadatak s kojim se ona i njen tim suočavaju nije jednostavan, radeći u bombardiranim tvornicama odjeće i drugim improviziranim mrtvačnicama. Od početka svog rada u Bosni, Klonovski je igrala ključnu ulogu u pomaganju mnogim ožalošćenim porodicama u identifikaciji nestalih.[5]
Njen rad opisan je u knjizi “Kao da jedeš kamen” Wojciecha Tochmana.[6]
Priznanja
urediGodine 2002. Klonovski je odlikovana Oficirskim krstom ordena zasluga Republike Poljske od strane predsjednika Aleksandra Kwašnjevskog.[7]
Godine 2005. njeno je ime dodano na listu u zajedničkoj prijavi pod nazivom „1.000 žena za Nobelovu nagradu za mir”.[5]
Ona je također dobila počasno državljanstvo od vlasti Federacije Bosne i Hercegovine.[2]
Reference
uredi- ^ "Frumvarp til laga" (PDF) (jezik: islandski). althingi.is. Pristupljeno 15. 10. 2021.
- ^ a b c Raczyński, Rafał (2014). "Ogniwa życia polonijnego w Islandii" (PDF) (jezik: poljski). Studia Gdańskie. Wizje i rzeczywistość. str. 198. Arhivirano s originala (PDF), 15. 10. 2021. Pristupljeno 15. 10. 2021.
- ^ Tochman, Wojciech; Lloyd-Jones, Antonia (2008). Like eating a stone : surviving the past in Bosnia. Internet Archive. New York : Atlas & Co. ; [s.l.] : Distributed to trade by W.W. Norton & Company. ISBN 978-1-934633-14-4.
- ^ Brickley, Megan; Ferllini, Roxanna (2007). Forensic Anthropology: Case Studies from Europe (jezik: engleski). Charles C. Thomas. str. 183. ISBN 9780398077044.
- ^ a b "Eva-Elvira Klonowski (Iceland)". WikiPeaceWomen (jezik: engleski). Pristupljeno 15. 10. 2021.
- ^ "Fragmenty czatu z Wojciechem Tochmanem i bohaterką jego książki dr Ewą Klonowski, jednym z najwybitniejszych antropologów sądowych na świecie". wyborcza.pl (jezik: poljski). 27. 9. 2002. Pristupljeno 15. 10. 2021.
- ^ "Postanowienie Prezydenta Rzeczypospolitej Polskiej z dnia 14 sierpnia 2002 r. o nadaniu orderów i odznaczeń". isap.sejm.gov.pl (jezik: poljski). 14. 8. 2002. Pristupljeno 15. 10. 2021.