Endocitoza je oblik aktivnog transporta u kojem ćelija transportira molekule (kao što proteini) u ćeliji, gutajući ih u procesu koji troši energiju Endocitozu i njen analog, egzocitoza, koriste sve ćelije jer su za većinu hemijskih supstanci bitno da ih se veliki polarne molekule koje ne mogu proći kroz hidrofobne plazme ili ćelijske membrane od pasivnnih sredstva.[1][2][3]

Tipovi enddocitoze

Endocitoza uključuje pinoćitozu (ćelija za ispijanje) i fagocitozu (hranidbena ćelija).

Putevi endocitoze

uredi
 
Ilustracija klatrin-posredovane (lijevo) i klatrin-nezavisne endocitoze (desno) u sinapsnoj vezikuli membrane.

Putevi endocitoze mogu se podijeliti u četiri kategorije:

  • Kaveole su najčešće pominjan membranski pupovi bez klatrinskog omotača; nalaze se na površini mnogih, ali ne svih, tipova ćelija. Sadrže holesterol vezujući protein kaveolin (Vip21) sa dvoslojem koji je obogaćen holesterolom i glikolipidima. Kaveole su male (prečnik oko 50 nm) bocolike jame u membrani, koje su u obliku pećine (otuda i ime kaveole). One mogu predstavljati do jedne trećine područja ćelijske plazma membrane nekih tkiva, a u njemu posebno obiluju glatki mišići, tip I pneumociti, fibroblasti, adipociti i endotelne ćelije.[6] Uptake of extracellular molecules is also believed to be specifically mediated via receptors in caveolae.
  • Makropinocitoza, koja se obično javlja od visoko ogrličastih regiona plazma membrane, je invaginacija ćelijske membrane koja formira džep, koji se zatim izvrne van ćeliju u formira vezikulu (promjera oko 0,5-5  μm) ispunjenu velikom količinom vanćelijske tečnosti sa molekulama (ekvivalent ~ 100 CCVs). Punjenje džepa se odvija na ne-specifičan način. Vezikule zatim putuje u citosol i spajaju se s drugim vezikulama, kao što su endosomi i lizosomi.[7]
  • Fagocitoza je proces putem kojega vežu i integraliziraju čestice tvari čiji je prečnik veći od oko 0.75 µm, kao što su kao čestice prašine male veličine, ćelijske krhotine, mikroorganizmi i apoptozne ćelije. Ovi procesi uključuju uzimanje većih područja membrane od klatrinom posredovane endocitoze i puteva kaveole.

Noviji eksperimenti ukazuju na to da ove morfološke opisi pojava u endocitozi mogu biti neadekvatni, a adekvatniji način klasifikacije može se zasnivati na zavisnost pojedinih puteva, od klatrina sa više podtipova klatrin zavisne i klatrinom nezavisne endocitoze. Mehanistički uvid u nefagocitne, klatrinom nezavisne endocitoze je nedostajalo, ali je nedavna studija pokazala kako Graf1 regulira veoma rasprostranjeni put klatrin nezavisne endocitoze, poznat kao CLIC / GEEC put.[8]

Također pogledajte

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)
  2. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  3. ^ Kapur Pojskić L. (2014). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-8-3.
  4. ^ Marsh, Mark (2001). Endocytosis. Oxford University Press. str. vii. ISBN 978-0-19-963851-2.
  5. ^ Marsh, M.; McMahon, HT (juli 1999). "The structural era of endocytosis". Science. 285 (5425): 215–20. doi:10.1126/science.285.5425.215. PMID 10398591. Pristupljeno 19. 6. 2009.
  6. ^ Parton RG, Simons K (mart 2007). "The multiple faces of caveolae". Nature Reviews Molecular Cell Biology. 8 (3): 185–94. doi:10.1038/nrm2122. PMID 17318224.CS1 održavanje: upotreba parametra authors (link)
  7. ^ Falcone S, Cocucci E, Podini P, Kirchhausen T, Clementi E, Meldolesi J (novembar 2006). "Macropinocytosis: regulated coordination of endocytic and exocytic membrane traffic events". Journal of Cell Science. 119 (Pt 22): 4758–69. doi:10.1242/jcs.03238. PMID 17077125.CS1 održavanje: upotreba parametra authors (link)
  8. ^ Lundmark R, Doherty GJ, Howes MT et al. (novembar 2008). "The GTPase-Activating Protein GRAF1 Regulates the CLIC/GEEC Endocytic Pathway". Current Biology. 18 (22): 1802–8. doi:10.1016/j.cub.2008.10.044. PMC 2726289. PMID 19036340.CS1 održavanje: upotreba parametra authors (link)

Vanjski linkovi

uredi