Dijagnostika

Dijagnostika

Dijagnoza je izraz koji se u medicini koristi za prepoznavanje pojedine bolesti.

Dijagnozu postavlja ljekar na osnovu anamneze - dobivenih podataka o bolesniku i njegovoj bolesti - kao i simptoma, te rezultata različitih morfoloških i funkcionalnih pretraga.

Najjednostavnije metode pretrage su fizikalne - inspekcija, palpacija, perkusija i askultacija. Nešto složenije su one laboratorijske te one kojima se bolesnik podvrgava pregledu uz pomoć različitih medicinskih aparata.

Razlikovanje različitih bolesti se naziva diferencijalna dijagnoza.

Prikupljanje činjenicaUredi

Proces dijagnostike (ili proces prikupljanja činjenica o svim aspektima neke bolesti) se sastoji od:

  • anamneze,
  • fizikalnog pregleda i
  • ostalih dijagnostičkih metoda.

AnamnezaUredi

Anamneza (grč. mnesis – sećanje) je ciljani razgovor, kojim lekar iz pacijentovog iskaza saznaje ono što je bitno za postavljanje dijagnoze. Anamneza se sastoji iz: Anamnesis morbi (lat. morbus – bolest) - zapažanja samog pacijenta od trenutka kada je bolest počela da ga muči do trenutka pregleda ; Anamnesis familliae (porodična historija bolesti) bolesti od kojih su bolovali članovi porodice bolesnika Anamnesis vitae (lat. vita - život) - sećanje na druge bolesti od kojih je bolesnik bolovao ili eventualno još boluje u životu. Nekad zbog prirode bolesti nije moguća komunikacija sa bolesnikom (nesvest, malodobnost, duševne bolesti itd), pa se anamneza uzima od trećeg lica (rodbina, staratelj) i tako uzeta anamneza se zove heteroanamneza (grč. heteros - drugi).

Fizički pregledUredi

Fizički pregled je prikupljanje informacija o stanju zdravlja bolesnika čulima lekara. Prilikom fizikalnog pregleda koriste se samo najosnovniji medicinski instrumenti: fonendoskop, manometar, neurološki čekić, stetoskop, lupa itd.

Načini fizikalnog pregleda su:

  • inspekcija - pregled gledanjem;
  • auskultacija – slušanje, osluškivanje;
  • perkusija - lupkanje. Lupkanjem određenih delova tela bolesnika proizvode se različiti zvukovi ili pokreti tela na osnovu kojih se donosi određeni zaključak;
  • palpacija - pipanje.

Ovo su osnovni metodi. Postoji čitava paleta kombinovanih metoda i „trikova“ zbog kojih, i pored napredovanja nauke i tehnike, fizikalni pregled lekara i dalje čini osnovni dijagnostički metod. Iako se u litaraturi ne navodi kao poseban metod, čulo mirisa je itekako važno u postavljanju dijagnoze. Neki lekari smatraju da je intuicija posebni oblik mišljenja koji se stiče iskustvom i koji dovodi do dijagnoze bez jasnog uzročno posledičnog niza u misaonom procesu.

Vanjski linkoviUredi