Brodar (Višegrad)

Tvrđava Brodar smještena je uzvodno od Višegrada, na kraškom grebenu na liticama kanjona Drine, na njenoj lijevoj strani, kod ušća Lima u Drinu. Na desnoj obali Drine i Lima je brdo Bujak. Brodar je osiguravao prijelaz preko Drine. U blizini je naselje Varošište koje asocira na njegovo podgrađe. ^[1] Brodar se spominje 1442. kao posjed vojvode Ivaniša Pavlovića, gdje je sačinjena jedna njegova povelja (na planini na Bujaku, prema našem gradu Brodaru) ^[2] Podgrađe Brodara spomenuto je 1449. godine (sub locum dictum Brodar) u tužbi usmjerenoj protiv Vukića Muržića, službenika Ivaniša Pavlovića (Vuchich Mursich officialem vayuode Iuanis Paulouich). ^[3]

Nahija Brodar se spominje od 1469. do 18. vijeka. U Brodaru je 1485. bio timar višegradskog kadije. ^[4]

Reference

^ Hamdija Kreševljaković, Stari bosanski gradovi, Naše starine 1, Sarajevo 1953, 11-12; Pavao Anđelić, Brodar, Višegrad, Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom III, Zemaljski muze Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988, 92; Marko Popović, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 98.
^ „на планини на Бујаку према нашем граду Бродару“ (29. septembar 1442. godine), Ljubomir Stojanović, Старе српске повеље и писма, I/2, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 24, Београд-Сремски Карловци, 1934, 103.
^ Desanka Kovačević-Kojić, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978, 101; „Ser Michael de Proculo et socii coram domino vicerectoris ser Marino Mich. de Bona sedente loco ser Damiani de Sorgo Rectoris non valentis sedere quia eset ipse unius ex sociis dicti ser Michaelis fecit lamentum supra Vuchich Mursich officialem vayuode Iuanis Paulouich, dicens quod istis diebus proximus de una garauana que eundo in Sclauoniam transibat sub locum dictum Brodar dictus Vuchich accepit unam salmam pannorum que dictus Vuchich accepit unam salmam pannorum que dicitur esse ser Paladini de Lucaris. [Testes:] Vuchaz Miobratouich, Pribio Tolilouich” (8. septembar 1449. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Lamenta de foris, Svezak: XXII, Folija: 192.
^ Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk – Postanak i upravna podjela, Svjetlost, Sarajevo 1982, 131.

Literatura

Pavao Anđelić, Brodar, Višegrad, Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom III, Zemaljski muze Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988, 92.
Desanka Kovačević-Kojić, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978.
Hamdija Kreševljaković, Stari bosanski gradovi, Naše starine 1, Sarajevo 1953, 11-12
Marko Popović, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003.
Ljubomir Stojanović, Старе српске повеље и писма, I/2, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 24, Београд-Сремски Карловци, 1934.
Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk – Postanak i upravna podjela, Svjetlost, Sarajevo 1982.

[1] Hamdija Kreševljaković, Stari bosanski gradovi, Naše starine 1, Sarajevo 1953, 11-12; Pavao Anđelić, Brodar, Višegrad, Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom III, Zemaljski muze Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988, 92; Marko Popović, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 98.

[2] „на планини на Бујаку према нашем граду Бродару“ (29. septembar 1442. godine), Ljubomir Stojanović, Старе српске повеље и писма, I/2, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 24, Београд-Сремски Карловци, 1934, 103.

[3] Desanka Kovačević-Kojić, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978, 101; „Ser Michael de Proculo et socii coram domino vicerectoris ser Marino Mich. de Bona sedente loco ser Damiani de Sorgo Rectoris non valentis sedere quia eset ipse unius ex sociis dicti ser Michaelis fecit lamentum supra Vuchich Mursich officialem vayuode Iuanis Paulouich, dicens quod istis diebus proximus de una garauana que eundo in Sclauoniam transibat sub locum dictum Brodar dictus Vuchich accepit unam salmam pannorum que dictus Vuchich accepit unam salmam pannorum que dicitur esse ser Paladini de Lucaris. [Testes:] Vuchaz Miobratouich, Pribio Tolilouich” (8. septembar 1449. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Lamenta de foris, Svezak: XXII, Folija: 192.

[4] Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk – Postanak i upravna podjela, Svjetlost, Sarajevo 1982, 131.

[1]

[2]

[3]

[4]