Berzovni krah Južnomorske kompanije
Berzovni krah Južnomorske kompanije ili Južnopacifička špekulacija (engleski: South Sea Bubble) desio se 1720. na Londonskoj berzi nakon što je britanska vlada plasirala dionice Južnomorske kompanije (engleski: South Sea Company), a da zauzvrat budu uknjiženi javni dugovi. Historijske ličnosti Isaac Newton i Jonathan Swift izgubile su novac u ovom događaju. Njemački časopis Technology Review ubraja ovaj krah među prve koji su dokumentovani.[1]
Uvod
urediNakon što je Velika Britanija nagomilala javni dug tokom ratovanja sa Španijom, ponestalo je novca u državnoj kasi. Ipak, postojala je Južnomorska kompanija, osnovana 1711, koja je imala monopol nad britanskim kolonijama.[2] Southsea, koju su osnovali britanski bankari, prevozila je robove iz Zapadne Afrike u Ameriku. Da bi se javno finansiranje održalo donesena je odluka za njenu privatizaciju. Prethodno je Southsea uknjižila jedan dio javnog duga Velike Britanije, obveznice su imale kamatu od 6%, potom su plasirane dionice kompanije na berzi. Država je dala ovlast kompaniji Southsea da se dalje finansira putem dokapitalizacije (prodajom novih dionica).[3]
Berzovna špekulacija
urediJoš prije nego je što je potpisan ugovor o privatizaciji dionice Southsea su počele da rastu. Krajem 1719. dionice su porasle za 126 funti (nominalna vrijednost 100 funti). Kompanija je dobila dodatne privilegije za eksploataciju kolonija u Srednjoj Americi nakon što je preuzela kompletan javni dug u visini od 31,7 miliona funti. Kad je berzovna vrijednost kompanije narasla na 14 miliona funti izvršena je dokapitalizacija od 2,25 miliona funti. Putem oglasa kompanija je pozvala ulagače da se priključe osvajanju "Novog Svijeta" putem kupovine dionica. Mnogi su se odazvali, imućni holandski, švicarksi i španski trgovci pa i sam škotski ministar finansija John Law koji je kupio 20000 dionica. Ovaj potez Lawa dodatno je podstakao rast vrijednosti dionica na berzi, iako do tada Southsea nije zaradila nijednu funtu. 25. maja 1720 kurs je već iznosio 500 funti, 2. juna 890, a u augustu 1000 funti. Ova berzovna špekulacija dovela je do velike euforije i kod drugih dioničkih društava (oko 200) tako da je ukupna vrijednost kapitala na Londonskoj berzi iznosila 500 miliona funti, što je predstavljalo petostruku količinu novca koji je bio u optjecaju na području Evrope.[2][3]
Krah Londonske berze
urediVeliki broj preduzeća su plasirali dionice, iako nisu realno (kao i sama Southsea kompanija) imala nikakav dobitak. Britanska vlada je donijela zakon pod imenom Scire-Facias Act kojim je trebala biti suzbijena prevara tokom osnivanja preduzeća. Čim je zakon donesen dionice Southsea kompanije su počele padati, da bi se pad usporio menadžment obećava dioničarima dividendu od 30% a kasnije i 50%. Uz to na drugoj strani La Manche kanala, na Pariškoj berzi se dogodio krah zbog tzv. Mississipijevske prevare, strani investori su zbog toga počeli i sa Londonske berze povlačiti kapital. Padanje se nastavilo i 8. septembra 1720 kurs dionica je iznosio 120 funti.[2][3]
Posljedice
uredi
Vlada je uvela tajni odbor za razotkrivanje finansijskih malverzacija Southsea kompanije. Iako je nađen veliki broj prestupa, dezinformacija i manipulacija berzovnog kursa, odbor predlaže nagodbu Vlade i Southsea kompanije. Vlada je pristala da održi kompaniju da ne ode u stečaj, uprkos tome dioničari nisu profitirali od "Novog svijeta". Nakon što je Isaac Newton tokom špekulacije izgubio 20000 funti dao je poznatu izjavu:
Mogu proračunati putanje nebeskih tijela, ali ne i ljudsku ludost.
Jonathan Swift, koji je izgubio sav novac, navodno inspiriran ovim događajem, napisao je Gulliverova putovanja.[2]
Javni dug
urediJavni dugovi Velike Britanije, uknjiženi od Southsea, i dan danas postoje u iznosu od 2,5 milijardi funti (ukupno zaduženje Velike Britanije je 2014 iznosilo 1,4 biliona funti). Britanski šef trezora George Osborn je 2014. izjavio da će, nakon što se otplate dugovi iz Prvog Svjetskog rata, biti vraćeni i dotični iz 1720.[5]
Analize
urediGiovani Giusti s Univerziteta Pompeu (Barcelona), Charles Noussair s Univerziteta u Tilburgu (Holandija) i Hans-Joachim Voth s Univerziteta u Zürichu analizirali su krah računarskim simulacijama. Naveli su sljedeće elemente:[6]
- nesigurnost dioničara koji su vjerovali u pozitivan razvoj kursa
- ponašanje britanske vlade koja se zbog rasta kursa dionica sve više zaduživala
- nova finansijski izumi, tzv. kreditna poluga koja je omogućavala špekulaciju na kredit
- poznavaoci stvarnog finansijskog stanja (insajderi) prodavali su, dok su oni koji ga nisu poznavali (autsajderi) kupovali dionice
- ignoriranje glasova kritike, poput parlamentarca i pisca Archibalda Hutchesona, koji je izračunao da su dionice prodavane preskupo.
Također pogeldajte
urediReference
uredi- ^ Mattke, Sascha (31. 7. 2017). "Münzen statt Aktien". Technolog Review (jezik: njemački). Heise Verlag. Pristupljeno 2. 8. 2017.
- ^ a b c d e Kerstin Papon, Die Südseeblase kam auch Isaac Newton teuer zu stehen FAZ, 7. 8. 2008; pristupljeno: 17. 5. 2015 (de)
- ^ a b c Ogger Günter, Der Börsenschwindel wie Aktionäre und Anleger für dumm verkauft werden 2001, C. Bertelsmann Verlag ISBN 3-570-00498-8 str. 271 (de)
- ^ Originalni citat:"I can calculate the motion of heavenly bodies, but not the madness of people." vidi: Shahid Mahmood, The Motion of Heavenly Bodies Huffington post, objalvjeno 11.5. 2012; pristupljeno: 17. 5. 2015 (en)
- ^ Günstiger Zinssatz: Großbritannien zahlt 300 Jahre alte Schulden zurück Spiegel, objavljeno 27.12. 2014; pristupljeno: 19. 5. 2015 (de)
- ^ Brett Arends,Wie man die nächste Spekulationsblase erkennt Wall Street Journal, 18. 5. 2014; pristupljeno: 17. 5. 2015 (de)
Vanjski linkovi
uredi- Banka Engleske (BoE), zvanična stranica (en)
- Stranica Londonske berze Arhivirano 4. 2. 2012. na Wayback Machine (en)