Aminoacil-tRNK sintetaza

Definicija

Aminoacil tRNK sintetaza ('aaRS) je enzim koji privezuje odgovarajuću aminokiselinu na njenu tRNK. Također katalizira esterifikaciju određenih srodnih aminokiselina ili njenih prethodnica jednog od svih svojih kompatibilnih srodnih tRNK formirajući aminoacil-tRNK.

To se ponekad naziva "punjenje" ili "učitavanje" tRNK aminokiselinama. Kada se tRNK optereti, može ribosomu prenijeti aminokiselinu na sve veći nastajući peptid, u skladu sa genetičkim kodom. Aminoacil tRNK stoga ima važnu ulogu u translaciji DNK – ekspresiji gena u stvaranju proteina.^[1]^[2]

Mehanizam

Sintetaze prvo vežu adenozin trifosfat (ATP) i odgovarajuću aminokiselinu (ili njen prekursor) da se formira aminoacil-adenilat, oslobađajući anorganski pirofosfat (PP_i). Adenilat-AARS kompleks onda vezuje odgovarajuću molekulu,tRNK i aminokiselina prelazi iz AA-AMP na 2'- ili 3'-OH prošlog tRNK nukleotida (A76) ili na 3'-kraj.

Mehanizam se muže sumirati u slijedećoj seriji reakcija:

aminokiselina + ATP → aminoacil-AMP + PP_i
aminoacil-AMP + tRNK → aminoacil-tRNK + AMP.

Sumirajući obje reakcije, sveukupna je slijedeća: aminokiselina + tRNK + ATP → aminoacil-tRNK + AMP + PP_i.

Kombinacija ove tri reakcije daje: aminokiselina + tRNK + ATP + H₂0 → aminoacil-tRNK + AMP + PP_i. Neke sintetaze također posreduje u korekturnoj reakciju kako bi se osigurala visoka vjernost tRNK punjenja; Ako se utvrdi da ae tRNK nepropisno puni, odnosno prihvata neodgovarajuću aminokiselinu, veza aminoacil-tRNK bude hidrolizirana.^[3]^[4]^[5]

Također pogledajte

Reference

^ Kornberg A. (1989): For the love of enzymes – The Odyssay of a biochemist. Harvard University Press, Cambridge (Mass.), London,ISBN 0-674-30775-5, ISBN 0-674-30776-3.
^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
^ Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.
^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

Vanjski linkovi

ICAARS: B. Pawar, and GPS Raghava (2010) Prediction and classification of aminoacyl tRNA synthetases using PROSITE domains. BMC Genomics 2010, 11:507
MARSpred: B. Pawar, and GPS Raghava (2011) Predicting sub-cellular localization of tRNA synthetases from their primary structures. Amino Acids 2011 PMID 21400228^{[mrtav link]}

[1] Kornberg A. (1989): For the love of enzymes – The Odyssay of a biochemist. Harvard University Press, Cambridge (Mass.), London,ISBN 0-674-30775-5, ISBN 0-674-30776-3.

[2] Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.

[3] Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.

[4] Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.

[5] Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]