Solarno grijanje
Ovaj članak je siroče zato što nema ili vrlo malo ima drugih članaka koji linkuju ovamo. |
Solarno grijanje je proces zagrijavanja vode ili prostora uz pomoć konvertovane solarne energije.[1]
Proces konvertovana sunčeve u toplotnu energiju vrši se uz pomoć kolektora. Postoji više vrsta toplotnih solarnih kolektora:
Vrste solarnih kolektora uredi
- Ravni solarni kolektori
Ravnim TSK mogu se dobiti temperature fluida do 100 °C, jednostavne su konstrukcije i veoma su često u upotrebi. Između kolektorske ploče i krova se nalazi izolacija.[1]
Topla voda koja se dobija pomoću ovakvog sistema (ravni solarni kolektor) se skladišti u rezervoaru (ujedno i razmjenjivač toplote) (temperature oko 60 °C) i kapaciteta od 150 - 300 l , što zavisi od broja članova domaćinstva. Površina kolektora je od 4–6 m2. Elementi sistema su:
|
|
- Cijevni kolektori sa vakuumskom izolacijom
Ova vrsta kolektora se sastoji iz debljih cijevi u kojima je vakuum. Unutar ovih cijevi se nalazi sam kolektor kroz koji cirkuliše fluid. S donje strane se nalazi ogledalo koje usmjerava sunčeve zrake na vakuumske cijevi. Ova vrsta kolektora ne gubi mnogo energije zbog toga što praktično ne postoji konvekcija.[1]
- Ravni kolektori sa vakuumskom izolacijom
Ove se sastoje od jednostavnih ploče u kojim je vakuum. Cijevi s fluidom se nalaze u tim pločama. Ovakva izvedba je manje zastupljena u praksi s tim što je, zbog ravne površine, zaptivanje teže za razliku od cijevnih kolektora potrebna je i vakuumska pumpa koja održava vakuum.[1]
- Vazdušni kolektori
Kod ove vrste se kao fluid upotrebljava vazduh. Vazduh koj cirkulira kroz kolektor može se istovremeno koristiti i za prozračavanje prostorija koje se griju. Isto tako je moguće ovu vrstu kolektora upotrijebiti u poljoprivredi ili industriji za sušenje voća.[2] Prednost ovih kolektora je što za razliku od onih sa vodom ne postoji problem zamrzavanja. Gubitak vazduha, ukoliko zaptivanje nije idealno, ne predstavlja veliki problem.[1]
Problemi u praksi uredi
Postojo niz problema s kojim se susreću solarni kolektori odnosno isti umanjuju stepen iskorištenja:
- prljavština koja se nanosi vjetrom, kišom. Ovaj problem se može se izbjeći ako su kolektori ugrađeni s nagibom od najmanje 15°.[1] Ukoliko je nagib dovoljno visok posredstvom kiše je moguće da kolektori i čiste.
- sjenke koje nastaju zbog okoline: drveće, zgrade koje umanjuju takodjer stepen iskorištenja.
- snijeg može, ako potpuno pokrije kolektor, time i obustavi snabdijevanje toplotom.[1]
Toplotni solarni kolektori (TSK) su uređaji koji sakupljaju sunčevu energiju i pretvaraju je u toplotnu. Postoje tri vrste TSK:
Ravni solarni kolektori uredi
Ravnim TSK mogu se dobiti temperature fluida do 100 °C, jednostavne su konstrukcije i veoma su često u upotrebi. Elementi ovog kolektora su:
- Cijev obično bakarna kroz koji struji fluid (HF = ulaz hladnog fluida, TF = izlaz zagrijanog fluida)
- Kućište (Drvo, metal, plastična masa)
- Termoizolacija (najčešće mineralna vuna ili PU pjena )
- Apsorber - bakarna crno obojena ploča čvrsto vezana sa cijevi (1)
- Staklena ploča (često sa antireflektujućim slojem)
Selektivni solarni kolektori uredi
Oni su posebno konstruisani kolektori koji se rade od hroma ili nikla sa specijalnim crnim premazima koji primaju samo svjetlosne zrake određene talasne dužine a faktor refleksija mu je približno = 0. Ovi kolektori mogu postići temperature fluida i do 500 °C. Najčešće se koriste kod Solarnih elektrana za dobijanje suhe vodene pare.
Koncentrirajući solarni kolektori uredi
Prave se u dvije varijante. Princip je da se veća površina sunčevih zraka prihvati i usmjeri na male površine prijemnika sa fluidom.
Prva varijanta ima parabolična ogledala u čijoj se žiži nalazi staklena cijev (prijemnik-apsorber) sa fluidom.
Druga varijanta ima centralni prijemnik (toranj) oko kojeg se nalazi polje pokretnih, automatski upravljanih, ravnih ogledala (heliostata) koji usmjeravaju sunčeve zrake na prijemnik.
Prijemnik kod obje varijante je selektivni TSK.
Također pogledajte uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Klaus Oberzig: Solarwärme. Heizen mit der Sonne. Stiftung Warentest, Berlin 2012 (vidi: Homepage Stiftung Warentest[mrtav link])
- Norbert Schreier et al.: Solarwärme optimal nutzen, Wagner & Co Verlag, 1980–2005, ISBN 3-923129-36-X.
- Matthias Futterlieb: Solarthermische Wärmeerzeugung – Rahmenbedingungen und Förderstrategien im regenerativen Wärmesektor in Deutschland und Spanien. Universitätsverlag der TU Berlin, Berlin 2011, ISBN 978-3-7983-2347-6 (Volltext).
- Bernd-Rainer Kasper, Bernhard Weyres-Borchert: Leitfaden Solarthermische Anlagen, Deutsche Gesellschaft für Sonnenenergie e.V. Arhivirano 22. 8. 2013. na Wayback Machine, 8. Auflage 2008, ISBN 978-3-00025562-5.
- Volker Quaschning: Erneuerbare Energien und Klimaschutz. Hanser Verlag, München, 3. Auflage 2013, ISBN 978-3-446-43809-5.
- Volker Quaschning: Regenerative Energiesysteme. Hanser Verlag, München, 8. Auflage 2013, ISBN 978-3-446-43526-1.
- Thomas Delzer et al.: Sonnenwärme für den Hausgebrauch, Ein Ratgeber für Auswahl und Kauf der eigenen Solaranlage, Solarpraxis Engineering Team, Hrsg. Solarpraxis AG, 2. Auflage 2009, ISBN 978-3-934595-90-3.
- Anselm Wagner und Ingrid Böck (Hg.): "Konrad Frey: Haus Zankel – Experiment Solararchitektur", JOVIS Verlag Berlin 2013, ISBN 978-3-86859-216-0
Vanjski linkovi uredi
- Buch der Synergie
- Energie-Lexikon
- It's solar power's time to shine MSN Money
- World's Largest Solar Thermal in Saudi Arabia
- Onsite Renewable Technologies at United States Environmental Protection Agency website
- Renewable solar energy websites na Curlie
- Assessment of the World Bank/GEF Strategy for the Market Development of Concentrating Solar Thermal Power
- Solar thermal energy calculator
- Concentrating Solar Power An overview of the technology by Gerry Wolff, coordinator of TREC-UK
- NREL Concentrating Solar Power Program Site
- Comprehensive review of parabolic trough technology and markets
- Nevada Gets First U.S. Solar Thermal Plant
- Solar thermal and concentrated solar power barometer[mrtav link] - 2013 Pdf