Razgovor:Husein-kapetan Gradaščević

Asime potkrala ti se mala greska u naslovu clanka. Napisao si Husejn umjesto Husein. Kapetan se pise malim slovom (titula).

Uredu, sekunda.. Asim Led 01:43, 13 Nov 2004 (CET)

Članak je pun grešaka i istorijskih neistina, što se verovatno ne bi desilo da ste koristili izvore starije od 1990. Bilo bi interesantno da se neko potrudio da objasni zašto je Husein Gradaščević za bitku odabrao baš Kosovo 1831., kako to da je imao srdačne odnose sa Njegošem sa kojim se stalno dopisivao, zašto Miloš Obrenović (sa kojim inače nije imao dobre odnose) u pismu grofu Neselrodu u Petrogradu kaže za Gradaščevićev pokret: "prete Porti, ako ne odustane od zavođenja novina, da će se vratiti krstu, koga su, silom gonjeni, odbacili jednom, ili izginuti do poslednjeg člana braneći veru i svoja prava". Zašto vrlo brzo odbacuje titulu bega i na ličnom zlatnom pečatu mu piše "Husein kapetan Gradaščević, vitez i predvoditelj cele bosanske voiske", baš ovim rečima? Zašto se na velikom broju dokumenata potpisivao ćirilicom? Koliko hiljada Srba je bilo u sastavu njegove vojske? NamerŠno izbegavam bilo kakve teorije, interpretacije, tuđa mišljenja i razmišljanja kako bih isključio bilo kakvu proizvoljnost i jednostranost, sva moja pitanja i primedbe se baziraju na originalnim istorijskim dokumentima koje sam lično video! Uroš 16:26, 17. Apr 2006 (CET)

I šta ćemo sad? Jel' i on Srbin? Zrak je srpski, država srpska, pa i ova tastatura je srpska. Ajme nama, sve je srpsko. Ćirilica je srpsko pismo! Da Da Da, jeste. Možda sam i ja Srbin, nikad se ne zna. Jedno znam. Ma koje dokaze, bilo kakve mi vama dadnemo - to se odbacuje. I šta god da kažemo, vaša je istina. Vaša vaša i samo vaša. Niko drugi nije u pravu, uglavnom. Većinom. Dokle i dokad? --Haris 20:30, 17 april 2006 (CEST)

Zar nisi znao da su svi koji pisu cirilicu srbi? Tako su i Cirilo i Metodije bili srbi koje je poslala nebeska srbija da krsti nebeske srbe. Grci su inace juzni Srbi. Isto tako Putin laze kad kaze da je rus, jer on pise cirilicom a svi mi znamo da je to samo srpsko i srpsko. Inace salu nastranu, Hare bezveze gubis vrijeme na ljude koje nikad nisu procitali knjige. To se samo treba ignorirati sve dok ne unistava clanke. A kad to pocne raditi onda BAN. --EmirA 20:45, 17 april 2006 (CEST)

Zaista ne razumem ovakvu reakciju, ja sam svoj komentar bazirao ne određenim istorijskim dokumentim i ništa nisam paušalno omalovažavao i diskvalifikovao. Nemam ništa protiv bilo koje nacije, i u potpunosti zastupam stav da je svaka nacija, pa i srpska, nastala u jednom istorijskom trenutku diferencirajući se od neke veće etničke grupe. Shodno tome, potpuno poštujem da danas postoji bošnjačka nacija. U krajnjoj liniji, najbitnije je kako neko lično doživljava pripadnost, i u tom smislu svako odavde može reći da je Eskim i ja ću to poštovati. Ali ovde se radi o nečemu drugom. Pre svega sam govorio o Gradaščeviću kao o ličnosti koja je u najmanju ruku bila svesna svog srpskog porekla, kao i mnogi drugi veliki Muslimani (Meša Selimović, Emir Kusturica, itd.). Neki od njih su posezali za restauracijom svog nacionalnog identiteta, a neki su tome prilazili dijalektički. Ne znam da li treba i eksplicitno da kažem da ne mislim da su svi živi Srbi pa i Grci. Kao što rekoh, za mene su Srbi oni koji se osećaju tako i ne vidim u toj sferi bilo kakav prostor za nametanje etniciteta. Ali potreba novostvorenih nacija za svoje post festum utemeljenje u istoriji je krajnje smešna! Tako da ne verujem da su Makedonci potomci Aleksandra Makedonskog a isto tako ne verujem ni da su Bošnjaci kao samostalna i karakteristična etnička grupa postoji pre 20. veka. Uroš 20:45, 21. Apr 2006 (CET)

http://bs.wikiquote.org/wiki/Husein-kapetan_Gradaščević

Onda je taj Gradaščević bio veoma nelogičan tip. Ono fakat. Spominje neke Bošnjake koji tada i nisu postojali. Zašto ih spominje, ili je ono što je on rekao, naravno, laž jer to nisu napisali Srbi? I tako dalje i tako dalje... shvaćaš li da to ne vodi nikuda, ovakve rasprave? Ovo je enciklopedija, i u članku će biti spomenuta njegova djela i šta je uradio, za šta se borio, šta je radio u životu, a ne neke špekulacije tipa... možda je on bio to jer je to i to zbog toga i toga... možda. --Haris 21:33, 21 april 2006 (CEST)

Problem je prvo u tome što vi mješate pojmove etnička grupa, narod i nacija ti pojmovi nisu jedno te isto, drugo izraz Bošnjak se je prije koristio kao ekvivalentan izrazu Bosanac. Ja ne znam, s kojim se izvorom navodi prvo razlikovanje tih dviju pojmova. Trebalo bi se navesti, koje značenje ima oznaćivač Bošnjak u tim vremenima. Osim toga sve nacije su novostvorene. Tako i Francuska nacija nije postojala dok se nije osnovala nacionalna država u Francuskoj, iako je na tom istom ozemlju bila prije toga država Francuska. Iz etničke(/ih) grupe(/a) nastane narod, a iz naroda nacija. Narod ne postane nacija, dok ne dobije svoju nacionalnu državu, a nacije se mogu osnovati i sa strane oblasti (poput Španije, ZDA, Francuske,...), i za neke unutar nacije postati etnički označivač. A slavenska riječ narod ili ti njemački Volk ili možda još koji drugi pojam u tom smislu označava etničku grupu, koja je politički organizovana i želi postati nacija, riječ proizlazi isto i iz razlikovanja među "obićnim" narodom ili ti ljudstvom u odnosu s vladarima, koji su iz neke druge skupine. Primjer naroda što nije (još) nacija su Kurdi, a primjera etničkih grupa, koji nisu narod, to jest nema želja za organizovanjem za svrhu države, ima mnogo. Bošnjaci (u današnjem smislu riječi) tako nisu nacija, možda za neke jesu narod, Bosanci(i Hercegovci) mogu bit nacija (to nisam preučavo), ali jesu također narod za ljude poput mene. Tako da vas molim, ko što vi ne želite, da vas Srbi siluju s pričom, o tome, da vi niste Bošnjaci, nemojte ni vi silovat ljude poput mene (govorim uopšte o bosanskoj izvedbi wikipedie) s time, da čim sam musliman i Bosanac, da moram bit i Bošnjak, e pa nisam, (možda u nekadašnjem koriščenju riječi, a ne današnjem). Ja lično mislim, da moj etnički stav pravilniji, a vi vjerovatno isto mislite za svoj, tako da molim te malo poštovanja, jer se drukčije potpuno isti, ko i oni što vama ne daju pravo. I nije dovoljno čitat samo knjige izpred 1990, več i one prije njih i one posle njih, i zapravo čak i tada nemaš potpune slike. I da bi bilo koja etnička grupa nastala je morala bit prvo jedna osoba, koja je bila mišljenja, da je kulturno drukčija od "onih" (ili je to i bila). Tako da su SVE etničke grupe stvorene, pa čak i da postoji nešto u biologiji, čovjek to ne more vjerovatno nikad u potpunosti ne more shvatit i kad bi to ne bi vjerovatno znao (a beli bi se uvjeravo, da zna), jer mi o svemu razmišljamo kroz značenja koja pridodamo pojavama, postojale one ili ne. A ako vi stvarno hoćete, da napravite kolko tolko istinit (potpuna istina se sa ljudskim umom, koji je ograničen sa više aspekata, ne more stići) onda vas molim, da nemojte člankove pisat iz isključivo historijskih izvora, već se malo obrazujte u antropološkim, filozofskim, (socio)lingvistici, psihoanalizi, tekstualnoj analizi, diskurzivnoj analizi,..., a i historiji (ili hist. analizi), da bi bili malo objektivniji, jer historija, ko i mnoge druge oblasti, pa čak i ove navedene (ali manje) je pune jedne ideologije sa sviju strana, jer si ionako razlažete što se nekad zbivalo, svako iz svojih današnjih pozicija. I štagod čitali, molim Vas budite kritični i tražite argumente, ne samo citate. To je i problem wikija, jer ga može pisat svako, zato se i za ozbiljnije namjene (ozbiljnije škole i struke) i ne može koristit za citate. Nemojte molim vas shvatit moju kritiku ko kritiku na vas ko osobe, več probajte to razumjet konstruktivno. I nemojte odmah odbacit to ko glupo filozofiranje, več molim vas pobijte tvrdnju s argumentom protiv njezine istinitosti, a ne protiv mene. Čak volio bih takvu raspravu, jer takvo sučeljavanje mišljenja bogati naše razumjevanje istine. Fala. Lijep pozdrav, Esad Halilović

6 nahija

Postovanje,

autor teksta na nekoliko mesta navodi da su bosanski kapetani bili ljuti na Portu jer je Srbiji dala autonomiju i prisajedinila joj "6 starih bosanskih nahija". Da li bi autor znao da nabroji te nahije, i da kaze koje godine su prisajedinjenje Srbiji?

Nisam autor (tad me nije ni bilo na Wiki), ali pit'o sam jednog historičara. To su Jadar, Rađevina, Soko, dio Moravice. Godina je 1830. (Izvor: A. Aličić, Pokret za autonomiju, Sarajevo, 1996) -- Kukac (razgovor) 15:12, 25 mart 2012 (CEST)

1830. godine je Porta donela hatiserif o prisajedinjenju Srbiji 6 nahija: Negotinska krajina, Crnorecka nahija (oblast danasnjeg grada Knjazevca u istocnoj Srbiji), Paracinska, Krusevacka, Starovlaska (Ivanjica, Zlatibor, Tara), Podrinjska (Jadar i Radjevina). Prisajedinjenje je obavljeno tek 1834. godine. Od ovih 6 nahija, jedino su Podrinjska (Jadar i Radjevina) i deo Tare pripadali Zvornickom sandzaku Bosanskog pasaluka tokom osmanlijske vlasti. Samo krajnje neuk ili bezobrazan covek moze da kaze da su Negotin, Knjazevac, Paracin i Krusevac "stare bosanske teritorije". A ne verujem da je tako nesto napisao Ahmet Alicic, koji je veliki istoricar i orijentalista, nego je to verovatno iscupano iz konteksta.

Pozdrav, Michko

Malo sam zapustio historiju, a naš specijalista za historiju, da tako kažem, nije dugo bio aktivan - tek se neki dan pojavio opet, a red je da neko odgovori, pa, eto, uzeh to na sebe. Vjerovatno se i mislilo na ove podrinjske nahije i vjerovatno su pobrkani neki podaci (ovo pišem iz glave, a zaista sam prilično zaboravio ove stvari, mada mi historija nije mrska). A slažem se za Negotin, Knjaževac, Paraćin i Kruševac - oni nikad nisu bili u sklopu bilo koje bosanske države ili oblika državnosti. Ipak, da se ne bih petljao u tuđi rad, prepustit ću izmjene kompetentnijem korisniku/korisnicima. Što se tiče Aličićevog citata, samo sam ga prenio kakvog sam ga i dobio, a knjigu nemam, pa ne mogu ni suditi. -- Kukac (razgovor) 14:50, 25 maj 2012 (CEST)

Hvala na brzom odgovoru, pa da i ja odmah odgovorim, prethodni put nisam 2 meseca gledao dal mi je ko sta otpisao. Dakle, ne moze se nikako reci da se radi o 6 bosanskih nahija, vec samo jednoj - Podrinjskoj. Jadar i Radjevina su ranije bile 2 zasebne nahije, ali u vreme na koje se tekst odnosti, XIX vek, to bile 2 kaze ili knezine u Podrinjskoj nahiji. Inace sam ja iz Podrinja i proucavam istoriju ovog kraja, zbog toga mi je i bola oci sporna recenica. Podrinjem su u to vreme upravljali braca Vidaici, Mahmud i Ali-pasa iz Zvornika, koji su bili medjusobno zavadjeni, a cas su bili protivnici, cas pristalice bosanskog pokreta za autonomiju. Mada, na kraju su obojica stali uz Husein-kapetana.

Neprimjerena izmjena

Posljednja izmjena [1] je krajnje zlobna i neargumentovana, bez imalo kulture dijaloga (pretpostavljam da zadnja rečenica treba biti prijetnja?) i smatram da bi članak trebalo zaštititi tako da ga samo registrovani korisnici mogu mijenjati. U svakom slučaju spomenutog korisnika treba banovati ili upozoriti. Ministar Nesigurnosti (razgovor) 19:01, 7 januar 2020 (CET)

I sami imate pravo da učestuvjete u ovom projektu, koji je apsolutno na dobrovoljnoj bazi. Naša Wikipedija nema baš puno aktivnih korisnika, a nadamo se da će taj trend da se popravi, jer nam predstoji dosta posla da se Wikipedia na bosanskom jeziku unaprijedi. Haris (razgovor) 19:31, 7 januar 2020 (CET)

Promjene sa temom Bošnjak ili nije Bošnjak, su neprimjerne i služe provokaciji, kojima ne treba nasjedati...članak bi trebali preurediti da liči na nesto što se može pročitati. U ovom stanju je ...--AnToni_(R) 21:32, 7 januar 2020 (CET)

Stil pisanja

Nek svako ko ima malo vremena popravi što u članku! Ovoliko nestilskih i loših dijelova...je previše za jedan članak!--AnToni_(R) 21:22, 7 januar 2020 (CET)