Razgovor:Gravitacija

Kvantna teorija gravitacije Kako kombinovati teoriju relativnosti i kvantnu mehaniku u jednu ujedinjenu teoriju? Prvi korak je pokusaj da se preispitaju pretpostavke obe teorije predlazuci malo drukciju sliku o velikom prasku. Sta ako se veliki prasak jos uvek odvija? Singularnost na pocetku univerzuma je bazirana na pretpostavci da je vecina mase svemira bila na jednom mestu. Posto je ovo poseban trenutak u zivotnom ciklusu svemira, materija je u svom najspecificnijem obliku (kada je koncentracija najveca moguca). U jednom trenutku kada pojava koja je izazvala ovo stanje materije ne moze vise biti uzrok daljeg sabijanja (singularnost na kraju univrezuma), sa povrsine tog nezamislivo velikog i crnog tela krajnje gustine, male elementarne cestice univerzuma pocinju da se odvajaju (Ajnstajn ih je opisao kao prvobitnu materiju, velicine 10^-35 i 10^-43 sekundi posle pocetka sirenja). Sa citave povrsine cestice su se pocele radijalno odvajati trazeci da poprime svoj normalni oblik, sa velikom brzinom, gusto pakovane, koristeci najkraci moguci put dalje od centra. Posto vece koncentracije gusto pakovane materije nisu istovremeno stigle na mesto skupljanja, vec su neprekidno dolazile iz suprotnih smerova i sudarale se, izazvale su vrtlozenje elementarnih cestica. Jednom uspostavljen vrtlog bio bi odrzavan prilivom dodatnih cestica iz centra. Posto u svemiru nema rupe u koju bi odlazile cestice u centru, one bi se ponovo pocele sabijati. Sto veci vrtlog to je veca i koncentracija elementarnih cestica povecavajuci se prema centru vrtloga. Najmanji vrtlog kojeg mi danas detektujemo bi bio elektron jednog atoma vodonika. Precnik vrtloga atoma vodonika je dovoljno veliki da sadrzi jos jedan mnogo manji, vrtlog elektrona. Koncentracija cestica na ivici vrtloga elektrona i koncetracija cestica u toj orbiti atoma su jednake. Isto pravilo vazi i za koncentraciju cestica na ivici vrtloga atoma i na tom mestu u vrtlogu molekula. Mogucnost prihvatanja i sabijanja dodatnih cestica u centru je neogranicena i direktno zavisi od koncentracije na ivici vrtloga bilo kog nivoa. Kako se koncentracija elementarnih cestica u centru povecava ukupna masa vrtloga atoma vodonika se povecava i on postaje atom sa vecom atomskom tezinom koji prepoznajemo kao helijum. Pretpostavimo da povecanje koncentracije nije kvantno nego linearno, i da atomi odredjenih elemenata nemaju precizno definisanu masu, nego se ona krece izmedju granicnih vrednosti koncentracija cestica susednih elemenata. Kada se vrtlog poveca toliko da prihvati ceo atom ili vise njih, onda ga prepoznajemo kao molekul. Njegovo dalje povecanje ukljucuje vise molekula kada postaje ono sto nazivamo materijom, i mozemo da je vidimo i dodirnemo. Vrtlozi molekula obicno sadrze atome razlicitih koncentracija elementarnih cestica. Proces se nastavlja i formira tela koja poznajemo: zvezde, galaksije, univerzum… Moguce je pretpostaviti da privlacna sila koja potice od jezgra atoma u stvari i ne postoji, kao sto ne postoji ni privlacna sila elektrona i njegovo naelektrisanje. Jedina stvar koja postoji je pritisak na ivice svakog vrtloga, svakog nivoa, koja je inicirana na pocetku univerzuma i odrzavana se do danas, dokle god je koncentracija koja dolazi iz centra svemira dovoljna da odrzava rezultujuci proces. Pretpostavljajuci da je proces razlaganja materije najvece koncentracije u centru univerzuma jos uvek aktivan, rezultat je sirenje univerzuma do trenutka kada kolicina elementarnih cestica nece biti dovoljna da odrzi sirenje. Gravitacija je posledica spoljnog potiskivanja. Ajnstajnov zakrivljeni prostor u tom slucaju ne postoji. Crne rupe koje gutaju masu i prosledjuju je negde drugde takodje nepostoje. Postoji samo prostor ispunjen razlicitim koncentracijama elementarnh cestica. U stvari nas poznati univerzum se ponasa kao oscilator, nema sile koja je posebno privlacna. Tacnije ne postoji u nasem svijetu nijedna sila koja djeluje privlacno. Sve sto je opisano na ovom papiru je uzrokovano odredjenim uslovima citavog univerzuma. Ono sto danas zovemo gravitaciono polje, je u stvari vrtlog i nedostajuci element u Njutnovoj postavci. Prema tome, graviaciono polje je odnos elementarnih cestica odredjenih brzina na ivici i nekih drugih koncentracija elementarnih cestica unutar vrtloga, koje imaju sporiju brzinu (delujuci skoro kao barijera). Stoga gravitacija je odnos brzina elementarnih cestica vecih vrtloga i manjih vrtloga, gde ce sporije elementarne cestice u centru imati svoj rezultujuci pravac (sferu) prema centru veceg vrtloga. Vazno je napomenuti da cestice mogu uci u vrtlog samo ako imaju sve neophodne uslove: odgovarajucu koncentraciju, prihvatnu brzinu i prihvatni ugao. Ako im nedostaje bilo koji od ovih elemenata one nece uticati na vrtlog nego ce nastaviti put dok uslovi ne budu ispunjeni.

Gravitacioni valovi

Samo postojanje mase deformise prostor oko sebe, ali ne uzrokuju nikakve gravitacione valove. Gravitacioni valovi se pojavljuju kod svakog poremecaja energije i mase u prostoru kao na primjer sistema dvaju kosmickih objekata koji se okrecu velikom brzinom oko zajednicke ose. Ako postoje oscilacije mase u prostoru onda ove oscilacije dovode do pojave gravitacionih valova. Ovi valovi jos nisu direktno dokazani, ali indirektno ali indirektno kroz njihov utjecaj na kosmicke objekte da. (Physicist-Ervin 17:32, 9 februar 2010 (CET))

Masa ne deformiše (Euklidov) prostor, nego (Einsteinov) prostor-vrijeme. Gravitacijski talasi su mehanistički koncept, pa se pojavljuju i u lokvi na ulici. Itd... Nj.K.V. 17:43, 11 februar 2010 (CET)

Tacnije receno Riemanov-Prostor. Ako je rijec o gravitationim valovima onda ne mozemo govoriti o euklidovom prostoru jer u njemu nema zakrivljenosti prostora! Gravitationi valovi su deformcije u strukturi prostorvremena!

Ko govori o Riemannovom prostoru? Riječ je o prostor-vremenu, a Riemannov prostor-vrijeme ne postoji, postoji Riemannova geometrija i Riemannov prostor kao matematski koncept. Nije Riemann postulirao neku svoju teoriju relativiteta, nego je bio matematičar koji je stvarao pola vijeka prije Einsteina. Gravitacijski talasi su mehanički koncept a ne relativistički, iako ga neki koriste i kad govore o Einsteinovoj teoriji. Nj.K.V. 12:22, 12 februar 2010 (CET)

Rijec je bila o zakrivljenosti prostora a ne o nekoj Riemanovoj teoriji relativiteta!! Posto su gravitationi valovi deformacija prostora, znaci da se prostor ponasa kao da posjeduje elasticnost, moramo posmatrati prostor koji je zakrivljen gdje ne spada vise euklidov prostor! Ako procitas sta smo gore pisali, shvatices da se obojica slazemo oko tvrdnje da masa ne deformische euklidov prostor. Ono o cemu sam ja pisao je da, ako zelimo objasniti te deformacije to mozemo uciniti u prostoru koji nije euklidov nego npr. u Riemannovoj geometriji prostorvremena!!! Mislim da u ovoj raspravi obojica raspravljamo o razlicitim temama-mimoisli smo se.

Naprotiv, nema mimoilaženja; tek nesnalaženje. Kad se kaže prostor, po konvenciji se misli na Euklidov prostor, osim ako se ne naglasi o kom drugom prostoru je riječ. Ne postoji "zakrivljenost prostora" jer ne postoji "zakrivljenost Euklidovog prostora". Npr., kad je riječ o Einsteinu i njegovom famoznom "zakrivljavanju", on je govorio o prostor-vremenu kao vlastitoj teoretskoj kreaciji tj. Einsteinovom teoretiziranju (iako je i on "posudio" dobar dio toga od prethodnika, ali to nije tema). Postavljač ove diskusije se nije pozvao ni na Riemanna ni na Einsteina, niti je razjasnio šta misli pod prostorom a kamoli pod gravitacijskim talasima... Zbrda-zdola. Poput završne rečenice u otvaranju diskusije: Ovi valovi jos nisu direktno dokazani, ali indirektno ali indirektno kroz njihov utjecaj na kosmicke objekte da. Ovo se zove misleni salto mortale, iliti nemoguća tvrdnja. Nj.K.V. 23:11, 12 februar 2010 (CET)

Nesnalazenje? Vidim da imas problema sa modernim standardima u nauci! Posto slabo itko od danasnjih naucnika u istrazivanjima na ovom podrucu ne radi u euklidovom prostoru, pod pojmom prostora se onda shvata Einsteinov prostor-vreme! Mislim, nema potrebe svaki put napominjati o kojem je prostoru rijec (osim za neupucene, ocigledno ima i takvih-pseudonaucnici). Ako govoris njemacki jezik procitaj slijedeci tekst(http://www.wissen.de/wde/generator/wissen/ressorts/natur/naturwissenschaften/indexoffline,page=1113520.html)- istina dosta je toga i u literaturi. Najmanje sto mozes uciniti je procitati na njemackoj wikipediji o gravitationim valovima. (Gravitationswellen) za tebe relevantan dio:"Gravitationswellen wurden bislang noch nie direkt, jedoch indirekt durch ihre Wirkungen auf astronomische Objekte nachgewiesen". Ako imas problema sa jezikom, rado cu ti to sam prevesti! (((((Jedan prijedlog: ne treba kritikovati a da pre toga nisi dovoljno upucen sa izvora koji su svjetski priznati, tu se preporucuju prvenstveno aktuelni engleski izvori, a onda od naprednih evropskih zemalja gdje se gotovo na svakom cojsku radi na takvim stvarima a ne samo prevoditi tudje stvari kao kod nas koje su (iako je iz fizike malo toga prevedeno jer se slabo prodaje) vecinom nekih dvije decenije stari (mislim uopsteno, ne samo o ovoj temi). Sada shvatam zasto su vecina clanaka pisanih o fizici od najvise dvadesetak recenica, mislim Allgemeinwissen, za wikipediju treba tu ipak korak dalje, a ne stvari sa prve tri stranice naucnih knjiga! Rado bih sam poradio na tome, ali mi obaveze ne dopustaju pa sam bar mislio da dam prijedloge, ali me vecinom amateri ometaju u poslu.)))))— Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Physicist-Ervin (razgovor • doprinosi) 04:28, 13 februar 2010

Naravno da ima potrebe napominjati - ovo je enciklopedija. Ostale baljezgarije ne zaslužuju komentar. Nj.K.V. 13:31, 13 februar 2010 (CET)

OK :) Vec mi je i vise nego jasno da sam bio u pravu da se ipak radi o jos jednom AMATERU. Sacuvaj taj ulicni nacin ophodjenja sa ljudima za svoj dom, ovdje rade ozbiljne osobe. Mislim, skini mi se sa ledja, ne vrijedi ti ista govoriti. Tvoja arogancija govori o stepenu tvog umnog razvoja. Poslednji pozdrav!!!