Razlika između verzija stranice "Pucciniomycotina"

| subdivisio = [[Pucciniomycotina]]

|sinonimi= Urediniomycotina<ref name="urlMycoBank: Pucciniomycotina">{{cite web |title=Pucciniomycotina R. Bauer, Begerow, J.P. Samp., M. Weiss & Oberw. 2006 |url=http://www.mycobank.org/MycoTaxo.aspx?Link=T&Rec=368587 |publisher=International Mycological Association |work=MycoBank |accessdate=8. 7. 2011-07-08}}</ref>

'''Pucciniomycotina''' je [[divizija (biologija)|poddivizija]] [[gljiva]] u diviziji [[Basidiomycota]]. Ima devet [[razred (biologija)|razreda]], 20 [[red (biologija)|redova]] i 37 [[porodica (biologija)|porodica]]. Opisano ih je preko 8.400 [[vrsta]] – više od 8% svih opisanih gljiva.<ref name="M.C. Aime, et al.2014"/><ref name="Shell2011"/>

Pucciniomycotina ima raznoliku paletu ekoloških niša kao i parazitski insekati, [[mikoparazitizam | mikoparaziti]] i [[mikoriza|mikorizne]] [[orhideja|orhideje]]; neke su otkrivene u zemljištgu i vodi ili u asimptotskim članovima koji žive na lišću. Većina su biljni patogeni. Mnoge Pucciniomycotine su [[hrđa (gljiva)|hrđavosti]] biljnih organai svrstane su u red [[Puccinales]] koji ima otprilike 7.800 vrsta (oko 90% grupe).<ref name="M.C. Aime, et al.2014"/><ref name=Aime2006/> Neki članovi imaju ekonomski značaj kao patogeni u širokom rasponu komercijalnih biljaka, npr. [[pšenica]]. Pucciniomycotina su kosmopolittske i postoje širom svijeta.<ref name="Park 219–239">{{Cite journal|last=Park|first=Robert F.|last2=Wellings|first2=Colin R.|date=1. 1. 2012-01-01|title=Somatic Hybridization in the Uredinales|journal=Annual Review of Phytopathology|volume=50|issue=1|pages=219–239|doi=10.1146/annurev-phyto-072910-095405|pmid=22920559}}</ref>

U Pucciniomycontini postoji velika morfološka raznolikost. Oblici sporulacije kreću se od makrobasidiokarpa do jednoćelijskih kvasaca. Prisustvo jednostavnih septnih pora ujedinjuje Pucciniomycotina i razlikuje ih od sestrinskih grupa. U [[ćelijski zid|ćelijskim zidovoma]] preovladava [[manoza]], što je također objedinjujuća karakteristika grupe.<ref>{{Cite journal|last=Prillinger|first=Hansjörg|last2=Oberwinkler|first2=Franz|last3=Umile|first3=Claudio|last4=Tlachac|first4=Klaudia|last5=Bauer|first5=Robert|last6=Dörfler|first6=Christine|last7=Taufratzhofer|first7=Eduard|date=1. 1. 1993-01-01|title=Analysis of Cell Wall Carbohydrates (neutral Sugars) from Ascomycetous and Basidiomycetous Yeasts with and Without Derivatization|journal=The Journal of General and Applied Microbiology|volume=39|issue=1|pages=1–34|doi=10.2323/jgam.39.1|doi-access=free}}</ref>

Neki članovi su poznati samo po svojoj [[Teleomorf, anamorf i holomorph |anamorfne]], nespolnoj fazi, koji prevladavaju u većini; kod nekih vrsta to je jedini poznati oblik. Upečatljiva karakteristika Puccinomycotina je jedinstveni razvojni obrazac. Gljive hrđe ili biljni patogeni reda Puccinales imaju najsloženije životne cikluse poznate u carstvu [[Fungi]], sa pet različitih faza [[spora]].<ref>{{Cite journal|last=Lutzoni|first=François|last2=Kauff|first2=Frank|last3=Cox|first3=Cymon J.|last4=McLaughlin|first4=David|last5=Celio|first5=Gail|last6=Dentinger|first6=Bryn|last7=Padamsee|first7=Mahajabeen|last8=Hibbett|first8=David|last9=James|first9=Timothy Y.|date=2004-1. 10-01. 2004|title=Assembling the fungal tree of life: progress, classification, and evolution of subcellular traits|url=http://www.amjbot.org/content/91/10/1446|journal=American Journal of Botany|language=en|volume=91|issue=10|pages=1446–1480|doi=10.3732/ajb.91.10.1446|issn=0002-9122|pmid=21652303}}</ref> Istraživanja su pokazala da Puccinales takođe imaju jedan od najvećih [[genom]]a u carstvu gljiva, te da je proširenje veličine genoma možda uobičajeno. To objašnjava složene životne cikluse u grupi.<ref name="Park 219–239"/>

|2=[[Ustilaginomycotina]] }}

|label2=[[Pucciniomycotina]]