Razlika između verzija stranice "Peptidna veza"

'''Peptidna veza''' ili '''amidna veza''' je [[kovalentna veza|kovalentna]] [[hemijska veza]] koja se formira između dviju [[molekula]], pri čemu [[karboksilna grupa]] jedne molekule reagira sa [[amino grupa|amino grupom]] druge, uz otpuštanje molekule [[voda|vode]] (H₂O). Proces je pod kontrolom [[dehidratacija|dehidracijske sintaze]], koja je poznata i kao [[reakcija kondenzacije]]), a obično se javlja između [[aminokiselina]]. Nastajuća C(O)NH veza se naziva '''peptidna veza''', dok je rezultirajući molekul [[amid]].<ref>Graeme K. Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, {{ISBN |0-12-361811-8}}.</ref><ref>Nelson D. L., Michael M. Cox M. M. (2013): Lehninger Biochemie. Springer, {{ISBN |978-3-540-68637-8}}.</ref><ref>Nelson D. L., Michael M. Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman, 2013.{{ISBN |978-1-4641-0962-1}}.</ref>

Funkcionalna grupa sa četiri atoma: -C(=O)NH- je '''peptidna veza'''. [[Peptid|Polipeptidi]] i [[protein]]i su lanci [[aminokiselina]] povezanih peptidnim vezama, kao što je i [[Peptidna nukleinska kiselina]](PNK).

Peptidna veza se može raskinuti putem [[Hidroliza|amidne hidrolize]], uz dodatak vode. Proteinske peptidne veze su metastabilne, što znači da se u prisustvu vode spontano razlažu, oslobađajući [[Džul|kJ]]/[[mol (jedinica)|mol]] (2–4 [[kalorija|kcal]]/mol)<ref>Martin R. B. (1998): Free energies and equilibria of peptide bond hydrolysis and formation. Biopolymers, 45: 351–353.</ref> termodinamičku slobodnu [[energija|energiju]]. Međutim, ovaj proces je veoma spor (do 1000 godina), ali i živim organizmima posreduju ga [[enzim]]i. Organizmi. također, za formiranje peptidnih veza, koriste i enzime. Za ovaj proces je neophodna energija. [[Talasna dužina]] [[apsorbanca|apsorbance]] za peptidnu vezu je 190–230 &nbsp;nm, što je čini veoma podložnom uticaju [[Ultraljubičasto zračenje|ultravioletne]] radijacije.