Wikipedia

Ivo Lapenna

Nema pregledanih verzija ove stranice, što znači da možda nije provjereno odgovara li standardima projekta.

Ivo Lapenna, Split, 5. novembra 1909. — Kopenhagen, 15. decembra 1987. Bio je profesor prava u Jugoslaviji. Propagandist jezika esperanto, bio je predsjednik Svjetske asocijacije esperanto od 1964 do 1974. Poznat kao govornik esperanta, autor niza knjiga i koautor Rezolucije Montevidea 1954, po kojoj je UNESCO priznao jezik esperanto.

Ivo Lapenna

Biografija

uredi

Lapenna se rodio u Splitu,1933. u Zagrebu doktorirao je filozofiju, 1947. postao je profesor na univerzitetu u Zagrebu, a zatim u Londonu. 1949. odlazi iz Jugoslavije i živi u Parizu, a od 1951. u Velikoj Britaniji. 1962 godine uzima državljanstvo Velike Britanije. Umro je 1987. u Kopenhagenu, gdje je i sahranjen.

Ženio se tri puta. Prva žena — Emilija Lapenna, druga — Ljuba Lapenna, treća Birthe Lapenna) (od 1986). Ivo Lapenna nije imao djece.

Tijekom Lapenova mandata kao predsjednika udruge nastajali su razni sukobi. Optužen je za kult ličnosti, diktat. Lapenna je pobijedio u tim sukobima. No, tijekom kongresa u Hamburgu 1974. objavio je da daje ostavku na mjesto predsjednika Esperantske udruge. Odbor je za novog predsjednika izabrao Humphreya R. Tonkina. Lapenna je odbio sve počasne titule u UEA i TEJO. Događaji koji su se zbili na kongresu protumačeni su kao “komunistički puč”.

Godine 1983. Lapenna je postao jedan od osnivača AIS-a San Marino. Postao je i jedan od osnivača specijalizirane udruge esperantskih pravnika.

Radovi

uredi
  • Retoriko (Retorika), 1950. i naredna izdanja.
  • Činjenice o međunarodnom jeziku (1952).
  • Principaro de Frostavallen, gvidlinioj pri informado, (1956)
  • Elektitaj paroladoj kaj prelegoj (Izabrane riječi i lekcije): (dodatak retorici) (1966).
  • Esperanto en perspektivo (Esperanto u budućnosti) (1974), napisano zajedno sa Ulrich Linsom (istoričar) i Taziom Carlevarom (pisac).
  • Hamburgo en retrospektivo (Hamburg u retrospektivi) (1975/1977).
  • Istorija diplomacije na hrvatskom jeziku, 1949.
  • Država i pravo: Sovjetska i jugoslovenska teorija, London 1964.
  • Sovjetsko krivično pravo, London, Sidney, Toronto, 1968.

Pogledati također

uredi

Literatura

uredi
  • John Wells. Personaj rememoroj pri Ivo Lapenna, p. 308 en: Carlo Minnaja (red.). Eseoj memore al Ivo Lapenna. Danlando. 2001.
  • Fonto laŭ Laine: Ulrich Lins, Utila Estas Aliĝo, p. 97.
  • The Esperanto Movement. Hull. 1977. p. 248.
  • Perspektivo. Studgrupo pri internacia lingvo (red.): Universala Esperanto-Asocio en la periodo 1970—1980.
  • Tekstoj de la konkurso de la Premio Miyoshi 2001, sen loko 2002.
  • Marcus Sikosek (Ziko van Dijk): Die neutrale Sprache. Eine politische Geschichte des Esperanto-Weltbundes. Bydgoszcz: Skonpres, 2006. ISBN 978-83-89962-03-4.
  • Ulrich Lins: Ivo Lapenna kaj la komunistoj. En: la sama: Utila Estas Aliĝo. Tra la unua jarcento de UEA, UEA: Roterdamo 2008, p. 75-112.
  • Ulrich Lins: La du flankoj de Ivo Lapenna, Beletra Almanako, nº 19, februaro 2014, Novjorko, Mondial. ISBN 9781595692771, ISSN 1937-3325.

Reference

uredi

Recenzije

uredi

Bilješke

uredi

Šablon:Президенты Всемирной ассоциации эсперанто

Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/wiki/Ivo_Lapenna"