Zlato(III)-oksid

Zlato(III)-oksid
Zlato(III)-oksid
Općenito
Hemijski spoj	Zlato(III)-oksid
Druga imena	Zlato-trioksid
Molekularna formula	Au2O3
CAS registarski broj	1303-58-8
Kratki opis	Smeđi prah
Osobine1
Molarna masa	441,93 g/mol
Agregatno stanje	čvrsto
Gustoća	3,6 g/cm2
Tačka topljenja	150 °C (raspada se)
Rastvorljivost	Ne rastvorljiv u vodi
	1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima.

Zlato(III)-oksid Au₂O₃ je najstabilniji poznati oksid zlata. To je crveno-smeđi kristalni spoj, osjetljiv na svjetlost. Spoj je toplotno nestabilan i raspada se na temperaturama iznad 160 °C na svoje sastavne elemente, zlato i kisik. Au₂O₃ ima nepravilnu kvadratno-planarnu kristalnu strukturu koja se sastoji iz jedinica AuO₄.

Dobijanje

Zbog plemenitog karaktera elementarnog zlata, ovaj spoj se ne može dobiti direktnom oksidacijom zlata sa kisikom. Međutim moguće je njegovo direktno dobijanje reakcijom zlata sa plazmom kisika. Hemijskim putem, može se dobiti počev od vodenog rastvora stabilnog trihloroaurohidrata (AuCl₃·H₂O, zapravo hidrogentrihlorohidroksiaurat(III) H[AuCl₃(OH)]) ili tetrahloridozlatne kiseline (H[AuCl₄]·4 H₂O), koji se raspada djelovanjem natrij-karbonata u vidu smeđeg taloga Au₂O₃·x H₂O. Nakon sušenja korištenjem silika-gela, izdvaja se voda te preostaje Au₂O₃·2-3 H₂O. On se dalje može prerađivati temperovati u vodi na temperaturi od 280 °C tokom četiri nedjelje i pritiskuod 3000 bara nakon čega ostaje čisti polikristalni, bezvodni zlato(III)-oksid Au₂O₃.^[3]

Upotreba

Zlato-oksid se može koristiti za bojenje stakla, a moguća je njegova upotreba i u optoelektonici.

Reference

^ A. F. Holleman, E. Wiberg, N. Wiberg (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie (102 izd.). Berlin: de Gruyter. ISBN 978-3-11-017770-1.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ ^a ^b ^c Unos u bazu podataka, stavka Gold(III)-oxid na stranici AlfaAesar, pristupljeno 29. januara 2018.
^ Georg Brauer (1978). Handbuch der Präparativen Anorganischen Chemie. II. Stuttgart: Ferdinand Enke Verlag. str. 1090. ISBN 3-432-87813-3.

[howi-1] A. F. Holleman, E. Wiberg, N. Wiberg (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie (102 izd.). Berlin: de Gruyter. ISBN 978-3-11-017770-1.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[alfa-2] Unos u bazu podataka, stavka Gold(III)-oxid na stranici AlfaAesar, pristupljeno 29. januara 2018.

[Brauer-2-3] Georg Brauer (1978). Handbuch der Präparativen Anorganischen Chemie. II. Stuttgart: Ferdinand Enke Verlag. str. 1090. ISBN 3-432-87813-3.

[1]

[2]

[3]