Satelitski hromosom
Satelitski ili SAT-hromosomi ili trabantski hromosomi su oni hromosomi koji sadrže sekundarne konstrukte koji služe za identifikaciju. Sateliti uočeni su kod akrocentrika. Osim centromera, jedan ili više sekundarna suženja mogu se primijetiti u nekim etafaznim. Hromosomima. Sekundarno suženje označava se kao satelitska drška, a mali iudvojeni dio hromosoma je satelit (trabant). Kod ljudi se obično povezuje s kratkim krakom akrocentričnog hromosoma,[1] kao kod hromosoma 13, 14, 15, 21 i22.[2][3] Hromosom Y također može sadržavati satelite, iako se smatra da su to translokacije iz autosoma.[4] Sekundarna konstrikcija uvijek zadržava svoj položaj, pa se može koristiti kao marker za identifikaciju specifičnih kromosoma.
Naziv potiče od malog hromosomskog segmenta, zvanog satelit iza sekundarnog suženja, kojeg je imenovao Sergej Navašin, 1912.[5] Kasnije, Heitz (1931) je sekundarno suženje kvalificirao kao SAT-stanje (Sine Acido Thymonucleico, što znači "bez timonukleinske kiseline"), jer se nije bojilo Feulgenovom reakcijom. Vremenom je termin "SAT-hromosom" jednostavno postao sinonim, a ujedno i skraćenica za satelitski hromosom.[6][7]
Satelit u metafazi vezan je za hromosom oreko hromatinske niti. SAT-hromosomi čija je sekundarna konstrikcija povezana s stvaranjem jedarceta nazivaju se i nukleolusnim SAT-hromosomima. U svakom diploidnom jedru postoje najmanje 4 SAT-hromosoma, a suženje odgovara organizatoru jedarceta (NOR), području koje sadrži više kopija 18S i 28S ribosomskih gena koji sintetiziraju rRNK potrebnu za ribosome. Smatra se da je pojava sekundarnih suženja kod NOR-a posljedica transkripcije rRNK i/ili strukturnih karakteristika nukleolusa koji ometaju kondenzaciju hromosoma.[8]
Reference
uredi- ^ "chromosome satellite. (n.d.)". The Free Dictionary. Medical Dictionary for the Health Professions and Nursing. 2012. Pristupljeno 26. 9. 2020.
- ^ Sullivan, G.J.; Bridger, J.M.; Cuthbert, A.P.; Newbold, R.F.; Bickmore, W.A.; McStay, B. (2001), "Human acrocentric chromosomes with transcriptionally silent nucleolar organizer regions associate with nucleoli", The EMBO Journal, 20 (11): 2867–2877, doi:10.1093/emboj/20.11.2867, PMC 125486, PMID 11387219
- ^ Nussbaum, Robert L.; McInnes, Roderick R.; Willard, Huntington F.; Hamosh, Ada (21. 5. 2015). Thompson & Thompson genetics in medicine (8th izd.). Philadelphia, PA. ISBN 9781437706963. OCLC 908336124.
- ^ Schmid, M.; Haaf, T.; Solleder, E.; Schempp, W.; Leipoldt, M.; Heilbronner, H. (1984). "Satellited Y chromosomes: structure, origin, and clinical significance". Human Genetics. 67 (1): 72–85. doi:10.1007/bf00270562. ISSN 0340-6717. PMID 6745929. S2CID 25550661.
- ^ Rieger, R.; Michaelis, A.; Green, M.M. (1968). A glossary of genetics and cytogenetics: Classical and molecular. New York: Springer-Verlag. ISBN 9780387076683.
- ^ Jeon, Kwang W. (2004). International review of cytology : a survey of cell biology. Academic Press. ISBN 0-12-364639-1. OCLC 648269868.
- ^ Battaglia, E.. (1999). The chromosome satellite (Navashin's "sputnik" or satelles): A terminological comment. Acta biologica Cracoviensia. Series botanica. 41. 15-18.
- ^ Pikaard, C.S. (2000), "The epigenetics of nucleolar dominance", Trends in Genetics, 16 (11): 495–500, doi:10.1016/S0168-9525(00)02113-2, PMID 11074291