Albumin je globularni protein, koji se neprestano stvara u jetri, jer se neprestano i razgrađuje. Poluživot ovog proteina je 15-20 dana. [[Molekulska masa]] albumina je oko 66.000 [[daltona]], a izoelektrična tačka između pH 4 i 5.8. Pri pH vrednostivrijednosti od 7.4 (što je i [[pH]] vrednostivrijednosti venske krvi) albumin se nalazi u vidu [[anjona]], sa više od 200 negativnih naboja po molekulumolekuli. Upravo zbog ovog velikog broja disocijabilnih grupa u molekulumolekuli, kao i velike koncetracije albumina u krvi albumin ima veliki kapacitet za vazivanje drugih [[ligand|liganada]] (naročito pozitivnih jona kao npr. kalcijum, 40% jonaiona kalcijuma u krvi se nalazi vezano za albumin). Međutim albumin vezuje i nepolarne molekule kao što su [[masne kiseline]], nekoljugovaninekonjugovani [[bilirubin]], hormone: [[tiroksin]], [[tironin]], [[kortizol]], [[aldosteron]], zatim lekove itd. i transportuje ih putem krvi.
Albumin je prost protein (ne sadrži druge grupe npr. [[ugljene hidrateugljikohidrati|ugljikohidrate]], [[metal]]e). Najvećim delomdijelom nalazi se u krvnoj plazmi (oko 40-60 g/l), dok se u ostalim ektracelularnim tečnostima nalzi manja količina albumina (oko 20-40 g/l). U procesu bubrežne filtracije samo se jedan mali deodio albumina filtrira (prolazi kroz [[bubrežne glomerule]]), ali se u bubrežnim tubulima reapsorbuje putem pinocitoze. Naime membrana glomerula je takođe negativno naelektrisana kao i albumin, tako da ga odbija.
