Paranoidna shizofrenija
Ovaj članak ili neki od njegovih odlomaka nije dovoljno potkrijepljen izvorima (literatura, veb-sajtovi ili drugi izvori). |
Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije u trećoj ili četvrtoj deceniji života. Prisutne su relativno trajne sumanute paranoidne ideje, obično udružene sa halucinacijama, naročito slušnim, i poremećajima opažanja. Sumanute ideje su najčešće ideje proganjanja (mogu navesti bolesnika da izvrši suicid), ideje veličine ili oboje (tada uslovljavaju nasilničko ponašanje bolesnika), ali se mogu javiti i ideje sa drugim sadržajima, kao što su religijske sumanute ideje, sumanute ideje ljubomore, i dr. Sumanute ideje su nelogične i manje ili više nesistematizovane. Bolesnici su nepovjerljivi, sumnjičavi, razdražljivi, mogu biti agresivni kada od progonjenih postaju progonitelji.
Kasniji početak bolesti omogućava bolesniku relativno očuvanje već stečenih socijalnih relacija, snage Ega su veće, te ispoljavaju manju regresiju i bolje kontrolišu svoje emocionalno reagovanje i ponašanje nego što je to slučaj kod drugih subtipova shizofrenije. Uspjevaju često da se adekvatno ponašaju u socijalnim situacijama. Inteligencija u područjima koja nisu zahvaćena psihozom je najčešće intaktna. Oboljenje ima remitirajući i lagano progresivan tok uz relativno dobru prognozu, koja se postiže adekvatnim savremenim liječenjem.
Poremećaji afekta, volje, govora te katatoni simptomi ili nisu prisutni ili su slabo uočljivi. U ovaj oblik se uključuje parafrenija, a isključuje paranoja.