Ozon

Ozon (O₃) (od grč. ozein - mirisati) je nestabilna molekula koji se sastoji od 3 atoma kisika, a u vrlo kratkom vremenu se može raspasti na običnu molekulu kisika. On je vrlo jako oksidaciono sredstvo. Otkrio ga je 1839. godine Christian Friedrich Schönbein. Proces raspadanja ozona pod utjecajem dušikovih oksida prvi put je opisao Paul Josef Crutzen tek 1970. godine.

Ozon je na sobnoj temperaturi i pri normalnom pritisku u plinovitom stanju. Zbog svojih oksidacionih osobina, za ljude je otrovan. Prilikom udisanja djeluje na sluznicu nosa i oštećuje je. U većim koncentracijama ima karakterističan prodoran miris, sličan hloru, dok je u manjim bez mirisa. Granica mirisa je oko 40 µg/m³, ali na njega može vrlo brzo naviknuti te tako preći ta granica osjetljivosti.

Rasprostranjenost

Ozon se stvara u atmosferi na tri načina:

• Jako energetsko sunčevo zračenje razbija molekule kisika u stratosferi u dva zasebna atoma koji dalje reaguju sa drugom molekulom kisika i čine ozon. Ovaj proces nastajanja ozona putem UV zračenja sa valnom dužinom ispod 0,242 µm naziva se fotodisocijacija.
• Blizu površine Zemlje ozon se stvara u reakciji između dušik-dioksida (NO₂) i kisika O₂ pod utjecajem UV zračenja.
• Tokom oluje: prilikom električnog pražnjenja između oblaka i površine zemlje stvara se ozon (ali i neki drugi spojevi).

Nedovršeni članak Ozon koji govori o hemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.