Obratna genetika
Obratna genetika ili reverzna genetika (eng. reverse genetics) je pristup otkrivanju funkcije gena analizom fenotipskih efekata određenih sekvenci, dobijenih sekvenciranjem DNK. Ovaj istraživački proces se odvija u suprotnom smjeru u odnosu na normalni tok klasičnih genetičkih puteva. Kraće rečeno, dok unaprijedna genetika (genetika unaprijed) nastoji pronaći genetičku osnovu fenotipa ili osobine, obratna genetika nastoji naći onaj fenotip koji nastaje kao rezultat pojave određenih genetičkih sekvenci.[1][2][3]
(Ljubaznošću: National Institute of Allergy and Infectious Diseases)
Automatizirano sekvenciranje DNK, relativno brzo daje velike količine podataka o genomskim sekvencama. Mnoge genetičke sekvence su otkrvene naprijedovanjem poznavanja drugih, teže dobijenih bioloških informacija. Reverzna genetika pokušava da se poveže određene genetskičke sekvence sa specifičnim efektima na organizam.
Reference
uredi- ^ King R. C., Stransfield W. D. (1998): Dictionary of genetics. Oxford niversity Press, New York, Oxford, ISBN 0-19-50944-1-7; ISBN 0-19-509442-5.
- ^ Rieger R. Michaelis A., Green M. M. (1976): Glossary of genetics and cytogenetics: Classical and molecular. Springer-Verlag, Heidelberg - New York, ISBN 3-540-07668-9; ISBN 0-387-07668-9.
- ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.