Anchi18
3 DEFINITIVNA ČLANA KANTOVOG VEČNOG MIRA
1. Građanski ustav u svakoj državi treba da bude republikanski. Kant se zalaže za republikansku vladu, društveni poredak zasnovan na ustavu koji počiva na saglasnosti svih građana, to jest, na vladavini zakona koja obezbeđuje slobodu i jednakost svih građana. Rebulikanski ustva sadrži u sebi i nadu da će dovesti do željenog večnog mira. Tu nadu Kant obrazlaže time što smatra da je malo verovatno da će građani jedne republike pristati na ratovanje, na njegovu ogromnu cenu, ako im bude dopušteno da iskažu svoj glas. U okviru ovog člana treba pomenuti da je Kant insistirao da se ne mešaju republikanski i demokratski ustav, jer republikanizam počiva na odvojenosti izvršne i zakonodavne vlasti, dok to ne postoji u demokratiji gde svi odlučuju i svako hoće da vlada. Iz tih razloga on je smatrao da je demokratija nužno despotizam.
2. Međunarodno pravo treba da se osniva na federalizmu slobodnih država Pošto se dužnost mira ne može ostvariti bez međunarodnog ugovora, države treba da u interesu sopstvene sigurnosti prave saveze koji će svakome garantovati njegovo pravo. Umesto da države teže da prikažu svoju moć ne pokoravajući se nikakvoj spoljnoj, zakonskoj sili, one treba da sklope savez mira i da učine kraj svim ratovima tj. da obzebede razumnu slobodu svakoj pojedinačnoj članici saveza posredstvom zakona kojem se sve države pokoravaju.
3. Svetsko građansko pravo treba da se ograniči na uslove opšteg hospitaliteta. Svetsko građansko pravo prema Kantu počiva na činjenica da se jedinstvo među narodima razvilo do te mere da se povreda prava na jednom mestu na Zemlji oseća na svim drugim. Zbog toga Kant u okviru ovog člana, govori o međunarodnom gostoprimstvu, kao pravu svakog stranca „da u slučaju dolaska na tuđe tlo ne bude primeljen neprijateljski“ (s. 51). „To nije pravo da neko bude primljen kao gost... nego pravo posete koje pripada svim ljudima kao društvenim bićima“ (s. 51). Kant se zalaže da se strancu prizna pravo da postane „sugrađanin“ makar i privremeno, čime se ujedno priznaje njegovo članstvo u „široj zajednici naroda na zemlji“, što je potrebno da bi se ostvarilo svetsko građansko pravo a time i večni mir. Spis Večni mir sadrži i dva dodatka. Prvi govori o garancijama večnog mira. Kant smatra da sam mehanizam prirode („velika umetnica priroda“), njena svrha. koja teži slozi, štiti večni mir kao moralnu normu. U drugom dodatku se govori o tajnom članu večnog mira u kome se Kant zalaže za slobodu filozofske kritike u interesu pacifističkog poretka u svetu. „Države naroužane za rat treba da konsultuju maksime filozofa o uslovima koji bi omogućili javni mir“ (s. 69). Iako nam je jasno da filozofska razmišljanja treba uzimati u obzir, nije nam sasvim jasno zašto se ovo naziva tajnim članom. Poslednji deo knjige predstavlja zapravo Prilog koji raspravlja o nesaglasnostima između morala i politike u pogledu večnog mira. Kant moral i politiku shvata kao dva izraza pravne nauke i stoga njihovo sjedinjenje nije po njemu neka posebna veština. Štaviše, „prava politike ne može da učini ni jedan korak, a da se pre toga ne pokloni moralu“. Protivrečnost između politike i morala on rešava zalaganjem da svaka politika bude javna.