Wikipedia

Józef Walaszczyk

poljski kožar, preduzetnik, „Pravednik među narodima“

Józef Władysław Walaszczyk, fonetski: Juzef Vladislav Valaščik (13. novembra 1919 – 20. juna 2022.)[1][2] bio je poljski kožar, preduzetnik, „Pravednik među narodima“.[3] Poljski aktivista otpora koji je spasio 53 Jevreja tokom Drugog svjetskog rata. Zvali su ga „Poljak Schindler“[4] i „drugi Schindler“[5].

Józef Walaszczyk
Józef Walaszczyk (2020.)
Rođenje (1919-11-13) 13. novembar 1919.
Częstochowa, Poljska
Smrt20. juni 2022(2022-06-20) (102 godine)
Varšava, Poljska
Mjesto počivanjaVaršava
PrebivališteRylsk, Krakov, Varšava
Nacionalnostpoljska
Zanimanjekožar, preduzetnik
Poznat(a) poPravednik među narodima
Supružnik/ciAlicja Jastrzębska
Barbara
Partner(i)Irena Font
DjecaRyszard, Sławomir

Biografija

uredi

Mladost i obrazovanje

uredi

Bio je sin vojne ljekarke i novinara. Odrastao je u Varšavi. U jesen 1927. godine, nakon smrti njegovog oca, materijalna situacija porodice se značajno pogoršala. Tada im je pomagao rođak Ludwik Okęcki, vlasnik imanja i fabrike u Rylsku u vojvodstvu Łódź. Majka se preselila tamo. Józef je živio u internatima nastavljajući školovanje. Položio je tzv. malu maturu te se preselio u Varšavu da bi pohađao Trgovačku srednju školu Nacionalna prosvetna komisija u ul. Senatorska. Živio je u garsonjeri u ul. Krucza 34. Bavio se trgovinom, uspostavljao kontakte, također sa Jevrejima. Okęcki ga je, s druge strane, počeo obučavati za upravljanje imovinom u Rylsku.[6]

Pomoć Jevrejima

uredi

U Rylsku

uredi

Kao učesnik kursa vojne obuke za studente, Walaszczyk je mobilisan i poslan u Brześć. Zajedno sa rođakom pokušao je preko Polesja da dođe do Rumunije. 17. septembra 1939. godine, kada su bili u okolini Równa, odlučili su da se vrate u Rylsk, želeći da izbjegnu sovjetske trupe, koje su bile udaljene svega nekoliko kilometara.[4] Stigli su tamo krajem mjeseca. U decembru 1939. godine, Walaszczyka su, zbog svog iskustva i znanja njemačkog, postavili Nijemci za upravnika lokalne fabrike krompirovog brašna i upravnika imanja. Ovo je dalo Walaszczyku priliku da pomogne članovima porodice i prijateljima. Zapošljavao je ukupno oko 200 radnika, obezbjeđujući smještaj i hranu. Također je zapošljavao Jevreje. Vjerovatno je 1941. Wengrow, jedan od njegovih jevrejskih poznanika, tražio da odvede 40 ljudi iz geta u Rawi Mazowieckoj. Walaszczyk je Wengrowu dugovao zahvalnost još od prije 1939. Józef je, nakon što je uvjerio Milera – direktora Arbeitsamta – visokim mitom, dogovorio dozvolu da zaposli 30 Jevreja. Svake dvije sedmice morao je platiti još jednu ratu mita. Nakon nekoliko mjeseci, Miller je odbio da produži svoju saglasnost za njihov rad. Walaszczyk je naredio radnicima da se sakriju u slučaju da se pojave Nijemci. I sam je otišao kod Millera. Zaista, u to vrijeme su njemački kamioni stigli na imanje i prevezli neke zarobljene Jevreje u geto u Łódźu. Ostali su preživjeli.[6]

U Varšavi

uredi
 
Zgrada u ul. Emilii Plater 17, savremeni izgled

Godine 1940. Józef Walaszczyk je upoznao Irenu Front (koristeći prezime Bartczak), u koju se zaljubio. Rekla mu je da je Jevrejka kada su Nijemci pretraživali hotel u kojem su odsjeli. Józef je pomogao Ireni da se sakrije iza ormara, dok je on sam, simulirajući stomačne probleme, zatvorio vrata i otišao u toalet ispred sobe. Nijemci su se povukli iz potrage nakon što ih je vlasnik pansiona uvjerio da je on redovan i poznat klijent. Nakon ove situacije, Irena se uselila u njegovu garsonijeru u ul. Krucza, a Józef joj je sredio falsifikovane dokumente, pošto se prethodno fiktivno oženio njome.[7] Međutim, nakon nekog vremena, ona je uhapšena zajedno sa grupom od 20 poznanika, koji su bili Jevreji. Walaszczyk je, saznavši za ovo, odmah otišao u Varšavu. Pojavio se u stanici Gestapoa u 12, gdje je Domovinska vojska imala agenta. Tamo je saznao da će Nijemci, ako isporuči kilogram zlata do 17:00 sati, pustiti Jevreje (odbili su da oslobode samu Irenu). Walaszczyk je dobio i platio potrebnu otkupninu, zahvaljujući kojoj je spasio ukupno 21 osobu. Uprkos uvjeravanjima Gestapoa da će prostorije u ul. Krucza biti sigurne, Józef je sutradan odveo Irenu odatle. Zatim je prodao lokal i kupio stan u ul. Emilia Plater 17. Osim Irene, tamo su živjele i njena prijateljica Hanka Staszewska i njena medicinska sestra Helena Torbeczko. Iako je uglavnom boravio u Rylsku, izdržavao je žene. Nakon jedne od šetnji, Hanka i Irena su dovele mladića u svoj stan. Kako se kasnije ispostavilo, on je bio Kripo agent. Čovjek se neko vrijeme sastajao sa Hankom. Međutim, nije otkrio njen pravi identitet.[6]

Józef Walaszczyk je također pomagao svojim prijateljima iz Varšavskog geta. Da bi stigao tamo, podmitio je vozača tramvaja da malo uspori tokom vožnje kroz geto, dozvolivši mu da iskoči iz vagona. Tokom jednog od putovanja u geto, obolio je od tifusa. U to vrijeme živio je nekoliko sedmica u stanu u ul. Emilia Plater.[6]

Walaszczyk je takođe sarađivao sa poljskim podzemljem. Izbijanje Varšavskog ustanka zateklo ga je u vozu ispred stanice Okęcie. Irena, Hanka i Helena uspjele su izaći iz opkoljenog grada i doći do logora Crvenog križa za civile koji je organizirao Józef u Podkowa Leśni, gdje ih je čekao Józef. Otišli su u Rylsk. Januara 1945. Józef i Irena su se vratili u Varšavu, gdje su ostali do kraja rata.[6]

Nakon rata

uredi

Odmah nakon rata, preselili su se u Krakov, gdje je Józef otvorio nove poslove, uključujući organizirana putnička putovanja na relaciji Krakov-Katowice. Rastao se sa Irenom,[4] ali su ostali u kontaktu.[6] Između ostalog, zbog interesa Ureda sigurnosti (Walaszczyk je bio prijatelj sa francuskim konzulom), odlučio je da se vrati u Varšavu. Zajedno sa njegovim rođakom Okęckim pokrenuli su fabriku vunenih i pamučnih tkanina. 1949. godine kompanija je nacionalizovana. Zatim je zajedno sa svojim jevrejskim kolegama vodio fabriku za šivenje donjeg veša u ul. Wiatraczna. Nakon godinu dana, pod pritiskom poreske uprave, posao je zatvoren. Godine 1950. otvorio je tkaonicu u Podkowa Leśni. Nakon dvije godine, zbog uvođenja obaveze držanja koncesije, likvidirana je. U međuvremenu, Walaszczyk je stekao majstorsku licencu za pravljenje kože, zahvaljujući kojoj je mogao pokrenuti proizvodnju kožne galanterije. Postao je član pomoćne višegranske zadruge u Grodzisku Mazowieckim, koja se bavila izradom kupona za haljine i šalova. Nakon nekog vremena postao je potpredsjednik za finansije. Godine 1951. napustio je zadrugu u znak protesta protiv njene nacionalizacije. Tada je postao predsjednik nadzornog odbora propale obućarske zadruge u Rembertówu. Zajedno sa prijateljima tamo su postigli sjajne rezultate.[8] Tamo je dugo radio. Kasnije je osnovao kožnu radionicu u ul. Sobieskiego 18,[9] koju je vodio do starosti.[8]

 
Tabla tvornice kože u ul. Sobieskiego 18, koju je nekada vodio J. Walaszczyk (izgled 2020.)

Oko 1950. oženio je Alicju Jastrzębsku, koju je upoznao u Krakovu. Godine 1951. rodio im se sin Ryszard. Nakon razvoda od Alicije, Józef Walaszczyk se 1970. oženio Barbarom, sa kojom je dobio sina Sławomira.[8]

Godine 2002., na zahtjev Irene, Józef Walaszczyk je odlikovan medaljom Pravednika među narodima.[10] Od 8. avgusta 2008. bio je potpredsjednik Upravnog odbora Poljskog društva pravednika među narodima. 2009. godine, kao predstavnik Pravednika, učestvovao je u poseti Sjedinjenim Državama, tokom koje je upoznao, između ostalih, predsednika Baracka Obamu.[11] Iste godine, Centar Karta je objavio njegove memoare „Przywracanie pamięci“ („Dozivanje sjećanja“).[12] Walaszczyk je 2019. proslavio svoj 100. rođendan. Pismo mu je tim povodom uputio Predsjednik Republike Poljske Andrzej Duda.[13]

Umro je 20. juna 2022. u 102. godini.[14] Sahranjen je na groblju Powązki u Varšavi.[15]

Odlokovanja

uredi
  • Bronzani križ za zasluge[16]
  • Pravednik među narodima (2002.)
  • Zapovjednički križ reda Polonia Restituta (2008.)[17]
  • Medalja „Pro Patria” (2017.)[18]
  • Medalja „Pro Bono Poloniae” (2019.)[16]
  • Medalja Stoleća vraćene nezavisnosti (2019.)[19]

Reference

uredi
  1. ^ "Zmarł Józef Walaszczyk – najstarszy Sprawiedliwy wśród Narodów Świata - Historia - polskieradio.pl". polskieradio.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 15. 2. 2023.
  2. ^ "Żegnamy Józefa Walaszczyka (1919-2022) | Muzeum Historii Żydów Polskich POLIN w Warszawie". www.polin.pl. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  3. ^ "Józef Walaszczyk, najstarszy polski Sprawiedliwy, skończył 100 lat". dzieje.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 15. 2. 2023.
  4. ^ a b c "Polski Schindler". Focus.pl (jezik: poljski). 16. 2. 2011. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  5. ^ "Uratował życie 53 Żydom. Zmarł Józef Walaszczyk, nazywany "drugim Schindlerem"". Aleteia Polska (jezik: poljski). 15. 10. 2016. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  6. ^ a b c d e f "„Kropla w bezmiarze ludzkich nieszczęść". Historia Józefa Walaszczyka | Polscy Sprawiedliwi". sprawiedliwi.org.pl. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  7. ^ "Józef Walaszczyk. Sprawiedliwy wśród Narodów Świata. "Spełniłem swoje ludzkie zadanie" - Historia - polskieradio.pl". polskieradio.pl (jezik: poljski). Pristupljeno 15. 2. 2023.
  8. ^ a b c Walaszczyk, Józef (2009). "Przywracanie pamięci" (jezik: poljski). Warszawa: Fundacja Ośrodka KARTA. str. 82–88. Arhivirano s originala, 24. 1. 2021. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  9. ^ "KALETNICTWO JÓZEF WALASZCZYK". msg.org.pl (jezik: poljski). Arhivirano s originala, 2. 1. 2020. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  10. ^ "Righteous Among the Nations Honored by Yad Vashem by 1 January 2019. Poland" (PDF). yadvashem.org (jezik: engleski). 2019. str. 105. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  11. ^ "Wizyta delegacji polskich Sprawiedliwych w Stanach Zjednoczonych". prezydent.pl (jezik: poljski). 23. 4. 2009. Arhivirano s originala, 2. 1. 2020. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  12. ^ Walaszczyk, Józef (2009). "Walaszczyk, Józef, Przywracanie pamięci [wspomnienia - red.]". AW II/3625.01 (jezik: polski).CS1 održavanje: nepoznati jezik (link)
  13. ^ "Życzenia dla Józefa Walaszczyka z okazji 100. urodzin". prezydent.pl (jezik: poljski). 13. 11. 2019. Arhivirano s originala, 16. 10. 2021. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  14. ^ "Pożegnanie Józefa Walaszczyka, Sprawiedliwego wśród Narodów Świata". Instytut Pamięci Narodowej (jezik: poljski). Pristupljeno 15. 2. 2023.
  15. ^ "Do uczestników uroczystości pogrzebowych śp. Józefa Walaszczyka". prezydent.pl (jezik: poljski). 28. 6. 2022. Arhivirano s originala, 2. 7. 2022. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  16. ^ a b "Uczciliśmy jubileusz 100. rocznicy urodzin polskiego „Sprawiedliwego" - Urząd do Spraw Kombatantów i Osób Represjonowanych". www.kombatanci.gov.pl. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  17. ^ "Postanowienie Prezydenta Rzeczypospolitej Polskiej z dnia 13 listopada 2008 r. o nadaniu orderów". isap.sejm.gov.pl (jezik: poljski). 13. 11. 2008. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  18. ^ "Wręczenie medali „Pro Patria" Sprawiedliwym Wśród Narodów Świata - Urząd do Spraw Kombatantów i Osób Represjonowanych". www.kombatanci.gov.pl. Pristupljeno 15. 2. 2023.
  19. ^ "Wręczenie Medali Stulecia Odzyskanej Niepodległości". mazowieckie.pl. 5. 4. 2019. Arhivirano s originala, 2. 1. 2020. Pristupljeno 15. 2. 2023.

Vanjski linkovi

uredi
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Józef_Walaszczyk&oldid=3626022"