Heptoza
Heptoza je monosaharidni šećer sa sedam atoma ugljika.
Heptoze imaju bilo aldehidnu funkcijsku grupu na poziciji 1 (aldoheptoze) ili ketonsku funkcijsku grupu u poziciji 2 (ketoheptoze).[1][2][3][4] [5]
Poznato je više primjera prirodnih 7-ugljičnih šečera, među njima su:
- Sedoheptuloza ili D-altro-heptuloza (ketoza), rani intermedijar u biosintezi lipida A:
- Manoheptuloza, koje ima u avokadu;
- L-glicero-D-mano-heptoza (aldoza), kasni međuprodukt u biosintezi lipida A.
Ketoheptoze imaju 4 hiralna centra, a aldoheptoze 5.
Struktura heptoza
urediStruktura najznačajnijih ketoheptoza
uredi
Struktura najznačajnijih akdoheptoza
uredi
Također pogledajte
urediReference
uredi- ^ Lindhorst T. K. (2007): Essentials of carbohydrate chemistry and biochemistry. Wiley-VCH, ISBN 3527315284.
- ^ Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.
- ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
- ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
- ^ Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger principles of biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.
