Gramatika francuskog jezika

PRAVOPISNI ZNACI (SIGNES ORTHOGRAPHIQUES)

AKCENTI (ACCENTS)

• U francuskom pravopisu ima tri akcenta: akut ( ́ ), gravis ( ̀ ) i cirkumfleks ( ˆ ). Uloga ovih pravopisnih znakova nije kao i bosanskom jeziku, tj. pomoću njih se ne obilježava naglasak riječi.

• Akut (accent aigu) se nalazi samo na slovu e: répété, parlé, été. Ovakvo e ima vrijednost zatvorenog e.

• Gravis (accent grave) se nalazi također na slovu e: mère, lèvre, règle. Ovako akcentovano e ima vrijednost tzv. Otvorenog e. U svega nekoliko slučajeva ovaj akcenat služi za razlikovanje riječi koje se jednako izgovaraju, a značenje im je isto: a – à ça – çà la – là ou – où ovaj akcenat se, po trajanju piše iznad slova a još i nekim riječima, kao npr. dèjà, deçà, del, voilà.

• Cirkumfleks (accent circonflexe) se stavlja iznad svih samoglasnika, izuzev y: pâle, tête, dîne, diplôme, sûr. Uloga ovog akcenta nije jednostavna: â ima vrijednost tzv. Zadnjeg a; ê ima vrijednost otvorenog e; ô ima vrijednost zatvorenog o. Iznad ostala dva slova piše se kad to zahtjeva tradicija. Samo u nekim slušajevima služi za razlikovanje riječi: cru (vjerovao, mislio) – crû (rastao, porastao)

APOSTROF (APOSTROPHE) – ( f )

Apostrofom se označava izostavljene nekog slova na kraju riječi. Obično se izostavlja slovo e, a vrlo rijetko a, i:

l'ami (a ne: le ami) l'homme (a ne: le homme) l'école (a ne: la école) l'herbe (a ne: la herbe)

Ovakvo izostavnje krajnjih slova (odnosno glasova) vrši se pred riječima koje počinju samoglasnikom ili tzv. muklim h. Izostavnjanjem krajnih slova (odn. glasova) naziva se elnzija (élision), za riječ koja je tako skraćena kažemo da je elidovana (élidé). Eliduju se najčešće ove kratke riječi: ce, de, je, me, ne, que, se, te. Slovo (odn. glas) i se elinuje samo u vezniku si (ako) ispred zamjenica il, ils:

                 s'il vient (ako dođe)                 s'ils viennent (ako dođu)  

SEDIJA (CÉDILLE)

Sedija (la cédille) jest znak u obliku malog izokrenutog c. Stavlja se samo ispod slova C i pokazuje da se to slovo čita S:

                                                   français, garçon, reçu

Bez sedije slovo C u datom položaju (tj. ispred a, o, u) imalo bi vrijednost glasa K.

SPONA (TRAIT D'UNION)

Ovaj pravopisni znak ( - ) u vrlo je čestoj upotrebi u francuskom pravopisu. Pomoću njega se pokazuje da dvije ili više riječi čine jedinstvenu cjelinu, odnosno predstavljaju jedan pojam:

le grand-père (djed) l'arc-en-ciel (duga)

Sponom se često vezuju i druge riječi koje ne moraju označavati samo jednu riječ. Najčešće se tako vezuje glagol s ličnom zamjenicom:

Parlez-vous? A-t-il?

TREMA (TREMA)

Trema ( ˙˙ ) pokazuje samostalnost slova nad kojim stoji tj. služi da ga razdvoji od predhodnog, ili da ukaže da se prethodno slovo mora smatrati posebno. Tako u primjerima:

maïs, naïf, haïr

slovo ï treba izgovoriti kao i. Inače da nije datog znaka, skup ai bi se izgovaralo kao otvoreno e. Evo sad primjera iz kojih će se vidjeti da trema (znak za razdvajanje) upućuje na samostalnost slova:

      aiguë, ciguë

U navedenim primjerima slovo e se ne izgovara, ali se tremom pokazuje da slovo u treba izgovarati izdvojeno, tj. kao (u), a ne kao gu, koji se prema pravopisu čita najčešće kao g.

Pravila čitanja

1. Ai čitaj [e]: VRAI, MAI, LAIT, MAISON

2. Oi čitaj [ua]: SOIR, VOILÀ, TROIS, MOI

3. (E)Au čitaj [o]: BEAU, CADEAU, FAUX, AUSSI

4. Ou čitaj [u]: NOUS, JOURNAL, COURS, POUR

5. U označava međuglas između U i I - kao da želimo izgovoriti [u], pa izgovorimo [i]: SALUT, PUBLIC, EXCUSE, MUR. (Razlikuj: rue/roue; tu/tout; vue/vous; sûr/sourd; pur/pour)

6. E čitaj s AKCENTOM, ispred udvojenog suglasnika, ispred dvaju i više suglasnika: FÊTE, MÈRE, ÉTÉ; VEDETTE, MODESTE. E bez akcenta na kraju riječi i između dvaju suglasnika ne izgovara se: PETIT, MAINTENANT, FORTE

7. Ch čitaj [š]: CHAT, CHIEN, CHER, DIMANCHE

8. Gn čitaj [nj]: MONTAGNE,CAMPAGNE,MIGNON

9. Ph čitaj [f]: PHOTO, PHRASE, FRANCOPHONE

10. Qu čitaj [k]: QUI, QUATRE, QUEL, MUSIQUE

11. J čitaj [ž]: JANVIER, JOLI, DÉJÀ, JOUJOU

12. H ne čitaj – to je slovo koje ne označava nijedan glas: HÔPITAL, HÔTEL, HOMME

13. S između samoglasnika čitaj [z]: ROSE, CHOSE, PAUSE. Udvojeno S čitaj [s]: AUSSI, CLASSE, POSSIBLE. (Razlikuj: désert/dessert; poison/poisson; cousin/coussin.)

14. En, Em ispred suglasnika čitaj [an] s nosnim N: ENFANT, ENSEMBLE, TEMPS En čitaj [en] s nosnim N u sljedećim riječima: CHIEN, RIEN, BIEN; (IL) VIENT; TIENS! Nastavak za prezent u 3. licu množine (-ENT) ne izgovara se!

15. In, Im na kraju riječi i ispred suglasnika čitaj [an] s nosnim N: MATIN, PRINCE; SIMPLE, IMPOSSIBLE. Im(m), In(n) ispred samoglasnika čitaj [im]/[in]: IMITER, IMMOBILE, INUTILE.

16. (O)EU je glas između O i E: usne se zaokruže kao za O, a izgovori se E: [œ]. Izgovaraj dugo u riječima: SŒUR, SEUL, JEUNE, JEUDI. Izgovaraj kratko u riječima: DEUX, JEU, PEU, MIEUX.

17. IL čitaj [j]: FAMILLE, FILLE, PAPILLON. Izuzetak: Ill čitaj [il] u MILLE, VILLE, TRANQUILLE.

18. Ail(l) čitaj [aj]: TRAVAIL, DÉTAIL, MÉDAILLE.

19. Ei čitaj [e]: NEIGE, TREIZE, SEIZE, PEINE.

Također pogledajte

Francuski jezik