Otvori glavni meni

FunkcijaUredi

Enzimi α-glukozidaze su uključene u razlaganje složenih ugljikohidrata, kao što su škrob i glikogen u njihove monomere. Kataliza razgradnje pojedinih glukozilnih ostataka u raznim glikokonjugatima, uključujući alfa- ili beta-vezane polimere glukoze. Ovaj enzim pretvara složene šećere u jednostavnije.[1][2][3][4][5][6]

ČlanoviUredi

Različiti izvori navode različite članove ove klase. Članovi koji su označen sa " ", prema MeSH-u, su glukosidaze.

Ime EC Opis
α-Amilaza 3.2.1.1 Digestijski enzim kod sisara
β-Amilaza 3.2.1.2 Biljni enzim za razlaganje škroba
γ-Amilaza 3.2.1.3 Probavni enzim
Celulaza  3.2.1.4 Razlaže celulozu biljnog materijala
Saharoza-izomaltaza 3.2.1.10
Mannozil-oligosaharid glukozidaza  3.2.1.106 Katalizira prvi korak skraćivanja puta N-glikozilacije; povezana je sa kongenitalnim poremećajem glikozilacije tipa IIb
Kisela α-glukosidaza  3.2.1.20 Povezana je sa bolešću skladištenja glikogena tip II
Beta-glukozidaza  3.2.1.21 Povezana je se Gaucherovom bolešću
Laktaza 3.2.1.23 Jedan od članova β-galaktozidaza; razlaže mliječne šećere, a njegovo odsustvo kod odraslih uzrokuje netoleranciju laktoze
Enzim razgradnje glikogenskih grana  3.2.1.33
Pululanaza 3.2.1.41 Koristi se kao deterdžent

Klinički značajUredi

Oni su cilj djelovanja alfa-glukozidaza inhibitora, kao što su akarboza i miglitol za kontrtolu diabetes mellitus tip 2.

Također pogledajteUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Campbell N. A. et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7. 
  2. ^ Alberts B. et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. 
  3. ^ Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. 
  4. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8. 
  5. ^ Kapur Pojskić L. (2014). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-8-3. 
  6. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005). Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 9958-9344-3-4. 

Vanjski linkoviUredi